Упутство за ауторе

Преузми PDF

 

У Упутству за ауторе наведени су формални предуслови које аутор (поред Правила добре научне праксе и Етичких и правних услова) мора да задовољи како би његов рад могао бити дат на рецензирање.

 

Напомињемо да су Истраживања часопис који НЕ ЗАХТЕВА плаћање, котизацију, хонорар или било какву другу накнаду на терет аутора за подношење, рецензију, уређивање, објављивање и штампање радова.

 

Подношење рада

 

Радови се шаљу електронским путем као засебни (прикачени) документ секретару часописа Истраживања, на адресу: istrazivanja@ff.uns.ac.rs

Одлука Редакције да прихвати одређени рад подразумева констултацију две или више рецензије и стога може да траје и неколико месеци (по правилу 3-4 месеца).

Радови који се подносе морају бити анонимни. У складу с тим, само се у е-mail-у наводе лични подаци: име, презиме, академска афилијација, поштанска адреса, е-mail адреса. Сам рад не сме да садржи било које податке (име и презиме, академска афилијација, изрази захвалности, конференције на којима је рад раније презентован итд.) који би рецензентима омогућили да евентуално закључе ко је аутор рада. Сви подаци такве врсте биће накнадно придодати пошто рад буде прихваћен за објављивање. Аутори се, такође, моле дa избришу податке из File Properties-a – 1. десни клик на затвореном документу; 2. Properties; 3. Details; 4. Remove Properties and Personal Information; 5. Remove the Following Properties from the File; 6. Select All; 7. Ok.

Радови се подносе у WORD и PDF формату – у оба формата се бришу сви лични подаци.

 

Језик рада

 

Најмање половина научних чланака прихваћена за објављивање у часопису Истраживања мора бити на енглеском језику. У складу са тим, пожељно је да, већ приликом прве предаје, текст буде на енглеском језику, док је за прихваћене радове обавезно да коначна верзија буде предата на енглеском језику. Другим речима, могуће је иницијално предати рад на српском (или тзв. б-х-с језицима), али су у случају прихватања рада аутори обавезни да коначну верзију текста (са идентичним садржајем) предају на енглеском. Радови на енглеском обавезно имају резиме на српском језику.

У одређеним/изузетним околностима (о којима одлучује Редакција у складу са усвојеном уређивачком политиком и темом предатог рада), текст може бити на српском или неком од светских језика: немачки, француски, шпански, италијански, руски. Уколико је језик рада на српском или неком од светских језика који није енглески, обавезно је да резиме буде на енглеском језику.

За стране језике користи се латинично писмо, док се за радове на српском и руском користи ћирилично писмо. Међутим, без обзира на којем је писму текст рада, напомене унутар текста и списка коришћене литературе морају бити транслитероване на латиницу чак и ако су употребљена дела оригинално издата на ћириличном писму.

Аутори су одговорни за квалитет језика рада. Стога се аутори који подносе рад на језику који им није матерњи моле да текст, пре него што га поднесу Истраживањима на објављивање, претходно дају на професионалну коректуру/лектуру или од уредништва затраже контакт лектора којег часопис одобрава. Радови чији је језик граматички неправилан или стилски лоше конструисан биће одбијени. Уколико је тексту потребно додатно језичко сређивање због недовољног квалитета, уредништво задржава право да затражи ангажман свог лектора код којег ће, о трошку аутора, рад бити доведен до задовољавајућег нивоа језичке уређености.

Неопходно је увек дати превод или транслитерацију термина са грчког, латинског, старословенског, турског, арапског језика итд.

Величина

Научни чланак по правилу не треба да је дужи од једног штампарског табака, укључујући наслов, апстракт, кључне речи, главни текст, резиме, списак литературе, као и фусноте. Стога рад треба да има између 4000 и 6000 речи, односно између 25000 и 45000 карацтера са размацима.

Апстракт садржи између 100 и 300 речи.

Кључне речи по правилу садрже између 5 и 10 речи.

Резиме садржи између 300 и 500 речи.

Стручни чланци (прикази, научна критика, објављивање архивске грађе) по правилу треба да буду између 750 и 1500 речи.

 

Структура

 

Сваки рад садржи: 1. Наслов; 2. Апстракт (само научни чланци); 3. Кључне речи (само научни чланци); 4. Главни текст; 5. Фусноте; 6. Извори и литература (тј. енг. References) 7. Наслов резимеа (само научни чланци); 8. Резиме (само научни чланци).

 

Фонт

 

Фонт главног текста и резимеа је Times New Roman 12 са размаком 1.5. Фонт апстракта, кључних речи и фусноста је Times New Roman 12 са размаком 1. Фонт наслова је Times New Roman 14. Поднаслови се пишу на средини фонтом Times New Roman 12 и уколико садрже више целина означавају се арапским бројевима: 1.1; 1.2...

