ЈУГОСЛАВИЈА И ГАЛИСТИЧКА РЕВИЗИЈА ХЛАДНОГ РАТА
DOI:
https://doi.org/10.19090/i.2022.33.153-173Кључне речи:
Југославија, Француска, спољна политика, детант, Шарл де Гол, Јосип Броз Тито, Хладни ратСажетак
Францускa политика након повратка Де Гола (1958) и социјалистичка Југославија под Титовим вођством, упркос разликама и послератној дистанци у односима, имале су и бројне сличности на којима су функционисале дипломатије две земље. У обема земљама спољнополитички курс је био детерминисан ауторитарним карактеристикама система и њеном средишњом личношћу – председником. Такође, обе државе су биле заинтересоване за превазилажење хладноратовске поделе Европе, а своју су стратегију заснивале на покушајима маргинализације САД и пацификације совјетског режима. Утолико је француска спољнополитичка стратегија била не само компатибилна са Титовим глобалним стремљењима, већ је управо Југославији припадало посебно место у покушајима политичке пацификације и потенцијалне интеграције Европе. Де Голов покушај детанта за који је Југославија показивала велико разумевање и сама посвећена сличним циљевима, доживео је неуспех услед суфицита илузија о могућности да се биполарност превазиђе конституисањем средњег пута између два супротстављена хладноратоска блока. Суочавање са прецењивањем властитог утицаја, али и агресија Варшавског пакта на Чехословачку и потпуна незаинтересованост Москве на пацификацију, као и неспремност САД на повлачење, означили су крај Де Головог покушаја детанта ка мултилетарном поретку. Ипак, слични циљеви европске и глобалне политике, приближили су односе Југославије и Француске, остављајући принципе на којима ће током 1970-их попуштање затегнутости постати могуће. Као и у случају Де Голове спољнополитичке стратегије, ауторитарни модел политичког система у Југославији показивао је недостатке у коначној формулацији спољне политике којаје често игнорисала мишљења других актера унутар структуре доносиоца одлука. Француски Кеј Д’Орсе и југословенски ДСИП имали су најмање илузија о могућностима еволуције совјетске политике, иако њихове сугестије нису успевале да поремете политичку тежину „личне дипломатије“ двојице председника. Де Голова ревизија Хладног рата, иако амбициозна у прокламованим циљевима и недовољно конкретна у коначним стратешким опредељењима, била је аутентични израз духа времена 1960-тих и тежњи ка алтернативним концепцијама у међународној политици. По замислима Де Гола биполарни поредак није доживео трансформацију, али су многобројне варијанте европског детанта (немачка, француска, америчка, совјетска, југословенска) омогућавале другачију комуникацију на европском простору, и започињање процеса преговарања, а који ће коначно водити ка Конференцији у Хелсинкију 1975. године. Са друге стране, југословенска политика је Де Голову ревизију доживљавала значајним доказом промена у светским оквирима, нарочито у сузбијању блоковске политике и хегемоније суперсила. Упркос већем ослонцу на социјалистичке државе Источне Европе и несврстане државе афро-азијског света, југословенска спољна политика је градила своју европску политику у складу са сопственим проценама и стратешким позицијама, остајући отворена за сарадњу према различитим међународним партнерима.
Downloads
Референце
Arhiv Jugoslavije
Fond Kabinet Predsednika Republike (KPR)
Fond Savez komunista Jugoslavije (SKJ)
Diplomatski arhiv Ministarstvaspoljnih poslova Republike Srbije
Fond Politička Arhiva
REFERENCES:
Bekić, D. Jugoslavija u Hladnom ratu. Odnosi sa velikim silama, 1949–1955, Zagreb: Globus, 1988.
Bešlin, M. Ideja moderne Srbije u socijalističkoj Jugoslaviji, knjiga 1, Novi Sad, Beograd: Akademska knjiga, Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, 2022.
______. ‘Usvajanje Programa SKJ 1958. i reformske tendencije u jugoslovenskom društvu i partiji,’ in: I. Duda (ed.), Komunisti i komunističke partije: politike, akcije, debate. Zbornik odabranih radova s Trećeg međunarodnog znanstvenog skupa Socijalizam na klupi, Zagreb – Pula, 2019, 11–13.
______. ‘Četnički pokret Draže Mihailovića – najfrekventniji objekat istorijskog revizionizma u Srbiji,’ in: M. Samardžić, M. Bešlin, S. Milošević (ed), Politička upotreba prošlosti: Istorijski revizionizam na postjugoslovenskom prostoru, Zbornik radova, Novi Sad: AKO, 2013, 83–142.
Berstein, S. The Republic of de Gaulle, 1958–1969, Cambridge: Cambridge University Press, 1993.
Berić. G. Zbogom XX Stoljeće: Sjećanja Ive Vejvode, Zagreb: Profil, 2013.
Bogetić, D. Nova strategija spoljne politike Jugoslavije 1956–1961, Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2006.
______. Jugoslavija i Zapad 1952–1955, Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2000.
______. Jugoslovensko-američki odnosi 1961–1971, Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2012.
______. ‘Jugoslavija i borba alžirskog naroda za nacionalno oslobođenje 1954–1962,’ in: M. Milošević (ed.), Jugoslavija-Alžir, Zbornik radova sa naučne konferencije, Beograd: Arhiv Jugoslavije, 2013, 11–48.
