СМРТИ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ ОБРЕНОВИЋ У ИСТОРИЈИ И СЕЋАЊИМА
DOI:
https://doi.org/10.19090/i.2018.29.125-142Кључне речи:
Србија, династија Обреновић, смрти, народ, сећањаСажетак
Српска владарска породица Обреновић имала је трагичну судбину. Иако је државотворни допринос владара ове династије развоју српске државе неспоран, кнежеви и краљеви из поменуте породице су имали несрећне животе.
Родоначелник Обреновића кнез Милош Обреновић предводио је Други српски устанак и успео да се избори за аутономни статус Србије у оквиру Османског царства. Живот му међутим није био лак. Протеран је из сопсвене Кнежевине због аутократског начина владавине, најстаријег сина и наследника изгубио је због туберкулозе, имао је мноштво љубавница због чега је стално био у сукобу са својом законитом женом, првом српском кнегињом, Љубицом. Ипак доживео је да се после дванаест година изгнанства врати у домовину и мирно оконча свој живот уз свог другог сина и наследника кнеза Михаила.
Кнегињу Љубицу је изгнаство кнеза Милоша 1839. године и Михаилово 1842. године коштало живота. Кнегиња је прво своју подршку дала Уставобранитељима против кнеза Милоша и Михаила али је затим променила стране поново се приклонивши кнезу Милошу. Уставобранитељи су јој наредили да напусти земљу три дана на после сина. Ускоро је преминула у Новом Саду могуће од последица отрова.
Кнез Милош и будући кнез Михаило, сада већ на неки начин вршећи функцију савладара, вратили су се у земљу 1858. године. Већ 1860. године на Крстовдан преминуо је стари кнез.
Смрт кнеза Михаила је била трагичнија. Иако најпросвећенији српски владар до тада са најобимнијим и добро осмишљеним спољнополитичким планом није стекао у потпуности поверење српске образоване елите. Због несрећног брака са књегином Јулијом, могућношћу другог брака са рођаком Катарином Константиновић и недостатка наследника у Србији су преовладале патријархалне вредности и Михаило Обреновић је убијен приликом шетње у Топчидерском парку. Убиство никада није разјашњено.
Кнез Милан је као малолетан наследио кнеза Михаила. Милан Обреновић је такође имао тежак живот, несрећан брак који се завршио разводом и мноштво љубавница. Иако је имао успеха у спољној политици Србије, проширио је њене границе и обезбедио јој статус Краљевине, Краљ Милан је после развода абдицирао и предао српски престо свом сину, малолетном кнезу Александру.
Александар Обреновић је наставио да влада на начин на који је то чинио и његов отац. Војска је била под његовом контролом али кнез није обезбедио њено поверење. Веридба и женидба са Драгом Машин, касније Обреновић и немогућност да обезбеди наследство српског престола династији Обреновић довело је до војно – политичке завере и убиства краљевског пара. То је уједно био и крај владарске породице Обреновић.
Downloads
Референце
Antić, A. Beleške, (prir.) Bora Dimitrijević, Jelica Ilić Bor 2010
Đorđević, V. Kraj jedne dinastije, Beograd: Štamparija D. Dimitrijevića, 1906 (Serbian Cyrillic).
Hristić, F. Uspomene, (prir.) J. Paunović Štermenski Beograd: Službeni glasnik, 2015 (Serbian Cyrillic).
Hristić, N. Memoari, (prir.) Vitomir Hristić Beograd 2007
Jovanović, S. Druga vlada Miloša i Mihaila, Beograd: Geca Kon, 1933 (Serbian Cyrillic).
______. Vlada Milana Obrenovića 3, Beograd: Geca Kon, 1934, (Serbian Cyrillic)
______. Vlada Aleksandra Obrenovića 3, Beograd: Geca Kon, 1936 (Serbian Cyrillic).
Krstić, N. Dnevnik: Javni život 2, (prir.) Miloš Jagodić, Beograd 2007 (Serbian Cyrillic).
______. Dnevnik: Privatni i javni život 2, (prir.) Aleksandra Vuletić, Beograd 2007 (Serbian Cyrillic).
Leovac, D. Srbija i Rusija za vreme vlade kneza Mihaila (1860–1868), Beograd: Službeni glasnik, 2015 (Serbian Cyirilic).
Ljušić, R. Kneginja Ljubica, Gornji Milanovac: Dečije novine/Beograd: Integraf MM, 1997 (Serbian Cyrillic).
______. Prvo namesništvo (1838–1840), Beograd: Prosveta/Novi Sad: Budućnost 1995 (Serbian Cyrillic).
Milićević, M. Đ. Biografija Ilije Milosavljevića Kolarca,(prir.) Jelena Paunović Štermenski, Beograd: Akademska misao, 2018 (Serbian Cyrillic).
Pavlowich, S. K. Anglo – Russian Rivalry in Serbia 1837–1839 and the Mission of Colonel Hodges, Paris: Mouton & Co, 1961.
Paunović J. Filip Hristić – državnik, diplomata i prvi srpski anglofil, Beograd: Evoluta, 2015 (Serbian Cyrillic).
_______. ʻMatija Ban od dukatovačkih članaka do šefa pres biroaʼ, Srpske studije, 7, 2016, 162–177 (Serbian Cyrillic).
_______. ʻDva britanska dokumenta iz Carigrada o promeni na prestolu Srbije 1960. godineʼ, Miscellanea, 32, 2011, 349–369.
Popović, S. L. Putovanje po novoj Srbiji, Beograd: Srpska književna zadruga, 1950 (Serbian Cyrillic).
Rajić, S. Aleksandar Obrenović: vladar na prelazu vekova, sukobljeni svetovi, Beograd: Srpska književna zadruga, 2011 (Serbian Cyrillic).
Ristic, J. Spoljasnji odnosaji Srbije novijeg vremena, Beograd: Štamparija Kraljevine Srbije 1887. (Serbian Cyrillic).
Ristic, J. Spoljašni odnošaji Srbije novijeg doba, knj. 2, Beograd: Štamparija Kraljevine Srbije, 1887. (Serbian Cyrillic).
Vasić, D. Devetsto treća, (prir.) Suzana Rajić Beograd: Zavod za udžbenike, 2003 (Serbian Cyrillic).
Vlade Srbije, Beograd: Zavod za udžbenike, 2005 (Serbian Cyrillic).