УЛОГА ВИНА У ОБРЕДИМА ПРЕЛАЗА И У ОБИЧАЈИМА О НЕКИМ ПРАЗНИЦИМА

Сажетак

Вино, пиће које је продукт гајења винове лозе и духовни напитак божанског порекла има разнолику употребу: користи се у свакодневним и свечаним приликама, код обележавања крсне славе и важних породичних догађаја, а неизоставно је у хришћанским обичајима и црквеном богослужењу. У тексту  разматрамо сазнања и податке етнолошких истраживања која се тичу обичаја у вези са вином о појединим хришћанским празницима и у обредима прелаза у животном циклусу човека. Обичаји у вези са рођењем детета, склапањем брака и сахраном покојника најзначајнији су обреди прелаза у човековом животном циклусу, као и поштовање многобројних хришћанских празника у којима је употреба вина обавезна. У праћењу обичаја који су део тих обреда, примећујемо да су концентрисани многи веома различити садржаји. Најчешће су резултат разноликих прожимања и сажимања обичаја. Временом,  углавном због савремених погледа и схватања, неки су елементи заборављени, неки поново увођени, али са другачијим значењем.

Рођење детета представља нови почетак, док је свадба следећи важан догађај у животном циклусу човека и уједно једна од највећих обичајних свечаности. Суштински, циљ брака je да обезбеди и регулише важну функцију у животу човека, продужење потомства. Смрт је, у извесном смислу, завршетак животног циклуса човека и веома тужан догађај.  Да би душа покојника имала мира нарочито се водило рачуна да припрема покојника и сама сахрана протекне у складу са традицијом и утврђеним обичајима. Многобројна и разноврсна веровања и ритуали пратили су овај чин, а употреба вина је била неизоставна.

Обичаји о појединим празницима које поштује и слави хришћанска црква и народ на овим просторима су веома разнолики. Бадње вече, Преображење Господње, Усековање главе св. Јована Крститеља и Воздвижење часног крста, неки су од празника о којима се спроводи низ радњи. Суштински, Бадње вече има карактер задушница, као и римске Ларенталије (Larentalia). Код Келта је почетком новембра прослављан празник који обележава долазак зиме, а ритуалним радњама су се потпомагале силе светлости у борби са снагама смрти и таме што је повезано са празником мртвих, у хришћанству задушницама.

У разним веровањима и данас се сматра да се божанства и демони, као и више силе, могу умилостивити и придобити приношењем жртви. Жртве могу да буду крвне, када се жртвују људи, животиње, птице, бескрвне у плодовима, одећи, новцу, хлебу и течне – либација, у пићу као што је вино, ракија, млеко, уље. Вино има двојаку улогу: представља течну, али као  замена за крв и крвну жртву.

Коришћење вина у обичајима из животног човековог циклуса и о појединим празницима указује, пре свега, на његову улогу као посредника између укућана и њихових предака. Обичајне радње које се спроводе окупљају душе предака, а најраширенији начин окупљања је позив на јело и пиће, где  доминирају обредна јела, култни хлебови, а пре свега вино.

По митологији, први култиватори природе су Дионис код Грка, Бахус код Римљана, Курент код Словенаца и Свети Сава код Срба који уче људе како да справљају вино. У Дионисовом култу изражена је тајна живота после смрти, мистерија поновног рађања, у коме лоза и вино имају значајну симболичну улогу. Винова лоза се исто тумачи и у симболици хришћанства, представља свето дрво и симбол бесмртности, а вино пиће богова, младости и вечног живота. У хришћанској митологији, по библијском предању, вино је изједначено са Христовом крвљу, симболизујући тако бесмртност, радост и живот.