Фонт за грчки језик је Unicode.

 

 

Правила цитирања

 

Списак цитираних извора и литературе налази се на крају рада (али пре резимеа) и само се у њему наводе сви библиографски подаци, док се литература у фуснотама наводи искључиво у скраћеном облику. Дакле, унутар рада користи се систем навођења помоћу фуснота у којима се даје скраћени облик употребљене библиографске јединице (вид. Даље у тексту).

Уколико се у раду користе библиографске одреднице штампане ћирилицом (или другим писмом које није латинично), обавезно је подвргнути их транслитерацији:

 

Ћоровић, В. Историја Срба, Београд: БИГЗ, 1993. > Ćorović, V. Istorija Srba, Beograd: BIGZ, 1993.

 

Односно, у случају скраћеног навођења у фуснотама: 

 

Ћоровић 1993 > Ćorović 1993

 

У таквим случајевима у списку цитиране литературе, на крају библиографске јединице, неопходно је ставити напомену Serbian Cyrillic (тј., у зависности од језика, Russian/Macedonian/Bulgarian Cyrillic):

 

Ćorović, V. Istorija Srba, Beograd: BIGZ, 1993. (Serbian Cyrillic)

 

Сви пуни библиографски подаци се наводе на следећи начин:

 

Монографије:

– енглески:

Finley, M. I. The Ancient Economy, Berkeley/Los Angeles: California Press, 1973.

 

– транслитерација ћириличног наслова у раду на енглеском:

Ćorović, V. Istorija Srba, Beograd: BIGZ, 1993. (Serbian Cyrillic)

 

Часописи:

– енглески:

Roller, M. ‘The Difference an Emperor makes: Notes on the reception of the Republican Senate in the Imperial age’, Classical Reception Journal, 7, 2015, 11–30.

 

– транслитерација ћириличног наслова у раду на енглеском:

Raflaub, K. „Rat je otac svega: politika rata, imperije i slobode u demokratskoj Atini“, Istraživanja, 23, 2012, 13–31. (Serbian Cyrillic)

 

 

Зборници:

– енглески:

Stahl, M. and Walter, U. ‘Athens’, in: K. A. Raaflaub and H. v. Wees (eds.), A Companion to Archaic Greece, Malden (Mass.)/London: Blackwell Publishing, 2007, 138–181.

 

– транслитерација ћириличног наслова у раду на енглеском:

Hardi, Đ. „Bački župan Žan Druget – jedan Gal na čelu Bačke županije“, u: V. Gavrilović i S. Boškov (ur.), Vojvođanski prostor u kontekstu evropske istorije, knj. 2, Zbornik radova, Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2014, 153–162.  (Serbian Cyrillic)

 

Објављена и необјављена грађа:

наводи се на исти начин као и монографије, док се необјављена (архивска) грађа наводи на следећи начин: при првом навођењу пуно име архива, место архива, назив фонда, сигнатурни број документа. У загради на крају обавезно написати скраћеницу под којом се води дати архив, и под којом ће се појављивати у навођењима у тексту рада.

– Архив Војводине, Нови Сад, Бачко-бодрошка жупанија, бр. 90/1800.

(АВ, ББЖ)

 

Скраћени библиографски подаци се наводе на следећи начин:

 

Презиме аутора – година издања – две тачке – страница:

 

Roller 2015: 13.

 

Ćorović 1993: 45–54. (транслитерација ћириличног наслова у раду на енглеском)

 

У случају да је исти аутор објавио више радова исте године, иза године се додају слова абецедним редом:

 

Roller 2015а: 50.

 

Ćorović 1993а: 345. (транслитерација ћириличног наслова у раду на енглеском)

 

У случају да постоје два аутора, пише се:

 

Stahl, Walter 2007: 139.

 

Škrgulja, Gračanin 2014: 14. (транслитерација ћириличног наслова у раду на енглеском)

 

 

У фуснотама се користе скраћенице попут:

 

Ibid. – користи се ако се у две узастопне фусноте појављују исти аутор или рад.

Id. – користи се ако се у истој фусноти појављује исти аутор са два рада.

И остале скраћенице тог типа (нпр. ad loc.) треба да се означе италик словима.

Антички и средњовековни писци се увек наводе са усвојеним међународним скраћеницама. У складу с тим, антички аутори се наводе сходно предлозима LSJ-а (A Greek – English Lexicon compiled by H. G. Liddell and R. Scott, new edition revised and augmented by H. S. Jones with the assistance of R. McKenzie, with a revised supplement, Oxford: Oxford University Press 1996), док су скраћенице за стручне часописе наводе према предлозима L'Année philologique.

 

Цитати:

 

Цитати у оквиру текста се означавају италик словима, с изузетком дужих цитата (2 и више редова) и поезије који се наводе одвојено на средини текста.

 

 

Редакцијa часописа ИСТРАЖИВАЊА