СТАВОВИ СРПСКИХ ЛИБЕРАЛА ИЗ УГАРСКЕ О СРПСКО-БУГАРСКОМ РАТУ

Сажетак

Милетићева српска народна слободоумна странка се 1884. диференцира на три фракције: „Нотабилитетску“, радикалну и либералну. Српски либерали Угарске се окупљају око часописа Браник чије оснивање 1885. коинцидира са предратном кулминацијом односа Србије и Бугарске. Србијански краљ Милан и шеф напредњачке владе Милутин Гарашанин, незадовољни уједињењем Бугарске, без храбрости и подршке да траже обештећење на рачун Турске, покрећу рат против Бугарске, чији циљ није заузимање бугарских територија, већ враћање Балкана у претходно стање. Српски либерали из Угарске, Миша Димитријевић, Паја Јанковић и Никола Јоксимовић, критикују тежњу Србије да ратује против Бугарске, сматрају праведном надокнадом заузимање Македоније и Старе Србије. Када до рата ипак дође, апелују на Српство да буде солидарно са српском војском. Након српског пораза, бугарског заузимања Пирота и примирја које је издејствовала Аустроугарска, сматрају да је излаз из ситуације наставак борбе, победа и одбијање аустроугарског мешања. У периоду између почетка примирја 28. новембра 1885. па до потписивања мира 3. марта 1886. долази до интензивне политичке акције у Србији. Краљ иницира први контакт са вођом опозиционих србијанских либерала Јованом Ристићем, након чега српски либерали из Угарске оштрицу својих речи фокусирају на Гарашанина и напредњаке, постепено аболирајући одговорности краља – како би направили одступницу за евентуалну владу себи блиске либералне партије у Србији.