ПОСЛАНИЦИ БУЊЕВАЧКО-ШОКАЧКЕ И ЗЕМЉОДИЛСКЕ СТРАНКЕ У РАДУ УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ 1920−1921. ГОДИНЕ

Apstrakt

У раду ћемо представити, на основу историјских извора и постојеће литературе, учешће Буњеваца у политичком животу новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца током избора за Уставотворну скупштину и њеног рада непосредно до доношења Видовданског устава 1921. године. С обзиром на то да су Буњевци имали значајан удео у раду Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање, од њеног формирања 25. новембра 1918. године па до демисије њених органа Народне управе и Великог савета почев од марта 1919. године, и узимајући у обзир њихов народни покрет у Аустроугарској монархији, очекивало се и њихово укључење у политички живот југословенске државе. Они се укључују у активности за избор представника за Уставотворну скупштину али и у припреме за сам чин избора учествујући у раду Привременог народног представништва. Погођени поделом изазваном разграничењем са Мађарском, већина већ препознатих представника Буњеваца сматрала је да је потребно да формирају сопствену страначку организацију и њен рад определе политичким циљевима и програмом који уважава конкретне интересе сународника. Тако се формира Буњевачко-шокачка странка која је, по свом ставу према уставном уређењу земље, била блиска федералистичким концепцијама, и Земљодилска странка као део Народне радикалне странке која је подржавала централистички концепт. И једна и друга странка имају представнике који учествују у раду Уставотворне скупштине.