О ПИТАЊИМА ЛАТИНСКИХ КРАТИЦА НА ДИПЛОМАТИЧКИМ ПОВЕЉАМА

Autori

  • Иван Балта Свеучилиште у Осијеку Филозофски факултет Одсјек студија повијести

DOI:

https://doi.org/10.19090/i.2012.23.233-246

Ključne reči:

краћенице, дипломатика, средњовековне повеље, латинске кратице

Apstrakt

Кратице, интерпункције, сигле, те друге врсте кратица и бројевним знацима биле суставни део и старовековних а посебно средњовековних повеља. Како је израда материјала за писање била веома скупоцена, посебно коже (пергамене), прибегавало се скраћивању речи у тексту како би се на мањем простору могло написати што више текста. Сложеност проблематике јест да је свака канцеларија и регија те врста латинског писма (од каролине, беневентане, куријале до готице и хуманистике) имала свој систем скраћивања слова. Начин дешифровања појединих скраћеница у повељама јест на граници науке и уметности, а у којем су неки ауторитети имали своје својствене ставове и решења. Дешифровање и ишчитавање латинских рукописа је дипломатици и палеографији дала врло важно место у помоћним историјским наукама, а на чему се заснива једно од темељних делова развоја историјске науке уопште.

Downloads

Download data is not yet available.

Kako citirati

Балта, И. (2012). О ПИТАЊИМА ЛАТИНСКИХ КРАТИЦА НА ДИПЛОМАТИЧКИМ ПОВЕЉАМА. ISTRAŽIVANJA, časopis Za Istoriju, 23(23), 233–246. https://doi.org/10.19090/i.2012.23.233-246

Broj časopisa

Sekcija

Članci