Uputstvo za autore
U Uputstvu za autore navedeni su formalni preduslovi koje autor (pored Pravila dobre naučne prakse i Etičkih i pravnih uslova) mora da zadovolji kako bi njegov rad mogao biti dat na recenziranje.
Napominjemo da su Istraživanja časopis koji NE ZAHTEVA plaćanje, kotizaciju, honorar ili bilo kakvu drugu naknadu na teret autora za podnošenje, recenziju, uređivanje, objavljivanje i štampanje radova.
Podnošenje rada
Radovi se šalju elektronskim putem kao zasebni (prikačeni) dokument sekretaru časopisa Istraživanja, na adresu: istrazivanja@ff.uns.ac.rs
Odluka Redakcije da prihvati određeni rad podrazumeva konstultaciju dve ili više recenzije i stoga može da traje i nekoliko meseci (po pravilu 3-4 meseca).
Radovi koji se podnose moraju biti anonimni. U skladu s tim, samo se u e-mail-u navode lični podaci: ime, prezime, akademska afilijacija, poštanska adresa, e-mail adresa. Sam rad ne sme da sadrži bilo koje podatke (ime i prezime, akademska afilijacija, izrazi zahvalnosti, konferencije na kojima je rad ranije prezentovan itd.) koji bi recenzentima omogućili da eventualno zaključe ko je autor rada. Svi podaci takve vrste biće naknadno pridodati pošto rad bude prihvaćen za objavljivanje. Autori se, takođe, mole da izbrišu podatke iz File Properties-a – 1. desni klik na zatvorenom dokumentu; 2. Properties; 3. Details; 4. Remove Properties and Personal Information; 5. Remove the Following Properties from the File; 6. Select All; 7. Ok.
Radovi se podnose u WORD i PDF formatu – u oba formata se brišu svi lični podaci.
Jezik rada
Najmanje polovina naučnih članaka prihvaćena za objavljivanje u časopisu Istraživanja mora biti na engleskom jeziku. U skladu sa tim, poželjno je da, već prilikom prve predaje, tekst bude na engleskom jeziku, dok je za prihvaćene radove obavezno da konačna verzija bude predata na engleskom jeziku. Drugim rečima, moguće je inicijalno predati rad na srpskom (ili tzv. b-h-s jezicima), ali su u slučaju prihvatanja rada autori obavezni da konačnu verziju teksta (sa identičnim sadržajem) predaju na engleskom. Radovi na engleskom obavezno imaju rezime na srpskom jeziku.
U određenim/izuzetnim okolnostima (o kojima odlučuje Redakcija u skladu sa usvojenom uređivačkom politikom i temom predatog rada), tekst može biti na srpskom ili nekom od svetskih jezika: nemački, francuski, španski, italijanski, ruski. Ukoliko je jezik rada na srpskom ili nekom od svetskih jezika koji nije engleski, obavezno je da rezime bude na engleskom jeziku.
Za strane jezike koristi se latinično pismo, dok se za radove na srpskom i ruskom koristi ćirilično pismo. Međutim, bez obzira na kojem je pismu tekst rada, napomene unutar teksta i spiska korišćene literature moraju biti transliterovane na latinicu čak i ako su upotrebljena dela originalno izdata na ćiriličnom pismu.
Autori su odgovorni za kvalitet jezika rada. Stoga se autori koji podnose rad na jeziku koji im nije maternji mole da tekst, pre nego što ga podnesu Istraživanjima na objavljivanje, prethodno daju na profesionalnu korekturu/lekturu ili od uredništva zatraže kontakt lektora kojeg časopis odobrava. Radovi čiji je jezik gramatički nepravilan ili stilski loše konstruisan biće odbijeni. Ukoliko je tekstu potrebno dodatno jezičko sređivanje zbog nedovoljnog kvaliteta, uredništvo zadržava pravo da zatraži angažman svog lektora kod kojeg će, o trošku autora, rad biti doveden do zadovoljavajućeg nivoa jezičke uređenosti.
Neophodno je uvek dati prevod ili transliteraciju termina sa grčkog, latinskog, staroslovenskog, turskog, arapskog jezika itd.
Veličina
Naučni članak po pravilu ne treba da je duži od jednog štamparskog tabaka, uključujući naslov, apstrakt, ključne reči, glavni tekst, rezime, spisak literature, kao i fusnote. Stoga rad treba da ima između 4000 i 6000 reči, odnosno između 25000 i 45000 karactera sa razmacima.
Apstrakt sadrži između 100 i 300 reči.
Ključne reči po pravilu sadrže između 5 i 10 reči.
Rezime sadrži između 300 i 500 reči.
Stručni članci (prikazi, naučna kritika, objavljivanje arhivske građe) po pravilu treba da budu između 750 i 1500 reči.
Struktura
Svaki rad sadrži: 1. Naslov; 2. Apstrakt (samo naučni članci); 3. Ključne reči (samo naučni članci); 4. Glavni tekst; 5. Fusnote; 6. Izvori i literatura (tj. eng. References) 7. Naslov rezimea (samo naučni članci); 8. Rezime (samo naučni članci).
