БАКИЋИ - ПРИМЕР ДРУШТВЕНОГ УСПОНА ВЛАШКИХ ПОРОДИЦА У РАНОМ ОСМАНСКОМ ПЕРИОДУ
DOI:
https://doi.org/10.19090/i.2020.31.93-111Кључне речи:
Власи, Бакићи, сточарство, миграцијеСажетак
У периоду продора и стабилизације Османлија на Балкану једна заједница унутар тадашњег српског друштва добија на значају. Били су то сточари које тадашњи докуметни називају Власима. Влашке заједници које су се специјализовале за екстензивно сточарство забележене су у најстаријем документима о средњовековној Србији с краја XII и почетка XIII века. Временом су ове групе добиле српски етнички карактер. Слом класичног феудализма и специфично османско уређење поготово у пограничним и слабо насељеним крајевима пружио је влашким заједницама прилику за значајан друштвени напредак. Једна од најуспешнијих влашких породица током друге половине XV и прве половине XVI века били су Бакићи. Они су се из масе влашког становништва издвојили у деценијама пошто су Османлије освојиле Деспотовину. Многобројни сукоби Угарске и Османске државе су на простору смедеревског санџака веома редуковали становништво. Бакићи су се тада истакли као покретачи пресељења значајних сточарских група највероватније из области Старог Влаха а можда и из Херцеговине у чему су имали институционалну подршку Османског царства. Први познати кнез из ове породице је био Радован чија се кнезина углавном простирала јужно од данашњег Чачка. Касније се кнежине Бакића померају ка северу у околину планина Рудник и Венчац па до под сам Београд. Веома познати члан ове породице Павле Бакић прећиће непосредно пред битку код Мохача на страну Угара. Он, његови рођаци и потомци ће у служби Хабзбурговаца постати веома угледно племство. Сам Павле ће у кратком периоду 1537. носити и титулу српског деспота везујући на симболичан начин своју породицу са традицијама средњовековне српске државе.
Downloads
Download data is not yet available.
Референце
Adler, N. M. The Itinerary of Benjamin of Tudela, London: Henry Frowde, 1907.
Aličić, A. Turski katastarski popisi nekih područja zapadne Srbije XV i XVI vek, I–III, Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv, 1984–1985. (Serbian Cyrillic)
______. Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Sarajevo: Orijentalni institut, 1985.
Anonimov Opis istočne Evrope = Živković, T, Petrović, V, Uzelac, A. Anonimy descriptio Europae Orientalis, Beograd: Istorijski institut, 2013. (Serbian Cyrillic with an English summary)
Bojanić, D. Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd: Istorijski institut, 1974.
Fostikov, A. Zbirna povelja kraljeva Milutina i Stefana Dušana Hilandaru, Stari srpski arhiv, knj. 13, 2014. (Serbian Cyrillic)
Fraknói, V. Tomori Pál kiadatlan levelei, Történelmi tár, Budapest 1882.
Gevay, A. Urkunden und Actenstucke zur Geschichte der Verhaltnisse zwischen Osterreich, Ungarn und der Pforte im XVI und XVII Jahrhunderte, I, Wien: Schaumburger, 1840.
Isthuanffi, N, 1758 = ISTHUANFFI, Nicola(us): Regni Hungarici Historia Post obitum gloriosissimi Mathiae Corvini regis XXXIV. Quo Apostolicum hoc Regnum Turcarum potissimum armis barbare invasum, libris XXXIV. Rerum in Pannonia, Dalmatia, Transylvania, Moldavia, Bosnia,... Viennae, Pragae et Tergesti, 1758.
Matković, P. Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vieka, Rad JAZU, knj. LXXI, Zagreb, 1884.
Milićević, M. Kneževina Srbija, Beograd: Državna štamparija, 1876. (Serbian Cyrillic)
Monumenta serbica = Miklosich, F. Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii, Beograd: Srpska školska knjiga, 2006.
Pecevi, I =Pecevi Ibrahim Efendi. Pecevi Tarihi, c. I–II, Hazirlayan prof. Bekir Sitki Baykal. Ankara, 1981–1982.
Pray, G. Annales regum Hungariae, IV, Vindobonae, 1770.
______. Epistolae Procerum regni Hungariae, Posonii, 1806, pars I.
Relationes = Relationes oratorum pontificiorum, Monumenta Vaticana historiam regni Hungariae illustrantia, Magyarországi papai követek jelentései 1524–1526, Budapest 1884.
