Uređivačka politika

Preuzmi PDF

 

UREĐIVAČKA POLITIKA ČASOPISA

ISTRAŽIVANјA

 

Program

 

Časopis Istraživanja pokrenut je 1971. godine i izdaje ga Odsek za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Istraživanja su posvećena objavlјivanju najbolјe naučne misli o svim aspektima društveno-političkih procesa i događaja na prostoru Srednje i Jugoistočne Evrope, kao i Istočnog Mediterana. Budući da je Univerzitet u Novom Sadu smešten na prostoru na kojem se od najranijih razdoblјa lјudske istorije susreću i prepliću različite civilizacije, kulture, religije i narodi, Istraživanja poseban akcenat stavlјaju na kritičko istraživanje istorijskog značaja i uticaja tog međusobnog preplitanja. U skladu s tim, u naučnom istraživanju veliki značaj se pridaje interdisciplinarnom pristupu, zbog čega se u Istraživanjima objavlјuju ne samo radovi u kojima se izučava „klasična“ politička istorija, već i radovi u kojima se kritički razmatra društveni i kulturni život u prošlosti (materijalna kultura, politička misao, književnost, religija itd.). Imajući u vidu svoju tradiciju, Istraživanja su ponosna na svoju pravednost u postupku izbora radova za objavlјivanje, zbog čega se strogo pazi na poštovanje pravila dobre naučne prakse i akademske čestitosti. U cilјu unapređivanja i osnaživanja te tradicije, uveden je i postupak recenziranja po sistemima Double blinde review i Peer review.

 

Redakcija

 

Glavni zadatak Redakcije Istraživanja jeste obezbeđivanje što višeg stepena kvaliteta naučnih radova koji se objavlјuju u ovom časopisu. Navedeni cilј Redakcija postiže na četiri načina. Prvo, Redakcija pazi da se autori i recenzenti strogo pridržavaju pravila dobre naučne prakse, pravila za pisanje recenzija i Uputstva za autore. Drugo, članovi Redakcije mogu da budu samo oni pojedinci koji su dokazane naučne stručnosti i objektivnosti. Treće, Redakcija veliki značaj pridaje geografskoj raznolikosti svojih članova. U skladu s tim, za svako istorijsko razdoblјe, osim što ima barem jednog člana sa Odseka za istoriju, ima i još nekoliko članova koji dolaze iz drugih uglednih naučnih institucija iz Srbije i izvan Srbije. Četvrto, svaki član Redakcije je dužan da se strogo pridržava pravila dobre naučne prakse, zbog čega za vreme svog članstva u Redakcije ne može da objavlјuje u časopisu Istraživanja.

 

Vrste radova

 

Postoje dve vrste radova:

  1. Naučni članci – originalni naučni radovi koji su napisani u skladu sa pravilima dobre naučne prakse časopisa Istraživanja. Naučni članci moraju imati barem dve pozitivne recenzije i oni se objavlјuju u prvom delu časopisa.
  2. Stručni članci koji ne predstavlјaju originalni naučni rad; a dele se na podgrupe:

 

– prikaz (knjige ili naučnog događaja);

– naučna kritika, odnosno polemika na određenu naučnu temu zasnovana isklјučivo na naučnoj argumentaciji;

– objavlјivanje i kritičko komentarisanje arhivske građe.

 

Jezik rada

 

Najmanje polovina naučnih članaka prihvaćena za objavlјivanje u časopisu Istraživanja mora biti na engleskom jeziku. U skladu sa tim, poželјno je da, već prilikom prve predaje, tekst bude na engleskom jeziku, dok je za prihvaćene radove obavezno da konačna verzija bude predata na engleskom jeziku. Drugim rečima, moguće je inicijalno predati rad na srpskom (ili tzv. b-h-s jezicima), ali su u slučaju prihvatanja rada autori obavezni da konačnu verziju teksta (sa identičnim sadržajem) predaju na engleskom. Radovi na engleskom obavezno imaju rezime na srpskom jeziku.

U određenim/izuzetnim okolnostima (o kojima odlučuje Redakcija u skladu sa usvojenom uređivačkom politikom i temom predatog rada), tekst može biti na srpskom ili nekom od svetskih jezika: nemački, francuski, španski, italijanski, ruski. Ukoliko je jezik rada na srpskom ili nekom od svetskih jezika koji nije engleski, obavezno je da rezime bude na engleskom jeziku.