Font
Font glavnog teksta i rezimea je Times New Roman 12 sa razmakom 1.5. Font apstrakta, ključnih reči i fusnosta je Times New Roman 12 sa razmakom 1. Font naslova je Times New Roman 14. Podnaslovi se pišu na sredini fontom Times New Roman 12 i ukoliko sadrže više celina označavaju se arapskim brojevima: 1.1; 1.2...
Font za grčki jezik je Unicode.
Pravila citiranja
Spisak citiranih izvora i literature nalazi se na kraju rada (ali pre rezimea) i samo se u njemu navode svi bibliografski podaci, dok se literatura u fusnotama navodi isključivo u skraćenom obliku. Dakle, unutar rada koristi se sistem navođenja pomoću fusnota u kojima se daje skraćeni oblik upotrebljene bibliografske jedinice (vid. Dalje u tekstu).
Ukoliko se u radu koriste bibliografske odrednice štampane ćirilicom (ili drugim pismom koje nije latinično), obavezno je podvrgnuti ih transliteraciji:
Ћоровић, В. Историја Срба, Београд: БИГЗ, 1993. > Ćorović, V. Istorija Srba, Beograd: BIGZ, 1993.
Odnosno, u slučaju skraćenog navođenja u fusnotama:
Ћоровић1993 > Ćorović 1993
U takvim slučajevima u spisku citirane literature, na kraju bibliografske jedinice, neophodno je staviti napomenu Serbian Cyrillic (tj., u zavisnosti od jezika, Russian/Macedonian/Bulgarian Cyrillic):
Ćorović, V. Istorija Srba, Beograd: BIGZ, 1993. (Serbian Cyrillic)
Svi puni bibliografski podaci se navode na sledeći način:
Monografije:
– engleski:
Finley, M. I. The Ancient Economy, Berkeley/Los Angeles: California Press, 1973.
– transliteracija ćiriličnog naslova u radu na engleskom:
Ćorović, V. Istorija Srba, Beograd: BIGZ, 1993. (Serbian Cyrillic)
Časopisi:
– engleski:
Roller, M. ‘The Difference an Emperor makes: Notes on the reception of the Republican Senate in the Imperial age’, Classical Reception Journal, 7, 2015, 11–30.
– transliteracija ćiriličnog naslova u radu na engleskom:
Raflaub, K. „Rat je otac svega: politika rata, imperije i slobode u demokratskoj Atini“, Istraživanja, 23, 2012, 13–31. (Serbian Cyrillic)
Zbornici:
– engleski:
Stahl, M. and Walter, U. ‘Athens’, in: K. A. Raaflaub and H. v. Wees (eds.), A Companion to Archaic Greece, Malden (Mass.)/London: Blackwell Publishing, 2007, 138–181.
– transliteracija ćiriličnog naslova u radu na engleskom:
Hardi, Đ. „Bački župan Žan Druget – jedan Gal na čelu Bačke županije“, u: V. Gavrilović i S. Boškov (ur.), Vojvođanski prostor u kontekstu evropske istorije, knj. 2, Zbornik radova, Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2014, 153–162. (Serbian Cyrillic)
Objavljena i neobjavljena građa:
navodi se na isti način kao i monografije, dok se neobjavljena (arhivska) građa navodi na sledeći način: pri prvom navođenju puno ime arhiva, mesto arhiva, naziv fonda, signaturni broj dokumenta. U zagradi na kraju obavezno napisati skraćenicu pod kojom se vodi dati arhiv, i pod kojom će se pojavljivati u navođenjima u tekstu rada.
– Arhiv Vojvodine, Novi Sad, Bačko-bodroška županija, br. 90/1800.
(AV, BBŽ)
Skraćeni bibliografski podaci se navode na sledeći način:
Prezime autora – godina izdanja – dve tačke – stranica:
Roller 2015: 13.
Ćorović 1993: 45–54. (transliteracija ćiriličnog naslova u radu na engleskom)
U slučaju da je isti autor objavio više radova iste godine, iza godine se dodaju slova abecednim redom:
Roller 2015a: 50.
Ćorović 1993a: 345. (transliteracija ćiriličnog naslova u radu na engleskom)
U slučaju da postoje dva autora, piše se:
Stahl, Walter 2007: 139.
Škrgulja, Gračanin 2014: 14. (transliteracija ćiriličnog naslova u radu na engleskom)
U fusnotama se koriste skraćenice poput:
Ibid. – koristi se ako se u dve uzastopne fusnote pojavljuju isti autor ili rad.
Id. – koristi se ako se u istoj fusnoti pojavljuje isti autor sa dva rada.
I ostale skraćenice tog tipa (npr. ad loc.) treba da se označe italik slovima.
Antički i srednjovekovni pisci se uvek navode sa usvojenim međunarodnim skraćenicama. U skladu s tim, antički autori se navode shodno predlozima LSJ-a (A Greek – English Lexicon compiled by H. G. Liddell and R. Scott, new edition revised and augmented by H. S. Jones with the assistance of R. McKenzie, with a revised supplement, Oxford: Oxford University Press 1996), dok su skraćenice za stručne časopise navode prema predlozima L'Année philologique.
Citati:
Citati u okviru teksta se označavaju italik slovima, s izuzetkom dužih citata (2 i više redova) i poezije koji se navode odvojeno na sredini teksta.
Redakcija časopisa ISTRAŽIVANjA
