FROM AGRARIAN HISTORY: ON LENTILS AND FAVA BEANS IN MEDIEVAL SERBIA UNTIL THE END OF THE 15th CENTURY

SNEŽANA BOŽANIĆ

doi:10.19090/i.2019.30.69-86

Аутори

SNEŽANA BOŽANIĆ University of Novi Sad, Faculty of Philosophy Department of History https://orcid.org/0000-0002-4948-2886

DOI:

https://doi.org/10.19090/i.2019.30.69-86

Кључне речи:

Србија, средњи век, привреда, земљорадња, сочиво, боб, исхрана, дефтери

Сажетак

Због високог садржаја беланчевина, легуминозе су интензивно коришћене у исхрани људи од праисторије. Сочиво је изузетно цењена средњовековна махунарка, која се нарочито користила током поста.
У гл. 10 Хиландарског типика детаљно се говори о употреби ,,квашеног сочива“ током поста. Људима у невољи и гладнима Хиландарци су давали ,,хлеб, вино и сочиво“, од њихове претекле хране (гл. 38). Одредбе о посту и употреби квашеног сочива у исхрани монаха поновљене су у Студеничком типику. Неколико повеља из времена краља Милутина и унука му краља Душана, речито сведоче о важности сочива за живот светогорских калуђера. Како би испосници у келији Св. Саве Јерусалимског у Кареји неометано проводили дане и ноћи у посту и молитвама, хиландарски игуман и братство су били у обавези да им осигурају одећу и обућу, а од животних намирница ,,хлеб, уље и сочиво“. Краљ Милутин је откупио три аделфата за издржавање и опскрбу житеља у келији Вазнесења и Св. Тројице у Светој Гори (1317-1321). У документу је наглашена неопходност прибављања ,,хлеба, вина, масла, сочива, одеће и обуће“ за испоснике. На подручју ,,Вукове земље“ о чему сведочи Дефтер за Вукову област из 1455. године, сочиво је најзаступљенија легуминоза у лапској нахији, приштинском вилајету, нахијама Клопотник и Морава. На основу турског пописа из 1467. године може се рећи да је сочиво најдоминантнија култура Браничевске области и једина забележена опорезована легуминоза у Сврљигу и Бањи, према попису Видинског санџака (1478-1481).
Боб је ,,најстарија врста словенског варива“. По свему судећи, Јужни Словени су знали за њега у прадомовини. На ширем простору Медитерана, у Византији и Србији, боб је првенствено употребљаван у исхрани најсиромашнијих слојева друштва. О томе сведочи и Повест о блаженом Гроздију (Мука блаженог Гроздија). Подаци о овој махунарки за период средњовековне Србије су веома оскудни. Дефтери указују да је боб гајен на Косову и североисточној Србији у време доласка Турака на власт. Од свих српских земаља, Херцеговина је најпознатија по производњи боба.
Ове махунарке имају важно место у српској традиционалној култури.

Downloads

Download data is not yet available.

Референце

Arango-Ruiz, V. Salvan, I. Caporali, R. et. al. Antički Rim – Panorama jedne civilizacije, Beograd, Vuk Karadžić-Prosveta, Ljubljana: Mladinska knjiga, 1967.

Bailly, A. Dictionnaire Grec-Français, Paris: Hachette, 1950.

Blagojević, M. ‘Lukno po stonskoj meri’, Istorijski glasnik, 1, 1969, 41–50. (Serbian Cyrillic)

______. Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji, Beograd: Službeni list, 2004². (Serbian Cyrillic)

Božanić, S. ‘O gajenju prosa u Srbiji XIV–XV veka’, in: Zoja Karanović (ur.), Gora božurova / Biljni svet u tradicionalnoj kulturi Slovena, Beograd: Udruženje folklorista Srbije, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković Beograd, 2017, 161–176. (Serbian Cyrillic)

Božanić, S. Ibarsko jezgro Svetostefanskog vlastelinstva, Novi Sad: Filozofski fakultet, Sremska Mitrovica: Istorijski arhiv ,,Srem”, 2006. (Serbian Cyrillic)

Čajkanović, V. ‘Badnji dan i Božić’, Srpski književni glasnik, 11, 1924, 40–49. (Serbian Cyrillic)

Chevalier, B. Gheerbrant, J. Rječnik simbola, Zagreb: NZMH-MLADOST, 1994.

