ДВОРСКА ДАМА УГАРСКЕ КРАЉИЦЕ ЕЛИЗАБЕТЕ ЛОКИЈЕТЕК – У ПРАТЊИ ГОСПОДАРИЦЕ НА ПУТОВАЊУ У ИТАЛИЈУ

Сажетак

Путовање и боравак угарске краљице Елизабете Локијетек, мајке краља Лајоша Великог и удовице краља Карла Роберта, у Напуљској краљевини и Риму од јуна 1343. до маја 1344. године, добро је истражена тема у историографији. Краљицу је на том путу, како бележи угарски хроничар, пратио њен двор, бројне дворске даме, девојке племенитог рода, угарски барони, витезови и слуге. Ипак, од целокупног женског дела краљичине пратње остао је познат само идентитет једне њене дворске даме, аристократкиње Марије Фолије. Марија је била удовица недавно преминулог угарског палатина Виљема Другета (умро у септембру 1342. године). О њеном присуству у (најближем) окружењу краљице сведоче два дипломатичка извора, један угарске, a други напуљске провeнијенције. Први представља судску исправу јудекса курије Пала издату 17. марта 1344. године у којој се одлаже судски спор на 15. дан од повратка краљице Елизабете из Италије у Вишеград, јер је једна страна у спору тврдила да није у могућности да прикаже извесне повеље које се налазе у рукама удовице палатина Виљема, која се налазила заједно са краљицом на путу у „прекоморским земљама”. Други документ је повеља коју је 3. јануара 1344. године издала напуљска краљица Ђована у Напуљу на молбу Марије Фолије. У њој се удовици палатина, на име њених удовичких права, поклања породични посед Другета, „Casalis Pascarole partium Civitatis Averse“. Аутор рада истражује узроке и сложене околности под којима је Марија узела учешће на италијанском путовању своје господарице. Питање је тим занимљивије јер је познато да након смрти палатина Виљема (који у браку са Маријом није имао мушког наследника), породица Другет – као најмоћнија угарска баронска породица, губи власт, богатства и позицијe на краљевском двору. Марија Фолија је након 1342. године избегла судбину породице свог супруга. Остала је у добрим односима с краљицом Елизабетом и сачувала је своје позиције на краљевском двору. Краљица Елизабета и краљ Лајош су чак настојали да придобију Марију за њено учешће у италијанској експедицији, о чему речито говори краљевска даровница издата Марији и њеним малолетним ћеркама, непосредно пре поласка на пут (3. јуна), за посед једне курије у престоном Вишеграду који је за живота припадао покојном Виљему, а у међувремену био враћен у краљевске руке. Намећу се две претпоставке с којима се може појаснити околност да је Марија Фолија сачувала своје друштвене позиције и део породичног богатства. Прва је да су краљица Елизабета и Марија биле пријатељице током живота својих супруга и да су остале релативно блиске и након њихове скоро истовремене смрти. Друга претпоставка има децидирани политички контекст. Марија је била Францускиња племенитог рода пореклом из Напуљске краљевине. Њено присуство током неизвесне посете Напуљу и Италији за краљицу Елизабету је било од изузетне важности, јер јој је Марија, као њена пратиља и дворска дама, у многим протокoларним и политичким стварима могла бити важна саветница.