ALA PANNONIORUM У ВОЈСЦИ ИЛИРИКА

Сажетак

Провинција Илирик, која је обухватала огроман простор између Јадранског мора и Дунава, основана је кратко време после Октавијановог Илирског рата (35-33. године пре н.е.). У току делматско-панонског устанка (6-9. године н.е.) или непосредно по његовом завршетку, подељена је на Горњи Илирик (Illyricum Superius) и Доњи Илирик (Illyricum Inferius), тј. Далмацију и Панонију. Војну посаду ових провинција чинило је неколико легија, као и велики број помоћних одреда, међу којима је била и ala Pannoniorum. Натписи ове јединице, нађени на неколико локалитета у Далмацији и Панонији, омогућавају да се реконструише њена историја и пружају извесне податке о њеној регрутацији.

Ala Pannoniorum је у Илирику боравила два пута током Принципата. Први пут је то било за владе династије Јулијеваца-Клаудијеваца, а други пут после Маркоманских ратова Марка Аурелија. На почетку свог првог боравка у Илирику, аla Pannoniorum је била стационирана у Далмацији. Почетком Тиберијеве владе, око 15. године, пребачена је у Панонију. Најпре је била стационирана у утврђењу поред Штреберсдорфа, а затим у Арабони. Почетком Веспазијанове владавине, ala Pannoniorum је прекомандована у Доњу Мезију. Под Трајаном је пребачена у Дакију или Нумидију, да би се у Илирик вратила у другој половини II века. На ову претпоставку указују натписи наше јединице који су нађени на три локалитета у Доњој Панонији (Пати на територији Аквинкума, Белегиш и Сланкамен) и датовани на крај II или почетак III века. Имајући у виду распоред помоћних одреда на најјужнијем делу панонског лимеса, препостављамо да је ala Pannoniorum могла бити стационирана у Кузуму.

Натписи из Далмације и Паноније откривају два главна извора регрутације наше јединице током њеног првог боравка у Илирику. Један део регрута чинили су људи уновачени на Иберијском полуострву. Међу њима срећемо једног човека из Ланције (није јасно да ли је реч о граду на територији Астура или једном од два истоимена града у Лузитанији), те једног припадника Сусара, који су припадали племену Астура. Још двојица војника могла су бити уновачена на северо-западу Иберијског полустрва. На то указују њихова имена, као и имена њихових очева. Присуство хиспанских регрута у али на дунавском лимесу није нимало изненађујуће. Припадници ратоборних иберских племена играли су значајну улогу у помоћним одредима римске војске још од доба позне републике. Други значајан извор војника била су домородачка племена јужне Паноније. У али Pannoniorum су посведочена двојица Колапијана и један Бреук. Њихова племена живела су у областима које су под римским утицајем и влашћу биле од последњих деценија републике или Августове владавине. Колапијани су покорени у току Октавијановог Илирског рата, када је пала Сегестика (35. године пре н.е.), а Бреуци током панонског рата (13-9. године пре н.е.). Епиграфски материјал везан за други боравак але Pannoniorum у Илирику, тј. у Доњој Панонији, не пружа никакве податке ни индиције о пореклу њених војника.