Ćirković, S. ‘Mere u srednjovekovnoj srpskoj državi’, in: Vladimir Đokić (prir.), Rabotnici, vojnici, duhovnici, Beograd: Equilibrium, 1997, 161–176. (Serbian Cyrillic)

Divković, M. Latinsko-hrvatski rječnik, Zagreb: ITRO »NAPRIJED«, 1980³.

Filipović, D. Obradović, Đ. ‘Archaeobotany at Neolithic sites in Serbia: a critical overview of the methods and results’, in: Nataša Miladinović and Radmilović, Selena Vitezović (ur.), Biarheologija na Balkanu: bilans i pesrpektive. Radovi biaorheološke sesije Srpskog arheološkog društva, Beograd: Srpsko arheološko društvo, Sremska Mitrovica: Blago Sirmijuma, 25–55.

Flint-Hamilton, K. ‘Legumes in Ancient Greece and Rome: Food, Medicine or Poison?’, Hesperia, 68, 3, 1999, 371–385.

Glamočlija, Đ. Posebno ratarstvo. Žita i zrnene mahunarke, Beograd: Izdavačka kuća «Draganić», 2004.

Hrabak, B. ‘Izvoz žitarica iz Bosne i Hercegovine u Primorje od kraja XIII do početka XVII veka’, Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine, ХIV 1963, 121–203. (Serbian Cyrillic)

______. ‘Izvoz žitarica iz grčkih oblasti u XIII, XIV i XV stoleću’, Istorijski časopis, XVIII, 1971, 215–254. (Serbian Cyrillic)

______. ‘Poljoprivredna proizvodnja Kosova i susednih krajeva sredinom XV veka’, Glas SANU, CCXC, Odeljenje istorijskih nauka, knj. I, 1974, 33–73. (Serbian Cyrillic)

______. ‘Tabele kretanja cena žitarica i mahunjina u Dubrovniku (1300–1620)’, Zbornik Filozofskog fakulteta u Prištini, VII-2, 1970, 121–164. (Serbian Cyrillic)

Jovanović, T. ‘Povest o blaženom Grozdiju u prepisu Biblioteke Matice srpske’, Prilozi za književnost, jezik, istoriju, folklor, 81, 2015, 79–91. (Serbian Cyrillic)

Karadžić, V. Srpske narodne poslovice i druge različne kao one u običaj uzete riječi, Beč: Štampariji Jermenskoga manastira, 1849. (Serbian Cyrillic)

______. Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima, Biograd: Štamparija Kraljevine Srbije, 1898³. (Serbian Cyrillic)

Konte, Đ. B. Rimska književnost, od rane Republike do Avgusta. Beograd: Area, 2016.

Krekić, B. Dubrovnik i Levant (1280–1460), Beograd: Srpska akademija nauka, Vizantološki institut, Posebna izdanja CCLVI, 1956. (Serbian Cyrillic)

Kreuz, A. ‘Landwirtschaft und ihre ökologischen Grundlagen in den Jahrhunderten um Christi Geburt: zum Stand der naturwissenschaftlichen Untersuchungen in Hessen’, Berichte der Kommission für Archäologische Landforschung in Hessen 3, 1994/1995, 59–91.

Kulišić, Š. Petrović Ž. P. i N. Pantelić. Srpski mitološki rečnik, Beograd: Nolit, 1970.

Lewis, T. C. Short, C. A New Latin Dictionary, New York: Harper and Brothers, 1891.

Liddell, H. Scott, R. A Greek-English Lexicon, Oxford: Clarendon Press, 1991.

Lukićević, M. Pasulj (grah), sočivo i grašak, naša najglavnija variva, Beograd: Srpsko poljoprivredno društvo, 1902. (Serbian Cyrillic)

Medović, A. ‘Gamzigradski ratari, dva koraka napred, jedan nazad’, RAD Muzeja Vojvodine, 50, 2008, 151–173. (Serbian Cyrillic)

Mijatović, S. ‘Srpska narodna jela u Levču i u Temniću’, Srpski Etnografski Zbornik, III, 1908, 1–69. (Serbian Cyrillic)

Miljković, E. Krstić, A. Braničevo u XV veku, Istorijsko-geografska studija, Požarevac: Narodni muzej Požarevac, 2007. (Serbian Cyrillic)

Mišić, S. ‘Gajenje i prerada lana i konoplje u Srbiji XIV-XVI veka’, Istorijski časopis, XXXIX, 1992, 47-57. (Serbian Cyrillic)

Mošin, V. ‘Akti bratskog sabora iz Hilandara’, Godišnjak Skopskog Filozofskog fakulteta, 4 1939/1940, 180–184. (Serbian Cyrillic)

Niederlé, L. Slovanské starožitnosti. Život starýh Slovanů I-1, Praha: NAKLADEM BURSIKA & KOHOUTA, 1911.

