ВРАЊСКА ПРОМЕТНА БАНКА ЗА КРЕДИТ И ШТЕДЊУ: 1926‒1947.

Сажетак

Хроничан недостатак кредита у првим послератним годинама подстакао је оснивање новчаних завода на читавој територији Краљевине СХС. По већ устаљеној традицији, највећи број банака са невеликим капиталом пословао је на простору предратне Краљевине Србије и Црне Горе. Привредна криза, која је отпочела 1925. године кредитну кризу претворила се у кризу пласмана средстава. Као једно од решења како упослити сопствени капитал, поједини привредници видели су у томе да га пласирају у банкарство, што су учинили и акционари Врањске прометне банке 1926. године. Иако је располагала са скромним капиталом, Прометна банка бележила је добит, а током 1929. године својим акционарима је исплатила дивиденду и извршила повећање основног капитала.
Трајање кризе изазвало је пораст туђих средстава у банкама по улозима на штедњу и текућим рачунима, док су главни клијенти кредита постајали земљорадници. Успешан рад Прометне банке прекинуле су последице Велике економске кризе, које су се у Краљевини Југославији осетиле од половине 1931. године и уз аграрну, узеле облик и банкарске кризе. Повлачење новчаних средстава и њихово тезаурисање оставили су новчане заводе на несигурним ногама и многи од њих нису били у могућности да одговоре потраживањима. Мораторијум на отплату земљорадничких дугова додатно је оптеретио банке, јер их је оставио без могућности да наплате највећи део својих потраживања. Банке су биле принуђене да и саме потраже заштиту, а Врањска прометна банка стављена је под заштиту новчаних завода и њихових веровника од 1935. године.
У пракси је то значило да се њена активност сводила на примање принадлежности од Привилеговане аграрне банке по предатим земљорадничким меницама и исплату, тим новцем, својих штедиша. Ову, једину активност Прометне банке, прекинуло је избијање Другог светског рата на простору Југославије 1941. године. Званична ликвидација ове установе извршена је 1947. године.