МАЂАРСКА ДИПЛОМАТИЈА И РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ 1990–1991

Аутори

  • ZOLTÁN DÉVAVÁRI University of Novi Sad Hungarian Language Teacher Training Faculty, Subotica

DOI:

https://doi.org/10.19090/i.2022.33.174-190

Кључне речи:

Југославија, Србија, Војводина, Мађарска, распад, Антал Јозеф, Анте Марковић, мађарска мањина, случај Калашњиков

Сажетак

У данима промене режима у Мађарској 1990, новим властима је било јасно да јужни сусед доживљава озбиљну унутрашњу кризу. Дубока криза југословенске државе постала је очита током првих контаката и преговора између две државе. Преговори одржани 21. и 22. јуна 1990. током дводневне посете мађарског министраспољних послова Гезе Јешенског, утицали су не само на могућности економске сарадње и ситуацију мађарске мањине, већ и на југословенске унутрашње проблеме. Уз дијалог са југословенским федералним властима, мађарско-српски дипломатски односи постали су повећано напети и потпом су се покварили због „калашњиков скандала“ и погоршања положаја Мађара у Војводини. Пошто су Словенија и Хрватска прогласиле независност 25. јуна 1991, мађарска влада је постала активнија у међународној дипломатији у вези са кулминацијом југословенске кризе. Од да су високи мађарски владини званичници били у контакту са водећим западним силама и Совјетским савезом. Мађарско-југословенски (српски) дипломатски односи суштински су достигли ниску тачку до тренутка избијања рата у Хрватској. Међусобне оптужбе, позиви упућени амбасадорима, протестна писма са обе стране у вези са убрзано одвијајућим догађајима била су на агендама обе стране. Односи две државе били су све више затегнути због положаја мађарске мањине у Војводини и мобилизације повезане са сукобом, која није мимоишла ни Мађаре у Војводини. Сукоб између две земље достигао је врхунац октобра 1991. када је Југословенска народна армија бацила две касетне бомбе на мађарски град Барч. Када је оружани сукоб избио, мађарска влада је испрва била опрезна поводом признавања независности републикама које су намеравале да се отцепе од југословенске федерације. Ипак, позиција Мађарске се променила пошто је постигнут договор на састанку Савета министара спољних послова Европске комисије 16. децембра 1991. који се тицао признавања југословенских република. У првој половини 1992. све ово је додатно погоршало мађарско-српске односе, које су до тада већ биле изразито затегнуте..

Downloads

Download data is not yet available.

Референце

REFERENCES:

Archival records:

Magyar Nemzeti Levéltár Országos Levéltára 1945 utáni Politikai Kormányszervek és Pártiratok Főosztálya, MNL OL, XIX-J-1-j állomány (XIX-J-1-j stock in the Department of Political Government and Party Authorities of the Hungarian National Archives after 1945)

Contemporary newspapers:

Magyar Nemzet, Budapest 1990–1991

Magyar Szó, Újvidék (Novi Sad) 1990–1991

Népszabadság, Budapest 1990–1991

References:

Jeszenszky G. Jugoszlávia felbomlása és a magyar külpolitika, Külügyi Szemle, 10, évf. 4, sz./2011, 42–79.

Nikolić, K. Jugoslavija, poslednji dani 1989–1992. Knjiga prva: “Svi Srbi u jednoj državi”, Beograd: Službeni glasnik, 2018. (Serbian Cyrillic)

______. Jugoslavija, poslednji dani 1989–1992. Knjiga druga: Ljudi mržnje, zemlja smrti, Beograd: Službeni glasnik, 2020.

Sáringer J. Iratok a az Antall-kormány külpolitikájához és diplomáciájához I. (1990. május–1990. december), Budapest: VERITAS Történetkutató Intézet/Magyar Napló, 2015.

Sáringer J. Iratok a az Antall-kormány külpolitikájához és diplomáciájához II. (1991. január–1992. december), Budapest: VERITAS Történetkutató Intézet/Magyar Napló, 2018.

Downloads

Објављено

22. 12. 2022.

Како цитирати

DÉVAVÁRI, Z. (2022). МАЂАРСКА ДИПЛОМАТИЈА И РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ 1990–1991. ИСТРАЖИВАЊА, часопис за историју, (33), 174–190. https://doi.org/10.19090/i.2022.33.174-190

Bрој часописа

Секција

Чланци