ЦРКВЕНО-НАРОДНИ САБОР И АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД ИЗ 1749. ГОДИНЕ

Apstrakt

После смрти митрополита Исаије Антоновића, 22. јануара 1749. остао је трон Карловачке митрополије после само пет месеци поново упражњен. Епископи су одмах почели да припремају нови црквено-народни сабор, одлучивши да администрирање у време седисваканције по трећи пут повере бачком епископу Висариону Павловићу. Царски комесар барон генерал Христијан фон Хелфрајх отворио је Сабор 23. јула 1749., а два дана касније изабран је нови карловачки митрополит карлштадски владика Павле Ненадовић. Поред избора митрополита Сабор је донео низ корисних одлука за српски народ, нпр. основан је Клирикални фонд, оснажена Монашка правила митрополита Вићентија Јовановића, затим је донето прво Саборско устројство и упућене тужбе владару. Решавање питања дугова, епископских посвећења, права постављања администратора итд. такође су нашло место на њему. Паралелно са Сабором радио је и Архијерејски синод, на коме су донете важне одлуке за духовни живот, али и у вези са проблемом редукције епископија.