Radonić, J. Prilozi za istoriju Srba u Ugarskoj u XVI, XVII i XVIII veku, knj. I, Novi Sad: Matica srpska, 1909. (Serbian Cyrillic)
Stojanović, Lj. Stari srpski zapisi i natpisi, knj. II, Novi Sad: Matica srpska, 1983. (Serbian Cyrillic)
Šabanović, H. Turski izvori za istoriju Beograda, Katastarski popisi Beograda i okoline 1476–1566, knj. I, sv. 1, Beograd: Istorijski arhiv, 1964. (Serbian Cyrillic)
VIINJ, III = Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom III, Beograd: Vizantološki institut SANU, 2007. (Serbian Cyrillic)
VIINJ, IV = Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom IV, Beograd: Vizantološki institut SANU, 2007. (Serbian Cyrillic)
Zbornik = Zbornik srednjovekovnih ćiriličkih povelja i pisama Srbije, Bosne i Dubrovnika, knjiga I, 1186–1321, priredili Vladimir Mošin, Sima Ćirković, Dušan Sindik, Beograd: Istorijski institut, 2011. (Serbian Cyrillic)
Đurđev, B., Vasić, M. Jugoslovenske zemlje pod turskom vlašću, do kraja XVIII vijeka, Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005. (Serbian Cyrillic)
Filipović, N. Vlasi i uspostava timarskog sistema u Hercegovini (I), Godišnjak XII, Centar za balkanološka ispitivanja, knj. 10, ANU BiH, Sarajevo: ANU BiH, 1974.
Filipović, N. Islamizacija vlaha u Bosni i Herccegovini u XV i XVI vijeku, Radovi ANU BiH, knj. LXXIII, Odjeljenje društvenih nauka, knj. 22, Sarajevo: ANU BiH, 1983.
Hammer, J. Historija turskog (osmanskog) carstva, knj. 1, Zagreb 1979.
Hrabak, B. ‘Naseljavanje hercegovačkih i bosanskih vlaha u dalmatinsku Zagoru u XIV, XV i XVI veku’, in: Migracije i Bosna i Hercegovina, Sarajevo: Migracije i Bosna i Hercegovina, 1990.
Inaldžik, H. Osmansko carstvo, klasično doba 1300–1600, Beograd: Utopija, 2003.
Istorija srpskog naroda II = Istorija srpskog naroda, druga knjiga, doba borbi za očuvanje i obnovu države (1371–1537), Beograd: Srpska književna zadruga, 1982. (Serbian Cyrillic)
Ivić, A. Istorija Srba u Vojvodini, Novi Sad: Matica srpska, 1929. (Serbian Cyrillic)
Klaić, V. ‘Vlasi u Hrvatskoj tečajem 14. i 15. stoljeća’, in: I. Mužić (ed.), Vlasi u starijoj hrvatskoj historiografiji, Split: Muzej hrvatskih arheoloških spomenika, 2010.
Kubiny, A. ‘The Battle of Szavaszentdemetar – Nagyolaszi (1523), Ottoman Advance and Hungarian Defence on the Eve of Mohacs’, in: G. David and P. Fodor (eds.), Ottomans, Hungarians and Habsburgs in central Europe, The Military Confines in the Era of Ottoman Conquest, Leiden, Boston, Keln: Brill, 2000.
Lemajić, N. Srpska elita na prelomu epoha, Sremska Mitrovica and Istočno Sarajevo: Istorijski arhiv “Srem” and Filozofski fakultet, 2006. (Serbian Cyrillic)
Miljković, E. ‘Vlasi u domaćoj istoriografiji’, Braničevski glasnik, 7, 2010, 5–22.
Mirdita, Z. ‘Vlasi u jugoslavenskoj historiografiji’, Časopis za suvremenu povijest, 34, 2002, 201–218.
______. Vlasi u historiografiji, Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2004.
______. Vlasi – starobalkanski narod (od povijesne pojave do danas), Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2009.
Mužić, I. (prir.). Vlasi u starijoj hrvatskoj historiografiji, Split: Muzej hrvatskih arheoloških spomenika, 2010.
Öztuna, Y. Yavuz Sultan Selim, Istanbul: Babıali Kültür Yayıncılığı, 2006.
Skok, P. ‘Češka knjiga o vlaškom pravu’, Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, XXX, 1919, 295–316.
Süreyya, M. Sicill-i Osmani, I–VI, Istanbul: Tarih Vakfi Yurt Yayinlari, 1996.
