ДВЕ РАДИО ДРАМЕ О ЉУБАВИ, МРЖЊИ И ОСВЕТИ

  • GORDAN MARIČIĆ University of Belgrade Faculty of Philosophy, Department of Classics
  • IFIGENIJA RADULOVIĆ University of Novi Sad Faculty of Philosophy, Department of History
  • JELENA TODOROVIĆ University of Belgrade Faculty of Philosophy, Department of History
Кључне речи: антички мит, љубав, мржња, освета, радио драма, Орест, Медеја

Сажетак

Аутори рада обрађују два античка мита везана за љубав и мржњу, испричана на савремени начин у две радио драме Јована Христића и Велимира Лукића, истакнутих српских, односно југословенских драмских писаца из друге половине ХХ века. Христићев Орест и Лукићева Медеја баве се темом освете, остварене/извршене и неостварене/неизвршене, дајући нам једну нову интерпретацију Еурипидових познатих трагедија, које су много пута рекомпоноване и декомпоноване у књижевној хипертекстуалној историји и критици. Питање освете у ове две радио драме преплиће се с односом љубав-мржња. У модерном Оресту и Медеји, то питање и тај однос дати су на потпуно другачији начин у поређењу са оригиналним Еурипидовим трагедијама, тако да се Христићев Орест на крају не свети, док Лукићева Медеја ипак врши одмазду с драматичним последицама.

Транспоновани у свет античког мита који је и део наше „надреалне стварности“, само захваљујући звуку, усредсређени једино на оно што чујемо и осећамо, слушаоци катарзично усвајају горку лекцију живота и историје о  бесмислености славе и освете, истовремено прихватајући да праштају, али не и да заборављају. Недавна двадесетчетворочасовна Фаброва представа  Олимп указује на то колико је антички мит жив, а наше две радио драме које поново треба преслушати и наново снимити, а зашто не и поставити на сцену, доказују да савремено доба има сталну и незаустављиву потребу за дијалогом с прошлошћу, без обзира на то да ли је она историјска или митска.   

##plugins.generic.usageStats.downloads##

##plugins.generic.usageStats.noStats##

Референце

Anouilh, Je. Medée. Paris: La Table Ronde, 1953.
Belli, A. Ancient Greek Myths and Modern Drama. A Study in Continuity. New York – London: New York University Press – University of London Press Limited, 1969.
Euripid, Ž. A. Velimir L. Tri Medeje [Euripides, J. Anouilh, V. Lukić, Three Medeas], Beograd: Paideia, 2009.
Finci, E. Više i manje od života, Utisci iz pozorišta IV, Beograd: Prosveta, 1965.
Frajnd, M. ‘Apokrifi Jovana Hristića’, Književna istorija, 14, 1971, 338–356.
Gerbran, A. Ševalije, Ž. Rečnik simbola [Alain Gheerbrant et Jean Chevalier, Dictionnaire des symmboles, Serbian edition ]. Novi Sad: Stylos, 2004.
Highet, G. The Classical Tradition, Greek and Roman influence on Western Literature. New York – Oxford: Oxford University Press, 1985.
Hristić, J. ‘Skica za fotobiografiju’, in: S. Gordić and I. Negrišorac(eds.), Poezija Jovana Hristića, zbornik radova, Novi Sad: Matica srpska, 1997, 103-140.
Hristić, J. Čiste ruke: drama u tri čina. Beograd: Jugoslovensko dramsko pozorište, 1960.
______. ‘Antički mit i savremena drama’, Scena, 3, 1969, 197–202.
______. Četiri apokrifa. Novi Sad: Matica srpska, 1970.
______. Poems, trans. by Bernard Johnson. London – Beograd: ASWA, 2003.
Jelić-Jovanović, N. Drame Jovana Hristića (unpublished master’s thesis). Belgrade: University of Belgrade, Faculty of Philology, 2010.
Kostić, S. “Arheologija bivših života”, interview with Rajko Grlić. Vreme, 794, 23 March, 2006. < http://www.vreme.com/cms/view.php?id=447329> [accessed 6 March 2017]
Kott, J. Jedenje bogova, Studije o grčkim tragedijama [The Eating of the Gods. An Interpretation of Greek Tragedy. Serbian Edition], Beograd: Prosveta, 1974.
Lukić, V. Okamenjeno more, Beograd: Prosveta, 1962.
______. Madrigali i druge pesme, Beograd: Prosveta, 1967.
______. I smrt dolazi na Lemno, Beograd: Nolit, 1987.
______. Zavera ili dugo praskozorje, Novi Sad: Sterijino pozorje,1974.
______. Rub, Beograd: SKZ, 1982.
______. Budne senke tame, Beograd: Prosveta, 1994.
Marjanović, P. Srpski dramski pisci XX stoleća, Novi Sad – Beograd: Marica srpska, Akademija umetnosti – Fakultet dramskih umetnosti, 1997.
______. ‘Dva neoklasicistička dramatičara (Jovan Hristić: Čiste ruke, Velimir Lukić: Dugi život kralja Osvalda)’, Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti 2, 1998, 93–116.
Maričić, G. ‘Mitske priče na radio talasima: Hristićev Orest i Lukićeva Medeja’, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 54 (3), 2006, 585–593.
______. Satirska drama danas: teorija ili teatar? [Satyr Play Today: Theory or Theatre?]. Beograd: NNK Internacional, 2008.
Maričić, G. Milanović, M. ‘The Tragic Chorus in Ancient Times and Nowdays: its role and staging’, Istraživanja, 27, 2016, 58-69.
Milin, B. ‘O Hristićevoj raskoši tišine’, Program for the play “Terasa”, Beograd: Jugoslovensko dramsko pozorište, 2004, 20-21.
Palavestra, P. Bećković, M. Simović, Lj. Čini nam čast i zadovoljstvo… Skupština za izbor novih članova SANU, Odeljenje jezika i književnosti. Beograd, 1997.
Radisavljević, Z. ’Generacija darovitih reditelja’, interview with Jovan Hristić, Politika (20 Jun), 1998, 17.
Објављено
26. 12. 2018.
Bрој часописа
Секција
Чланци