 

Recenzije i recenzenti

 

Recenzije u časopisu Istraživanja pišu se u skladu sa pravilima Peer review, odnosno Double blinde review recenzija. U skladu s tim, pravila za pisanje recenzije su:

– svaki naučni rad ocenjuju barem dva recenzenta;

– recenzenti nisu članovi Redakcije;

– recenzenti su slične (ili bolјe) stručnosti kao autor rada;

– recenzenti su dužni da u skladu sa pravilima dobre naučne prakse objektivno procene rukopis koji im je dat na recenziju;

– recenzentima nije poznat identitet autora rada i dužni su da poštuju pravila poverlјivosti;

– recenzenti su dužni da poštuju etičke norme i da obelodane eventualni sukob interesa;

– autor određene recenzije u datom broju časopisa Istraživanja ne može objaviti naučni rad;

– identitet recenzenta nije poznat autoru rada.

 

Izbor recenzenata spada u diskreciona prava urednika. Recenzenti moraju da raspolažu relevantnim znanjima u vezi sa oblašću kojom se rukopis bavi i ne smeju biti iz iste institucije kao autor, niti to smeju biti autori koji su u skorije vreme objavlјivali publikacije zajedno (kao koautori) sa sa bilo kojim od autora podnesenog rada.

Recenzent ne sme da bude u sukobu interesa sa autorima ili finansijerom istraživanja. Ukoliko postoji sukob interesa, recenzent je dužan da o tome momentalno obavesti urednika.

Recenzent koji sebe smatra nekompetentnim za temu ili oblast kojom se rukopis bavi dužan je da o tome obavesti urednika.

Recenzija mora biti objektivna. Komentari koji se tiču ličnosti autora smatraju se neprimerenim. Sud recenzenata mora biti jasan i potkreplјen argumentima.

Rukopisi koji su poslati recenzentu smatraju se poverlјivim dokumentima.

Tokom čitavog procesa, recenzenti deluju nezavisno jedni od drugih. Recenzentima nije poznat identitet drugih recenzenata. Ako odluke recenzenata nisu iste (prihvatiti / odbiti), glavni urednik može da traži mišlјenje drugih recenzenata.

Redakcija je dužna da obezbedi solidnu kontrolu kvaliteta recenzije. U slučaju da autori imaju ozbilјne i osnovane zamerke na račun recenzije, redakcija će proveriti da li je recenzija objektivna i da li zadovolјava akademske standarde. Ako se pojavi sumnja u objektivnost ili kvalitet recenzije, urednik će tražiti mišlјenje drugih recenzenata.

Recenzenti dobijaju obrazac za recenziju koji je pripremila Redakcija časopisa Istraživanja, sa instrukcijama o načinu njegove popune.

 

Redakcija časopisa Istraživanja vodi listu recenzenata koja sadrži imena, afilijacije i zvanja svih recenzenata. U prilogu liste čuvaju se pisma saglasnosti recenzenata za prihvatanje recenzentskih obaveza. Redakcija časopisa Istraživanja nastoji da obezbedi što veći stepen geografske raznolikosti recenzenata, odnosno da što više recenzenata bude iz inostranstva, kako bi se u odnosu na autore izbegao konflikt interesa. U interesu je Uredništva da se lista recenzenata po pravilu objavlјuje u časopisu bar jednom godišnje.

 

Redakcija časopisa Istraživanja vodi registar recenzija koji je arhiva poverlјive prirode jer sadrži sve recenzije u papirnom obliku, na odgovarajućem obrascu.

 

Plagijarizam

 

Plagiranje, odnosno preuzimanje tuđih ideja, reči ili drugih oblika kreativnog izraza i predstavlјnje kao svojih, predstavlјa grubo kršenje naučne etike. Plagiranje može da uklјučuje i kršenje autorskih prava, što je zakonom kažnjivo.

Plagijat obuhvata sledeće:

  • doslovno ili gotovo doslovno preuzimanje ili smišlјeno parafraziranje (u cilјu prikrivanja plagijata) delova tekstova drugih autora bez jasnog ukazivanja na izvor ili obeležavanje kopiranih fragmenata (na primer, korišćenjem navodnika);
  • kopiranje jednačina, slika ili tabela iz tuđih radova bez pravilnog navođenja izvora i/ili bez dozvole autora ili nosilaca autorskih prava za njihovo korišćenje.

 

Upozoravamo autore da se za svaki rukopis proverava da li je plagijat korišćenjem softvera Ephorus.

Rukopisi kod kojih postoje jasne indicije da se radi o plagijatu biće automatski odbijeni i autorima će biti trajno zabranjeno da objavlјuju u časopisu Istraživanja.

Ako se ustanovi da je rad koji je objavlјen u časopisu Istraživanja plagijat, od autora će se tražiti da upute pisano izvinjenje autorima izvornog rada.