Bogetić, D. Životić, A. Jugoslavija i arapsko-izraelski rat 1967, Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2010.
Bozo, F. ‘France, “Gaullism,” and the Cold War,’ in: M. P. Leffler and O. A. Westad (eds.), The Cambridge History of the Cold War, Volume 2, Crises and Détente, Cambridge: Cambridge University Press, 2010, 158–178.
______. ‘“I Feel More Comfortable with You.” France, the Soviet Union, and German Reunification,’ Journal of Cold War Studies, Vol. 17, No. 3, 2015, 116–158.
Crump, L. The Warsaw Pact Reconsidered. International Relations in Eastern Europe, 1955–1969, London: Routledge, 2015.
Čavoški, J. ‘Jugoslavija, Alžir, nesvrstane zemlje i velike sile u Hladnom ratu 1954–1962,’ in: M. Milošević (ur.), Jugoslavija-Alžir, Zbornik radova sa naučne konferencije, Beograd: Arhiv Jugoslavije, 2013, 101–140.
Dimić, Lj. Jugoslavija i Hladni rat, Beograd: Arhipelag, 2014.
______. ‘Yugoslavia and Security in Europe during the 1960s (Views, Attitudes, Initiatives),’ Tokovi istorije, 3, 2016, 9–42.
Davidson, C. ‘Dealing with de Gaulle: United States and France,’ in: C. Nuenlist, A. Locher and G. Martin (eds), Globalizing de Gaulle: International Perspectives on French Foreign Policies, 1958–1969, Lexington Books, 2010, 111–134.
Jakovina, T. ‘Jugoslavija na međunarodnoj pozornici: Aktivna koegzistencija nesvrstane Jugoslavije,’ u: L. Perović (ured.), Jugoslavija u istorijskoj perspektivi, Beograd, 2017, 434–484.
Jackson, J. De Gaulle, Harvard University Press, 2018.
Judt, T. Postwar: a history of Europe since 1945, New York: Penguin Books, 2005.
Kershaw, I. Do nade i natrag. Europa 1950-2017, Zagreb: Fraktura, 2018.
Kocić, M. ‘Jugoslovensko-francuski odnosi u savremenoj srpskoj istoriografiji,’ Zbornik radova sa naučnog skupa Nauka i savremeni univerzitet 2, Humanizacija univerziteta (tematski zbornik radova), Niš 2013, 524–534.
Nečak, D. Ostpolitik Willyja Brandta i Jugoslavija (1963–1969), Zagreb: Srednja Europa, 2015.
Martin, G. General de Gaulle’s Cold War. Challenging American Hegemony, 1963–68. New York: Berghahn Books, 2013.
______. ‘Towards a New Concept of Europe. De Gaulle’s Vision of a Post-Cold War Europe,’ in: F. Bozo, M-P. Rey, B. Rother and N. Piers Ludlow (eds.), Visions of the End of the Cold War in Europe, 1945–1990, New York, Oxford: Berghahn Books, 2012, 91–104.
Nester, W. De Gaulle’s Legacy. The Art of Power in France’s Fifth Republic, Palgrave Macmillan, 2014.
Program SKJ, Beograd: Komunist, 1958.
Petrović, V. Titova lična diplomatija, Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2010.
Perišić, M. Od Staljina ka Sartru: formiranje jugoslovenske inteligencije na evropskim univerzitetima 1945-1958, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2008.
Pirjevec, J. Tito i drugovi, Zagreb: Mozaik knjiga, 2012.
Radovanović, Lj. Francuska i De Gol, Beograd: Komunist, 1964.
Rajak, S. Yugoslavia and the Soviet Union in the Early Cold War Reconciliation, comradeship, confrontation, 1953–1957, London: Routledge, 2010.
Rusinow, D. The Yugoslav experiment 1948–1974, Berkeley and Los Angeles: University of California Press, 1978.
Soutou, G-H. L’alliance incertaine: Les rapports politico-stratégiques francoallemands, 1954–1996, Paris: Fayard, 1996.
Selinić, S. ‘Ambasador nekomunista i partijska diplomatija: Marko Ristiću Parizu 1945–1951,’ Tokovi istorije, 2, 2012, 135–159.
Soutou, G. H. ‘De Gaulle’s France and the Soviet Union from Conflict to Détente,’ in: Wilfried Loth (eds.), Europe, Cold War and Coexistence 1953-1965, London: Frank Cass, 2004, 170–186.
Tripković, Đ. Jugoslavija–SSSR: 1956–1971, Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2013.
Trahtenberg, M. ‘The de Gaulle Problem,’ Journal of Cold War Studies, Vol. 14, No. 1, 2012, 81–92.
Todić, K. A Traditional Friendship? France and Yugoslavia in the Cold War World, 1944–1969, Phd diss. McMaster University, 2015.
Troude, G. ‘La Yougoslavie titiste vue par les diplomates français (1955–1974),’ Balcanica: Annual of the Institute for Balkan Studies XL (2009), 167–181.
Žarković, P. ‘Sipovska koncepcija jugoslovenske spoljne politike. DSIP u središtu unutarpartijskih sporenja,’ Tokovi istorije, 1, 2017, 91–117.
Westad, O. A. Povijest Hladnog rata, Zagreb: Fraktura, 2021.
