НЕАДРЕСИРАНИ ЕНКОМИОН МИХАИЛА ПСЕЛА ЦАРУ КОНСТАНТИНУ Х ДУКИ
DOI:
https://doi.org/10.19090/i.2021.32.21-35Кључне речи:
енкомион, Михаило Псел, XI век, Константин Х Дука, мотиви говораСажетак
Рад доноси енглески превод неадресираног енкомиона Михаила Псела, врсног византијског филозофа и ретора XI века. Реч је Пселовом царском говору број 10 у издању Џорџа Дениса. Будући да је Псел један од најученијих људи у византијској историји, реч је о спису од изузетне вредности за светску књижевност. Такође, Пселов енкомион, као драгоцено сведочанство византијског културног наслеђа, објашњен је и у контексту друштвене историје Царства XI века.
На основу компаративне анализе података из царског говора и историографских извора (Хронографије Михаила Псела, Историје Михаила Аталијата и Хроника Скиличиног настављача и Јована Зонаре) утврђено је да је Псел енкомион упутио цару Константину Х Дуки. У раду је предложен период од средине 1065. до пролећа 1066. године као време настанка енкомиона.
Пселов царски говор настао је приликом прославе неког јубилеја са циљем да укратко представи и похвали владавину Константина Дуке. Тематско и емоционално средиште енкомиона јесте личност Константина Х Дуке, а његова основна мисао је похвала царевих урођених и стечених врлина. Тако је Константин Х описан као храбар, праведан, умерен, разборит, побожан и човекољубив цар. Константин Х је афирмисан као владар ратник чиме је била заокружена идеална слика византијског цара, првобранитеља хришћанске вере. Михаило Псел прославио је конкретну победу Константина Х над Узима, за сународнике неочекиван византијски успех. Но, посветио је пар стихова и Дукиним тријумфима у другим крајевима васељене.
Неадресирани царски говор посвећен Константину Х Дуки само је једна од карика у ланцу епидиктичког беседништва од рановизантијске епохе до пада Цариграда. Његова функција била је да на сваки начин потврди византијску владајућу политичку идеологију. Тако је Михаило Псел пропагирајући божанско порекло царске власти у Византији и државно-правно схватање средњовековне хијерархије држава на чијем се челу налазио византијски владар, ширио међу сународницима традиционалну идеологију Царства пред било којом спољнополитичком претњом непријатеља.
Downloads
Референце
Dennis, T. G. Michaelis Pselli, Orationes panegyricae, Stuttgart–Leipzig, 1994.
Dindorfius, L. Ioannis Zonarae epitome historiarum, IV, Lipsiae, 1871.
Gautier, P. Michel Italikos, Lettres et Discours, Paris, 1972.
______. Nicéphore Bryennios, Histoire, Bruxelles, 1975. (CFHB)
Kaldellis, A. – Krallis, D. Michael Attaleiates, The History, Cambridge, 2012.
Papaioannou, S. Michael Psellus, Epistulae, Berlin–Boston: Bibliotheca scriptorum Graecorum et Romanorum Teubneriana, De Gruyter, 2019.
Reinsch, R. D. Michael Psellus, Leben der Byzantinischen Kaiser (976–1075) Chronographia, Berlin/ München/ Boston, 2015.
Tsolakis, E. ‘Η Συνέχεια τῆς χρονογραφίας τοῦ ’Ιωάννου Σκυλίτση (Ioannes Skylitzes Continuatus), Thessaloniki, 1968 [Tsolakis, E. He Synecheia tēs chronographias tou Ioannou Skylitzē (Ioannes Skylitzes Continuatus), Thessaloniki, 1968].
Secondary Works:
Angold, M. The Byzantine Empire 1025–1204 (A political history), London – New York, 1984.
Browing, R. ‘Enlightenment and Repression in Byzantium in the Eleventh and Twelfth Centuries’, Past & Present, 69, 1975, 3–23.
Cheynet, J. C. Pouvoir et contestations à Byzance (963–1210), Paris, 1990.
______. ‘La politique militaire byzantine de Basile II à Alexis Comnéne’, ZRVI, 29/30, 1991, 61–74.
Cormack, S. М. ‘Latin prose Panegyrics. Tradition and Discontinuity in the Late Roman Empire’, REAug, 22, 1976, 29–77.
Grünbart, M. Formen der Anrede im byzantinischen Brief vom 6. bis zum 12. Jahrhundert, Wien, 2005, 113–123.
Hunger, H. ‘On the imitations (Μίμησις) of the antiquty in Byzantine Literature’, DOP, 23/24, 1969/1970, 15–38.
Hunger, H., Die hochsprachliche profane Literatur der Byzantiner, I, München, 1978.
Jeffreys, E. ‘Rhetoric’, in: E. Jeffreys, J. Haldon, R. Cormack, (ed.), The Oxford Handbook of Byzantine Studies, Oxford University Press, 2008, 827–837.
