ИТАЛИЈАНСКА ДИПЛОМАТИЈА О МИЛАНУ СТОЈАДИНОВИЋУ НАКОН ЊЕГОВОГ ПАДА СА ВЛАСТИ

Аутори

DOI:

https://doi.org/10.19090/i.2019.30.256-271

Кључне речи:

Италија, Југославија, Милан Стојадиновић, дипломатија, пропаганда

Сажетак

Пад Милана Стојадиновића фебруара 1939. водећи људи фашистичке Италије доживели су као непријатно изненађење и у неку руку као потез уперен против њих. Иако су од владајућих кругова у Југославији више пута добили уверавања да се ништа није променило у односима две земље, нити у југословенској спољној политици, поверење које је било успостављено нагло је нестало. То се показало већ у априлу исте године једностраном окупацијом Албаније. Ипак, нада у повратак Стојадиновића није напуштала италијанске дипломате. Таква могућност увек је остала отворена и пожељна. Кнез Павле и представници југословенске владе били су истрајни у тврдњама да се ради о искључиво унутрашњеполитичким разлозима за његову смену и да је он препрека споразуму са Хрватима.
Може се недвосмислено закључити да је италијанска дипломатија у периоду од фебруара 1939. до Априлског рата 1941, веома жалила због одласка Стојадиновића. Ово се нарочито може рећи за министра спољних послова грофа Ћана, који је са њим остварио веома присне пријатељске односе. Томе су два основна разлога. У њему су видели човека са којим ће најефикасније остварити своје планове у Југоисточној Европи, као и због саме његове личности коју су високо ценили и уважавали. У том циљу они су стално вршили одређену врсту притиска на кнеза Павла и чланове Цветковићеве владе, а били су спремни и на директну акцију када су мислили да је Стојадиновићев живот угрожен.

Downloads

Download data is not yet available.

Референце

Avramovski, Ž. ‘O padu Stojadinovićeve vlade’. Istorija XX veka, VIII, 1966, 5‒67.

Avramovski, Ž. ‘Pitanje podele Albanije u razgovorima Stojadinović–Ćano januara 1939. i stav nekih diplomatskih i vojnih ličnosti’, Godišnjak Pokrajinskog državnog arhiva, Priština, 1965, 131–159.

Avramovski, Ž. Balkanska antanta (1934–1940), Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1986.

Avramovski, Ž. Balkanske zemlje i velike sile 1935–1937. Beograd: Prosveta, 1968.

Bakić, D. ʽMilan Stojadinović, the Croat Question and the International Position of Yugoslavia, 1935 – 1939ʼ. Acta Histriae 26. 1/2018, 207–224.

Biber, D. ‘Britanske ocjene Stojadinovića i njegove politike’. Fašizam i neofašizam: zbornik izlaganja na Međunarodnom znanstvenom simpoziju, Zagreb, 13‒15. studenoga 1975, 1976, 265‒277.

Boban, Lj. ‘Sastanak V. Mačeka s knezom Pavlom (u studenom 1936) i M. Stojadinovićem (u siječnju 1937)’, Časopis za suvremenu povijest god. 2, br. 2 (1970), 181–211.

Breccia, A. Jugoslavia 1939-1941: diplomazia della neutralitá, Milano: Giuffré editore, 1978.

Bucarelli, M. Mussolini e la Jugoslavia 1922–1939. Bari: Edizioni B.A. Graphis, 2006.

Đurković, M. ‘Uvod: Enigma Milan Stojadinović’. u Milan Stojadinović: Politika u vreme globalnih lomova, Zbornik radova, ur. Miša Đurković 7‒26, Beograd: Zavod za udžbenike/Centar za konzervativne studije, 2013. (Serbian Cyrillic)

Gayda, V. La Jugoslavia contro L’Italia (Documenti e rivelazioni), Roma: Il Giornale d'Italia, 1941.

Hoptner, J. Jugoslavija u krizi 1934‒1941, Rijeka: Otokar Keršovani, 1972.

Krizman, B. ‘Elaborat dra Ive Andrića o Albaniji iz 1939. godine’, Časopis za suvremenu povijest br. 2 1977, 77–89.

Krizman, B. ‘Italija u politici kralja Aleksandra i kneza Pavla (1918–1941)’, Časopis za suvremenu povijest, 1/1979, 33–97.

Krizman, B. Ante Pavelić i Ustaše, Zagreb: Globus, 1978.

Milak, E. ‘Italijanska diplomatija i hrvatsko pitanje 1928–1936’, Istorija 20. veka 1-2/1988, 87–107.

Milak, E. Jugoslavija i Italija 1931–1937. Beograd, Institut za savremenu istoriju, 1987.

Monzali, L. Il sogno dell'egemonia. L'Italia, la questione Jugoslava e L'Europa Centrale (1918–1941), Firenze: La Lettere, 2010.

Paszkiewicz, J. Jugosławia w połityce Włoch w latach 1914–1941, Poznan: Wydawnictwo Poznańskie, 2004.

Pavlović, K. ‘Jugoslovensko-britanski odnosi 1939–1945.’, Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog društva Njegoš, sv. 34 – juni 1975, 73‒103. (Serbian Cyrillic)

Simić, B. ‘Poseta grofa Ćana Jugoslaviji u januaru 1939. i pad Milana Stojadinovića’, Arhiv 1-2/2018, 67‒78. (Serbian Cyrillic).

Simić, B. ‘Poseta pukovnika Jozefa Beka Jugoslaviji maja 1936.’, u: Jugoslavija i Poljska u XX veku, ur: Momčilo Pavlović, Andrzej Zaćmiński, Paweł Wawryszuk, Institut za savremenu istoriju: Beograd, 2017, 129‒142.

Svirčević, M. ‘Milan Stojadinović i Hrvatsko pitanje u Jugoslaviji’, u Milan Stojadinović: Politika u vreme globalnih lomova, Zbornik radova, ur. Miša Đurković. 85‒97, Beograd: Zavod za udžbenike/Centar za konzervativne studije, 2013. (Serbian Cyrillic)

Vinaver, V. ‘Politika Jugoslavije prema Italiji 1939–1941. godine’, Istorijski zapisi бр. 1, 1968, 67–112. (Serbian Cyrillic)

Vinaver, V. ‘Vojno-politička akcija fašističke Italije protiv Jugoslavije u jesen 1939. godine’, Vojnoistorijski glasnik br.3, 1966, 73–94.

Downloads

Објављено

25. 12. 2019.

Како цитирати

SIMIĆ, B. (2019). ИТАЛИЈАНСКА ДИПЛОМАТИЈА О МИЛАНУ СТОЈАДИНОВИЋУ НАКОН ЊЕГОВОГ ПАДА СА ВЛАСТИ. ИСТРАЖИВАЊА, часопис за историју, (30), 256–271. https://doi.org/10.19090/i.2019.30.256-271

Bрој часописа

Секција

Чланци

Similar Articles

1 2 3 4 5 6 > >> 

You may also start an advanced similarity search for this article.