LITERARY TESTIMONY OF ILLNESS AND DEATH IN THE EPISTOLOGRAPHY OF PLINY THE YOUNGER

MARINA ANDRIJAŠEVIĆ

doi:10.19090/i.2025.36.7-23

Аутори

MARINA ANDRIJAŠEVIĆ University of Belgrade, Faculty of Philosophy

DOI:

https://doi.org/10.19090/i.2025.36.7-23

Кључне речи:

Плиније Млађи, римска литерарна епистолографија, болест, смрт, бесмртност

Сажетак

У својим литерарним писмима која су једна од првих те врсте у римској књижевности Гај Плиније Цецилије Секунд говори о разноликим темама из свакодневног живота Римљана. Римски државник Трајановог доба и литерата широког образовања, био је зачетник ове нове књижевне врсте настале под снажним утицајем античке реторике. Његову збирку чине стилски обликована (epistulae curatius scriptae / litterae curiosius scriptae) стварна писма упућена пријатељима и блиским особама, која је аутор лично одабрао и објавио. С тим у вези, можемо рећи да се у Плинијевом стварном адресату заправо огледа широки римски аудиторијум.
Циљ нашег рада био је да се на богатом и шароликом материјалу који ова збирка пружа додатно осветли феномен болести и смрти са литерарног аспекта. Премда Плиније важи за ведрог писца, будући да његова писма садрже описе лежерне свакодневице и учене доколице, екфразе велелепних имања и вила, епистолографски део његовог стваралаштва често прожимају теме везане за разне болести и стања, старење, (преурањену) смрт, (само)убиства, а као контратежа свему томе стоји свеприсутна жеља за славом и бесмртности. Већи број помена болести и смрти не треба да буди посебну позорност имајући у виду високу стопу смртности тога доба, а и свакако представљају део свачије свакодневице. Са друге стране, оно што смо ми могли закључити на основу анализе релевантних ексцерпата, болест и смрт јесу погодна тема за само литерарно писмо. Отворена, тј. јавна писма углавном су се писала у устаљеним стилским и садржинским оквирима, те нису служила само да информишу већ да поуче, посаветују и охрабре. Адхортативни мотиви сами по себи происходе из поменуте тематике.
Литерарно стваралаштво Плинију је представљало највеће задовољство и пут ка бесмртности. Његова писма, пуна пијетета према прецима и бриге према ближњима треба и данас да нам буду путоказ и прибежиште.

Downloads

Download data is not yet available.

Референце

Sources:

Demetrius Phal. De elocutione, the Greek text with introduction, translation, facsimiles, etc. by W. Rhys Roberts, Cambridge, 1902.

Horacije K. F. Pesme, G. Maričić et al. (prev.), Beograd: NNK Internacional, 2009.

Ovidije P. N. Metamorfoze, T. Maretić (prev.), Beograd: Dereta, 1991.

Plinije G. Mlađi, Pisma, A. Vilhar (prev.), Beograd: SKZ, 1982. (Serbian Cyrillic)

Pliny The Younger, Complete Letters, Translated with an introduction and notes by P. G. Walsh, Oxford: University Press, 2006.

References:

Alade I. M. “Pliny the Younger and his Suicide Ethos,” KIU Journal of Humanities 6(1), 2021, 247–254.

Bodel, J. “Death and Social Death in Ancient Rome,” in J. Bodel and W. Scheide (eds.), On Human Bondage, Malden: Wiley-Blackwell, 2016. DOI: https://doi.org/10.1002/9781119162544

Bodel, J. “Minicia Marcella: Taken before Her Time,” The American Journal of Philology, Vol. 116, № 3, 1995, 453–460. DOI: https://doi.org/10.2307/295332

Cicero, M. T. Intimna prepiska, G. Maričić et al. (ur.), Beograd: Paideia, 1998.

Đurić M. Exegi monumentum: pesnička svest o trajnosti stvorenog, diplomski rad pod mentorstvom G. Maričića, Beograd. Available at: https://kud-logos.si/exegi-monumentum-pesnicka-svest-o-trajnosti-stvorenog/ (Accessed May 28, 2024). Fort N. Literary immortality in Pliny the Younger's Letters I–IX, MA Thesis, Athens: University of Georgia, 2012.

Gibson R. “A darker Pliny,” in Alice König, Christopher Whitton (eds.), Working Papers on Nervan, Trajanic and Hadrianic Literature, University of St Andrews, 2013. Hope, V. M. Death in Ancient Rome. London and New York: Routledge, 2007.

Kebric R. “Aging in Pliny's Letters: A View from the Second Century A.D.” The Gerontologist Vol. 23, No. 5, 1983, 538–545. Pigoń J. “Death and the Maiden (or Matron): Some Female Demises in Early Imperial Writers,” Eos 92, 2005, 200–209. DOI: https://doi.org/10.1093/geront/23.5.538

Plinije G. Mlađi, Pisma, Beograd: SKZ, 1982. (Serbian Cyrillic)

Prtija S. “Antička epistolografija: razvoj pisma u Grčkoj,” Filolog Vol. 13, Broj 25, 2022. (Serbian Cyrillic)

Sherwin-White A.N. “Pliny, the Man and his Letters,” Greece and Rome 16 (1), 1969, 76–90. DOI: https://doi.org/10.1017/S0017383500016375

Strunk, T. E. “Pliny the Pessimist,” Greece and Rome, 59 (02), 2012, 178–192. DOI: https://doi.org/10.1017/S001738351200006X

Syme R. ‘People in Pliny’, The Journal of Roman Studies, Vol. 58, Parts 1 and 2, 1968, 135–151. DOI: https://doi.org/10.2307/299703

Winsor Leach E. “Otium as Luxuria: Economy of Status in the Younger Pliny's Letters,” Arethusa, Vol. 36, No 2, 2003, 147–165. DOI: https://doi.org/10.1353/are.2003.0013