Todorov, N. ‘Za demografskoto s'stoyanie na Balkanskiya poluostrov prez XV–XVI v.’, Godišnik na Sofijskiya universitet, LIII/2, 1960, 191–232. (Bulgarian Cyrillic)
Vasić, M. ‘O knežinama Bakića pod turskom vlašću’, Godišnjak Istorijskog društva BiH, IX, 1957, 221–239.
______. Islamizacija na Balkanskom poluostrvu, Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005a.
______. Martolosi u jugoslovenskim zemljama pod turskom vladavinom, Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005b.
______. Naselja na Balkanskom poluostrvu od XVI do XVIII vijeka, Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005c.
Zirojević, O. Tursko vojno uređenje u Srbiji 1459–1683, Beograd: Istorijski institut, 1974.
Aličić, A. Turski katastarski popisi nekih područja zapadne Srbije XV i XVI vek, I–III, Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv, 1984–1985. (Serbian Cyrillic)
______. Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Sarajevo: Orijentalni institut, 1985.
Anonimov Opis istočne Evrope = Živković, T, Petrović, V, Uzelac, A. Anonimy descriptio Europae Orientalis, Beograd: Istorijski institut, 2013. (Serbian Cyrillic with an English summary)
Bojanić, D. Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd: Istorijski institut, 1974.
Fostikov, A. Zbirna povelja kraljeva Milutina i Stefana Dušana Hilandaru, Stari srpski arhiv, knj. 13, 2014. (Serbian Cyrillic)
Fraknói, V. Tomori Pál kiadatlan levelei, Történelmi tár, Budapest 1882.
Gevay, A. Urkunden und Actenstucke zur Geschichte der Verhaltnisse zwischen Osterreich, Ungarn und der Pforte im XVI und XVII Jahrhunderte, I, Wien: Schaumburger, 1840.
Isthuanffi, N, 1758 = ISTHUANFFI, Nicola(us): Regni Hungarici Historia Post obitum gloriosissimi Mathiae Corvini regis XXXIV. Quo Apostolicum hoc Regnum Turcarum potissimum armis barbare invasum, libris XXXIV. Rerum in Pannonia, Dalmatia, Transylvania, Moldavia, Bosnia,... Viennae, Pragae et Tergesti, 1758.
Matković, P. Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vieka, Rad JAZU, knj. LXXI, Zagreb, 1884.
Milićević, M. Kneževina Srbija, Beograd: Državna štamparija, 1876. (Serbian Cyrillic)
Monumenta serbica = Miklosich, F. Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii, Beograd: Srpska školska knjiga, 2006.
Pecevi, I =Pecevi Ibrahim Efendi. Pecevi Tarihi, c. I–II, Hazirlayan prof. Bekir Sitki Baykal. Ankara, 1981–1982.
Pray, G. Annales regum Hungariae, IV, Vindobonae, 1770.
______. Epistolae Procerum regni Hungariae, Posonii, 1806, pars I.
Relationes = Relationes oratorum pontificiorum, Monumenta Vaticana historiam regni Hungariae illustrantia, Magyarországi papai követek jelentései 1524–1526, Budapest 1884.
Radonić, J. Prilozi za istoriju Srba u Ugarskoj u XVI, XVII i XVIII veku, knj. I, Novi Sad: Matica srpska, 1909. (Serbian Cyrillic)
Stojanović, Lj. Stari srpski zapisi i natpisi, knj. II, Novi Sad: Matica srpska, 1983. (Serbian Cyrillic)
Šabanović, H. Turski izvori za istoriju Beograda, Katastarski popisi Beograda i okoline 1476–1566, knj. I, sv. 1, Beograd: Istorijski arhiv, 1964. (Serbian Cyrillic)
VIINJ, III = Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom III, Beograd: Vizantološki institut SANU, 2007. (Serbian Cyrillic)
VIINJ, IV = Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom IV, Beograd: Vizantološki institut SANU, 2007. (Serbian Cyrillic)
Zbornik = Zbornik srednjovekovnih ćiriličkih povelja i pisama Srbije, Bosne i Dubrovnika, knjiga I, 1186–1321, priredili Vladimir Mošin, Sima Ćirković, Dušan Sindik, Beograd: Istorijski institut, 2011. (Serbian Cyrillic)
Đurđev, B., Vasić, M. Jugoslovenske zemlje pod turskom vlašću, do kraja XVIII vijeka, Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005. (Serbian Cyrillic)
Filipović, N. Vlasi i uspostava timarskog sistema u Hercegovini (I), Godišnjak XII, Centar za balkanološka ispitivanja, knj. 10, ANU BiH, Sarajevo: ANU BiH, 1974.