Krsmanović, B. Uspon vojnog plemstva u Vizantiji ХI veka, Beograd: Vizantološki institut SANU, 2001. (Serbian Cyrillic)
Krsmanović, B. – Radošević, N. ‘Legendarne genealogije vizantijskih careva i njihovih porodica’, ZRVI, 41, 2004, 71–98. (Serbian Cyrillic)
Lauritzen, F. ‘Autocrate negli encomi imperiali di Michele Psello (1018–1081)’, ZRVI, 49, 2012, 113–125.
______. The Depiction of Character in the Chronographia of Michael Psellus, Turnhout: Brepols, 2013.
Milovanović, Č. Mihailo Psel kao književni teoretičar (neobjavljena doktorska disertacija), Beograd, 1979. (Serbian Cyrillic)
Obolenski, D. Vizantijski komonvelt, Beograd: Prosveta – SKZ, 1991. (Serbian Cyrillic)
Oikonomides, N. ‘Le serment de l’imperatrice Eudocie (1067). Un episode de l’histoire dynastique de Byzance’, REB, 21, 1963, 101–128.
Ostrogorski, G, Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, I, Beograd: Vizantološki institut SANU, 1955 (2007). (Serbian Cyrillic)
_____. Istorija Vizantije, Beograd, 1959. (Serbian Cyrillic)
_____. ‘Avtokrator i samodržac’, u: Ž. Stojković (ur.), Vizantija i Sloveni, Sabrana dela Georgija Ostrogorskog, knjiga IV, Beograd, 1970a, 281–364. (Serbian Cyrillic)
_____. ‘Vizantijski sistem hijerarhije država’, u: Ž. Stojković (ur.), O verovanjima i shvatanjima Vizantinaca, Sabrana dela Georgija Ostrogorskog, knjiga V, Beograd, 1970b, 238–262. (Serbian Cyrillic)
Ostrogorski, G. – Barišić, F. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, III, Beograd: Vizantološki institut SANU, 1966 (2007). (Serbian Cyrillic)
Papaioannou, S. ‘Michael Psellus ҆ Rhetorical Gender’, Byzantine and Modern Greek Studies, 24, 2000, 133–146.
______. ‘Η μίμηση στη ρητορηκή θεωρία του Μιχαήλ Ψελλού’, in: C. Angelidi (ed.), Byzantium Matures: Choices, Sensitivities and Modes of Expression – Eleventh to Fifteenth Centuries, Athens, 2004, 87–98 [Papaioannou, S. ‘He mimēsis stē rhetorikē theōria tou Michael Psellou’, in: C. Angelidi (ed.), Byzantium Matures: Choices, Sensitivities and Modes of Expression – Eleventh to Fifteenth Centuries, Athens, 2004, 87–98].
Polemis, D. The Doukai. A Contribution to Byzantine Prosopography, London, 1968.
Radošević, N. ‘Pohvalna slova caru Androniku II Paleologu’, ZRVI, 21, 61–84. (Serbian Cyrillic)
______. ‘Nikejski carevi u savremenoj im retorici’, ZRVI, 26, 1987, 69–86. (Serbian Cyrillic)
______. ‘The Emperor as the Patron of Learning in Byzantine Basilikoi Logoi’, in: J. S. Langdon. et all (ed.), TO EΛΛΗNIKON, Studies in Honor of Speros Vryonis Jr., vol. 1, New Rochelle, New York, 1993, 267–287.
______. ‘Konstantin Veliki u vizantijskim carskim govorima’, ZRVI, 33, 1994, 7–20. (Serbian Cyrillic)
______. ‘Podela vlasti u grčkim carskim govorima IV veka’, ZRVI, 34, 1995, 7–20. (Serbian Cyrillic)
______. ‘Smenjivanja na prestolu u grčkim carskim govorima IV veka’, ZRVI, 38, 1999/2000, 17–26. (Serbian Cyrillic)
Reinsch, D. R. ‘Wer waren die Leser und Hörer der Chronographia des Michael Psellus?’, ZRVI, 50, 2013, 389–398.
Stanković, V. Komnini u Carigradu. Evolucija jedne vladarske porodice, Beograd: Vizantološki institut SANU, 2006. (Serbian Cyrillic)
Šaranac Stamenković, J. ‘Konstantin X Duka u carskom govoru Mihaila Psela’, ZRVI, 49, 2012, 127–143. (Serbian Cyrillic)
______. ‘Psellus' Epistle (ΤΟΥ ΑΥΤΟΥ) ΠΡΟΣ ΤΟΝ ΒΑΣΙΛΕΑ ΤΟΝ ΔΟΥΚΑΝ: The Byzantine Basileus Archetype of God on Earth’, Church Studies, 14, 2017, 269–279.
Vries de – van der Velden, E. ‘La lune de Psellus’, Bsl 57/2, 1996, 239–256.
Zlatarski, N. V. Istoriя na Bъlgarskata Dъržava prez srednite vekove, II, Sofiя, 1934. (Bulgarian Cyrillic)