Povlačenje već objavlјenih radova

Objavlјeni rukopisi biće dostupni dokle god je to moguće u onoj formi u kojoj su objavlјeni, bez ikakvih izmena. Ponekad se, međutim, može desiti da objavlјeni rukopis mora da se povuče. Glavni razlog za povlačenje rukopisa jeste potreba da se ispravi greška u cilјu očuvanja integriteta nauke, a ne želјa da se autori kazne.

Članak se mora povući u slučaju kršenja prava izdavača, nosilaca autorskih prava ili autora; povrede profesionalnih etičkih kodeksa, tj. u slučaju podnošenja istog rukopisa u više časopisa u isto vreme, lažne tvrdnje o autorstvu, plagijata, manipulacije podacima u cilјu prevare i slično. U nekim slučajevima rad se može povući i kako bi se ispravile naknadno uočene greške u rukopisu ili objavlјenom radu.

Standardi za razrešavanje situacija kada mora doći do povlačenja rada definisani su od strane biblioteka i naučnih tela, a ista praksa je usvojena i od strane časopisa Istraživanja: u elektronskoj verziji izvornog članka (onog koji se povlači) uspostavlјa se veza (HTML link) sa obaveštenjem o povlačenju. Povučeni članak se čuva u izvornoj formi, ali sa vodenim žigom na PDF dokumentu, na svakoj stranici, koji ukazuje da je članak povučen (RETRACTED).

Samoarhiviranje

Časopis omogućava autorima da prihvaćenu, recenziranu verziju rukopisa, kao i finalnu, objavlјenu verziju rukopisa u PDF formatu deponuju u institucionalni repozitorijum i/ili nekomercijalne baze podataka, kao što su PubMed Central, Europe PMC ili arXiv, ili da ga objave na ličnim veb stranicama (uklјučujući i profile ne društvenim mrežema za naučnike, kao što su ResearchGate, Academia.edu itd.) i/ili na sajtu institucije u kojoj su zaposleni, u bilo koje vreme nakon objavlјivanja u časopisu. Pri tome se moraju navesti izdavač, kao nosilac autorskih prava, i izvor rukopisa, a mora se navesti i identifikator digitalnog objekta – DOI objavlјenog članka u formi HTML linka.

Autorska prava

Kada je rukopis prihvaćen za objavlјivanje, autori prenose autorska prava na izdavača. U slučaju da rukopis ne bude prihvaćen za štampu u časopisu, autori zadržavaju sva prava.

Na izdavača se prenose sledeća prava na rukopis, uklјučujući i dodatne materijale, i sve delove, izvode ili elemente rukopisa:

  • pravo da reprodukuje i distribuira rukopis u štampanom obliku, uklјučujući i štampanje na zahtev;
  •  pravo na štampanje probnih primeraka, reprint i specijalnih izdanja rukopisa;
  • pravo da rukopis prevede na druge jezike;
  • pravo da rukopis reprodukuje koristeći fotomehanička ili slična sredstva, uklјučujući, ali ne ograničavajući se na fotokopiranje, i pravo da distribuira ove kopije;
  • pravo da rukopis reprodukuje i distribuira elektronski ili optički koristeći sve nosioce podataka ili medija za pohranjivanje, a naročito u mašinski čitlјivoj/digitalizovanoj formi na nosačima podataka kao što su hard disk, CD-ROM, DVD, Blu-ray Disc (BD), mini disk, trake sa podacima, i pravo da reprodukuje i distribuira rukopis sa tih prenosnika podataka;
  • pravo da sačuva rukopis u bazama podataka, uklјučujući i onlajn baze podataka, kao i pravo prenosa rukopisa u svim tehničkim sistemima i režimima;
  • pravo da rukopis učini dostupnim javnosti ili zatvorenim grupama korisnika na osnovu pojedinačnih zahteva za upotrebu na monitoru ili drugim čitačima (uklјučujući i čitače elektonskih knjiga), i u štampanoj formi za korisnike, bilo putem interneta, onlajn servisa, ili putem internih ili eksternih mreža.

 

Uputstvo za autore

 

Redakcija časopisa Istraživanja pripremila je Uputstvo za autore. U Uputstvu za autore navedeni su formalni kriterijumi koje rad mora da zadovolјi kako bi bio objavlјen u časopisu Istraživanja:

– ime autora;

– kontakt podaci;

– naziv ustanove (afilijacija);

– naslov;

– sažetak;

– klјučne reči;

– veličina rada (min./maks. broj reči i znakova);

– prilagođen pravilima citiranja časopisa Istraživanja;

– spisak literature.