ИДЕЈЕ СТОИЧКЕ ФИЛОСОФИЈЕ У СРЕДЊОВЕКОВНОМ СРПСКОМ ПРАВУ

Сажетак

Оригинални текстови дела стоичких философа нису сачувани из времена политичке самосталности средњовековне српске државе, мада није искључено да су били познати. Ипак, неке од идеја стоичке философије продрле су у средњовековно српско право, преузимањем неколико одломака из дела римских правника, који су живели и стварали у време Принципата и били под јаким утицајем ове, тада врло популарне, философске школе. Треба напоменути да српски правници, чија имена нажалост не знамо, нису читали оригиналне латинске текстове римских јурисконсулта, већ су до њих долазили посредством грчких превода и прерада у византијским правним компилацијама. Утицај стоичке философије присутан је у три одломка из дела Гаја и Флорентина, који су у средњовековну Србију стигли преко Епанагоге, византијске правне збирке из IX века. Одломци наведени у раду (у латинском оригиналу, грчком и српскословенском преводу) дају дефиницију слободе и у духу стоичке философије осуђују ропство као последицу рата и установу права народа (ius gentium), супротну природноме праву (ius naturale), јер је природа све људе створила слободнима. Чини се ипак да су ови текстови били више декларативног карактера, јер српски правни споменици не дозвољавају закључак да је у средњовековној Србији постојала подела на слободне људе и робове, као и на оне који су рођени слободни и ослобођенике. За најнижу категорију становништва користи се израз отроци, чији правни положај је био сличан робовском, мада постоје и значајне разлике.