Filipović, N. Islamizacija vlaha u Bosni i Herccegovini u XV i XVI vijeku, Radovi ANU BiH, knj. LXXIII, Odjeljenje društvenih nauka, knj. 22, Sarajevo: ANU BiH, 1983.
Hammer, J. Historija turskog (osmanskog) carstva, knj. 1, Zagreb 1979.
Hrabak, B. ‘Naseljavanje hercegovačkih i bosanskih vlaha u dalmatinsku Zagoru u XIV, XV i XVI veku’, in: Migracije i Bosna i Hercegovina, Sarajevo: Migracije i Bosna i Hercegovina, 1990.
Inaldžik, H. Osmansko carstvo, klasično doba 1300–1600, Beograd: Utopija, 2003.
Istorija srpskog naroda II = Istorija srpskog naroda, druga knjiga, doba borbi za očuvanje i obnovu države (1371–1537), Beograd: Srpska književna zadruga, 1982. (Serbian Cyrillic)
Ivić, A. Istorija Srba u Vojvodini, Novi Sad: Matica srpska, 1929. (Serbian Cyrillic)
Klaić, V. ‘Vlasi u Hrvatskoj tečajem 14. i 15. stoljeća’, in: I. Mužić (ed.), Vlasi u starijoj hrvatskoj historiografiji, Split: Muzej hrvatskih arheoloških spomenika, 2010.
Kubiny, A. ‘The Battle of Szavaszentdemetar – Nagyolaszi (1523), Ottoman Advance and Hungarian Defence on the Eve of Mohacs’, in: G. David and P. Fodor (eds.), Ottomans, Hungarians and Habsburgs in central Europe, The Military Confines in the Era of Ottoman Conquest, Leiden, Boston, Keln: Brill, 2000.
Lemajić, N. Srpska elita na prelomu epoha, Sremska Mitrovica and Istočno Sarajevo: Istorijski arhiv “Srem” and Filozofski fakultet, 2006. (Serbian Cyrillic)
Miljković, E. ‘Vlasi u domaćoj istoriografiji’, Braničevski glasnik, 7, 2010, 5–22.
Mirdita, Z. ‘Vlasi u jugoslavenskoj historiografiji’, Časopis za suvremenu povijest, 34, 2002, 201–218.
______. Vlasi u historiografiji, Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2004.
______. Vlasi – starobalkanski narod (od povijesne pojave do danas), Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2009.
Mužić, I. (prir.). Vlasi u starijoj hrvatskoj historiografiji, Split: Muzej hrvatskih arheoloških spomenika, 2010.
Öztuna, Y. Yavuz Sultan Selim, Istanbul: Babıali Kültür Yayıncılığı, 2006.
Skok, P. ‘Češka knjiga o vlaškom pravu’, Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, XXX, 1919, 295–316.
Süreyya, M. Sicill-i Osmani, I–VI, Istanbul: Tarih Vakfi Yurt Yayinlari, 1996.
Todorov, N. ‘Za demografskoto s'stoyanie na Balkanskiya poluostrov prez XV–XVI v.’, Godišnik na Sofijskiya universitet, LIII/2, 1960, 191–232. (Bulgarian Cyrillic)
Vasić, M. ‘O knežinama Bakića pod turskom vlašću’, Godišnjak Istorijskog društva BiH, IX, 1957, 221–239.
______. Islamizacija na Balkanskom poluostrvu, Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005a.
______. Martolosi u jugoslovenskim zemljama pod turskom vladavinom, Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005b.
______. Naselja na Balkanskom poluostrvu od XVI do XVIII vijeka, Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005c.
Zirojević, O. Tursko vojno uređenje u Srbiji 1459–1683, Beograd: Istorijski institut, 1974.
Downloads
Објављено
12. 11. 2020.
Како цитирати
LEMAJIĆ, N. (2020). БАКИЋИ - ПРИМЕР ДРУШТВЕНОГ УСПОНА ВЛАШКИХ ПОРОДИЦА У РАНОМ ОСМАНСКОМ ПЕРИОДУ. ИСТРАЖИВАЊА, часопис за историју, (31), 93–111. https://doi.org/10.19090/i.2020.31.93-111
Bрој часописа
Секција
Чланци