Njegovan, Z. Agrokultura, kratka istorija I, Novi Sad: Poljoprivredni fakultet, 2018.

Novaković, S. Primeri književnosti i jezika staroga i srpsko-slovenskoga, Beograd: Državna štamparija, 1877. (Serbian Cyrillic)

Pekić, R. Župa Dabar u srednjem vijeku, Bileća: Prosvjeta, 2005.

Petrović, M. Studenički tipik i samostalnost srpske crkve, Beograd: Dečje novine, 1986. (Serbian Cyrillic)

Rokai, P. Dubrovnik i Ankonitanska marka u srednjem veku, Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za istoriju, 1995.

Rusić, B. ‘Stariji običaji kod određivanja zemljišnih međa i oko poljskih radova u Kičeviji’, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, XIX, 1956, 1–25. (Serbian Cyrillic)

Simonović D. Botanički rečnik naučnih i narodnih imena biljaka sa imenima na ruskom, engleskom, nemačkom i francuskom jeziku, Beograd: Srpska akademija nauka, Posebna izdanja CCCXVIII, Institut za srpskohrvatski jezik 3, 1959. (Serbian Cyrillic)

Škrivanić, G. ‘Ravaničko vlastelinstvo, istorijsko–geografska istraživanja’, Istorijski časopis, XVI-XVII, 1966–1967 (1970), 235–253. (Serbian Cyrillic)

Srejović, D. Cermanović-Kuzmanović A. Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: SKZ, 1989. (Serbian Cyrillic)

Tapavićki Ilić, M. Arsenijević, M. ‘Poljoprivreda centralnog Balkana na prelasku Stare u Novu eru’, Arheologija i prirodne nauke, 1, 2005, 111–117.

Trajković, I. ‘Tradicionalno hrišćanstvo u Nišu’, in: Slobodan Drča et al. (ur.), Hrišćanstvo u Nišu kroz vekove, Niš, Narodni muzej, 2013, 99–151. (Serbian Cyrillic)

Trojanović, S. ‘O našim varivima’, Naš jezik, 3, 1935, 130–131. (Serbian Cyrillic)

Vrebalov, G. ‘Frazeologizmi s nazivima jestivog bilja’, Prilozi proučavanju jezika, 43, 2012, 75–92. (Serbian Cyrillic)

Vujanović, T. ‘Pesme oko rođenja deteta: osvrt na istraživanja’, in: Boško Suvajdžić (ur.), Savremena srpska folkloristika III, Beograd: Udruženje folklorista Srbije, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković, Filozofski fakultet u Nišu, 2016, 115–127. (Serbian Cyrillic)

Vulović, N. Srpska frazeologija i religija, Lingvokulturološka istraživanja, Beograd: Institut za srpski jezik SANU, 2015. (Serbian Cyrillic)

Zečević, S. ‘Narodna verovanja u okolini Zaječara’, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, 42, 1978, 443–467. (Serbian Cyrillic)

Zirojević, O. ‘Burčak’, Prilozi za orijentalnu filologiju, 60, 2011, 471–477.

Živojinović, D. ‘Hrisovulja Stefana Uroša II Milutina Karejskoj keliji svetog Save iz 1317/1318. godine i odnos kelija-manastir u svetlu adelfata’, Prilozi za književnost, jezik, istoriju, folklor, 68–69, (2002-2003) 2004, 111–12. (Serbian Cyrillic)

Živojinović, M. ‘Dokumenti o adelfatima za Karejsku keliju svetog Save’, Zbornik radova Vizantološkog instituta, 24-25, 1986, 385-396. (Serbian Cyrillic)

______. Svetogorske kelije i pirgovi u srednjem veku, Beograd: Vizantološki institut, 1972. (Serbian Cyrillic)

Zlatković, D. ‘Sveti Andrej u tradiciji pirotskog kraja i susednih oblasti’, in: Boško Suvajdžić (ur.), Savremena srpska folkloristika III, Beograd: Udruženje folklorista Srbije, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković, Filozofski fakultet u Nišu, 2016, 282-292. (Serbian Cyrillic)