ДИПЛОМАТСКИ ОДНОСИ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ЧИЛЕА 1947–1950. ОД ПРЕКИДА ДО ОБНОВЕ
DOI:
https://doi.org/10.19090/i.2021.32.206-221Кључне речи:
Југославија, Чиле, Хладни рат, спољна политика, дипломатски односи, антикомунизамСажетак
Прекид дипломатских односа између Чилеа и Југославије десио се 10. октобра 1947. Њему је претходило протеривање двојице југословенских дипломата из Чилеа, Далибора Јакаше, секретара посланства у Буенос Ајресу и Андреја Цуње, отправника послова у Сантјагу. Они су оптужени да су учествовали у организацији штрајкова рудара са циљем да изазову нестабилност у држави и саботирају производњу, да су организовали и убацивали комунистичке агенте у Чиле са циљем угрожавање безбедности целе Западне хемисфере. Десетак дана касније дипломатски односи прекинути су и са Совјетским Савезом и Чехословачком под сличним оптужбама. Све социјалистичке земље су у својим саопштењима индиректно оптужиле САД да стоји иза потеза чилеанске владе.
Може се закључити да правих доказа за ангажованост југословенских дипломата у немирима у Чилеу нема, нити да су они које је представила чилеанска влада довољно убедљиви. С друге стране не треба губити из вида да су постојали примери рада југословенских службеника у иностранству у том периоду против легалних режима у земљама у којима су боравили. И што се тиче наредбодавне улоге САД ни ту нема конкретних доказа. У једној новијој анализи закључује се да је реалније да су Стејт дипартмент притискали председник Чилеа Гонзалес Видела и амерички амбасадор Боуенс него да је било обратно. На основу свега презентованог можемо се сложити да је главни разлог прекида дипломатских односа Чилеа и Југославије био у унутрашњеполитичкој ситуацији са којом се у јесен 1947. суочио Гонзалес Видела и влада, притом не искључујући делимичан утицај САД, као и револуционарне активности неких југословенских дипломата и исељеника.
Југословенска штампа у почетку се није превише бавила овом темом и држала се званичног саопштења МИП-а. Након што су и СССР и Чехословачка прекинули односе са Чилеом кренуле су оптужбе на рачун САД и анализиран њихов утицај у Латинској Америци. Дипломатски односи Чилеа и Југославије обновљени су тек након три године новембра 1950. што је била директна последица сукоба Југославије са СССР и државама под његовим утицајем и њеног отварања према Западу. Након тога у наредним годинама долази до успона односа, посета партијских, привредних и државних делегација..
Downloads
Референце
AJ – Archive of Yugoslavia
DAMSP – Diplomatic Archive of Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Serbia, Political
Archive
KMJ – Cabinet of the Marshal of Yugoslavia
KPR – Office of the President of the Republic
Published sources:
Dokumenti o spoljnoj politici Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije: 1947, 2. Beograd: Jugoslovenski pregled, 1986.
Periodicals:
Borba, Belgrade, 1947.
Jugoslavenski iseljenički vjesnik, Buenos Aires, 1947.
Politika, Belgrade, 1947.
References:
Antić, Lj. Naše iseljeništvo u Južnoj Americi i stvaranje jugoslovenske države, Zagreb: Školska knjiga, 1987.
Antić, Lj. ʽPrilog istraživanju odnosa naših iseljenika u Južnoj Americi prema NOB-u s posebnim osvrtom na JNO na Pacifikuʼ, Časopis za suvremenu povijest 18 (1), Zagreb, 1986, 43–80.
Chile since Indipendence, ed. Bethell, Leslie. Cambridge: Cambridge University Press, 1993.
Collier, S. Sater, F. W. A History of Chile, 1808–2002, Cambridge: Cambridge University Press, 2004.
Cosovschi, A. Searching for Allies in America’s Backyard: Yugoslav Endeavors in Latin America in the Early Cold Warʼ, The International History Review (2020), 1–17.
Derado, K. Čizmić, I. Iseljenici otoka Brača, Zagreb: s. n., Brač: SJZ za kulturu općine, 1982.
Dimić, Lj. Agitprop kultura. Agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945–1952., Beograd: Izdavačka radna organizacija ‘Rad’, 1988.
Garay Vera, C. Soto Á. Gabriel González Videla ‘No a los totalitarismos, ya sean rojos, pardos o amarillos..’, Santiago: Centro de estudios bicentario, 2013.
Holjevac, V. Hrvati izvan domovine, Zagreb: Matica hrvatska, 1967.
Huneeus, C. La guerra fría chilena: Gabriel Gonzáles Videla y la Ley Maldita, Santiago: Random House Mondadori, 2009.
Internacionalismo y Anticomunismo en Tiempos de Gabriel Gonzáles Videla, eds Soto Á, Garay C, 79–106. Santiago: RIL editores, 2018.
Isailović, B. ʽPoslanstvo Kraljevine Jugoslavije u Argentini – Buenos Aires 1928–1945 (istorijska beleška)ʼ, Аrhiv, Časopis Arhiva Jugoslavije 1, 2000, 72–84. (Serbian Cyrillic)
Jovanović, J. Jugoslavija u Ujedinjenim nacijama 1945–1953, Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1985.
Lockhart, J. Chile, the CIA and the Cold War. A Transatlantic Perpective, Edinburgh, Edinburgh University Press, 2019.
Naše teme, Latinska Amerika danas, Zagreb: Centralni komitet Narodne omladine Hrvatske, 1966.
Petrović, V. Jugoslavija stupa na Bliski Istok. Stvaranje jugoslovenske bliskoistočne politike 1946–1956., Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2007.
Selinić, S. Partija i diplomatija u Jugoslaviji 1945–1952., Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2013. (Serbian Cyrillic)
Šifrin, Е. Demokratske snage Čilea u borbi protiv reakcije, Beograd: Narodni front Srbije, 1947. (Serbian Cyrillic)
Simić, B. ʽDug put kući – povratak jugoslavenskih iseljenika iz Argentine (1946.–1951.)ʼ, Časopis za suvremenu povijest 52 , 3, 2020, 791–812.
______. Jugoslavija i Argentina 1946–1955., Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2021. (Serbian Cyrillic)
Životić, A. ʽKPJ/SKJ i egiptaski komunisti i socijalisti 1946–1955.ʼ, Tokovi istorije. 3/2006, 153–167.
Internet sources:
https://history.state.gov/historicaldocuments
