ОДНОС ЦРКВЕ И ДРЖАВЕ КРОЗ ПРИЗМУ СРЕДЊОВИЈЕКОВНОГ ДОКУМЕНТА DICTATUS PAPAE

Аутори

  • BORIS MILINKOVIĆ Српска Православна Црква

DOI:

https://doi.org/10.19090/i.2021.32.233-244

Кључне речи:

Dictatus papae, Црква, држава, власт, папски регистар

Сажетак

Документ Dictatus Papae представља кључни историјски извор прве категорије у проучавању историје црквених реформи у XI вијеку у којима је централна личност папа Григорије VII Хилдебранд. Структура документа је таква да се састоји од двадесет и седам тачака које дефинишу прерогативе папске власти, како у односу на друге црквене области у духовној сфери, тако и у односу на световне владаре који се у духовном смислу налазе под утицајем римског папе. У том контексту посебан осврт и акценат стављен је на чињеницу постојања појединих тачака документа која римском папи у односу на световне владаре дају прерогативе власти не само духовне, већ и световне природе. Детаљна анализа самог текста појединих тачака као и одговарајућа историјска литература дају јасан увид постојећег односа историјске науке према документу и исто тако истичу из потпуно нове перспективе примарне идеје самог документа. На тај начин створен је додатни простор за детаљне анализе утицаја овог документа на развој односа између Цркве и државе од његове појаве па све до данашњих дана. На основу свега реченог, долазимо до закључка да кроз призму документа Dictatus papae, а по питању односа између Цркве и државе у мисли и дјелу папе Григорија VII, као аутора овог документа, видимо јасно наглашену идеју и циљ како самог документа, тако и цјелокупног папиног реформског рада, о успостављању универзалне теократске монархије. Сагледавање свих тачака документа и чињеница њиховог остварења у дјеловању папе Григорија VII, указује нам на то да је концепција овог документа постављена на такав начин да спровођење сваке његове тачке осигурава учвршћивање апсолутне папске власти и у духовној и у световној сфери. Свака од раније наведених претпоставки везаних за настанак и циљ овог документа, а које смо претходно анализирали, не може наћи своју потврду у већини тачака овог документа. Једина заједничка идеја свих тачака документа Dictatus Papae јесте идеја остварења универзалне теократске монархије са римским папом на челу. Ова чињеница јасно приказује какав је однос Цркве и државе у перспективи овог средњовијековног папског документа.

Downloads

Download data is not yet available.

Референце

Blumenthal, U. R. The Investiture controversy; Church and Monarchy from the Ninth to the Twelfth Century, Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 1988.

Bowden, J. W. The Life and Pontificate of Gregory the Seventh, II, London: Rivington, 1840.

Cowdrey, H. E. J. ‘Pope Gregory VII (1073–85) and the liturgy’, Journal of theological studies, 55, 1, 2004, 55–83.

Cowdrey, H. E. J. The Epistolae vagantes of pope Gregory VII, New York: Oxford University Press, 1972.

Duffy, E. Sveci i grešnici-povijest papa, Rijeka: Otokar Keršovani, 1998.

Jedin, H. Velika povijest Crkve, III Zagreb: Kršćanska sadašnjost, 1987.

Kelly, J. N. D. and Walsh, M. Oxford Dictionary of Popes, New York: Oxford University Press, 2009.

Linč, Dž. Istorija srednjevekovne crkve, Beograd: Klio, 1999. (Serbian Cyrillic)

Milić, M. Pape: od Sv.Petra do Ivana Pavla II, Split: Laus, 1998.

Milinković, B. Papska država u vrijeme Hildebranda, Beograd: Filip Višnjić, 2019. (Serbian Cyrillic)

Murray, A. ‘Pope Gregory VII and his letters’, Traditio, 22, 1966, 149–202.

Oestreich, T. 'The Personality and Character of Gregory VII in Recent Historical Research', The Catholic Historical Review, 7, 1, 1921, 35–43.

Orlandis, J. Povijest kršćanstva, Split: Verbum, 2004.

Popović, R. Pojmovnik crkvene istorije, Beograd, 2007. (Serbian Cyrillic)

Pravoslavnaja Enciklopedija‚ Grigorij VII, www.pravenc.ru XII, 2006, 641–645. (22.08.2015) (Russian Cyrillic)

Radbruh, G. Filozofija prava, Beograd: Pravni fakultet Univerziteta, 1998. (Serbian Cyrillic)

Registra Vaticana 2, Gregorius VII (1073–1085), Archivio Segreto Vaticano (Reg. Vat 2)

Rennie, K. R. ‘Uproot and destroy, build and plant, legatine authority under Pope Gregory VII’, Journal of medieval history, 33, 2, 2007, 166–180.

Robinson, I. S. The Papacy 1073–1198, continuity and innovation, New York: Cambridge University Press, 1990.

Šanjek, F. ‘Uloga Papinstva u afirmaciji Hrvatske u ranom srednjem vijeku (7–12 st.)’ Problemi sjevernog Jadrana 9, 2008, 7–25.

Ska, J. L. ‘Biblijsko pravo i zapadna demokracija’, Služba božija, 50, 2, 2010, 209 – 222.

Somerville, R. ‘The Councils of Gregory VII’, in: A. M. Stickler, O. Capitani, H. Fuhrmann, M. Maccorrone, R. Schieffer and R. Volpini (eds), Studi Gregoriani XIII, Roma: LAS, 1989, 33–53.

Tierney, B. The crisis of church and state. 1050–1300, Toronto: University of Toronto Press, 1988.

Tomašević, S. Pape kroz povijest, Rijeka: Adamić, 2000.

Ullman, W. ‘Romanus Pontifex indubitanter efficitur sanctus: Dictatus Papae 23 in retrospect and prospec’, in: G. B. Borino (ed), Studi Gregoriani VI, Roma: Abbazia di San Paolo, 1959, 229–264.

______. A Short History of the Papacy in the Middle Ages, Abingdon: Routledge, 2003.

Whitney, J. P. ‘Gregory VII’, The English Historical Review, 34, 134, 1919, 129–151.

Downloads

Објављено

03. 12. 2021.

Како цитирати

MILINKOVIĆ, B. (2021). ОДНОС ЦРКВЕ И ДРЖАВЕ КРОЗ ПРИЗМУ СРЕДЊОВИЈЕКОВНОГ ДОКУМЕНТА DICTATUS PAPAE. ИСТРАЖИВАЊА, часопис за историју, (32), 233–244. https://doi.org/10.19090/i.2021.32.233-244

Bрој часописа

Секција

Чланци

Similar Articles

<< < 1 2 3 4 > >> 

You may also start an advanced similarity search for this article.