ПУТОВАЊА БРАТСТВА МАНАСТИРА САВИНА У XVIII ВЕКУ И ЊИХОВ ЦИЉ И УЛОГА У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ БОКЕ КОТОРСКЕ

  • MARINA MATIĆ Independent researcher, Belgrade
Кључне речи: путовања монаха, Бока Которска, манастир Савина, XVIII век, контакти, приложништво, идентитет

Сажетак

Текст се бави путовањима припадника братства манастира Савина у Боки Которској у XVIII веку. За локалну средину, као и за сам манастир Савина, жижну тачку српске православне духовности на подручју Боке Которске, та путовања попримала су слојевит значај. Имала су важан удео и за шире сагледавање друштвено-политичких и верских односа у том периоду. У највећем броју случајева сврха путовања савинаца била je прикупљање прилога за манастир, али како смо установили, и многи други мотиви и циљеви. Тако савинци путују у хаџилук у Свету земљу, одлазе у Венецију да би пред Сенатом бранили своја права на епископа и Далматинско-бокељску епископију, за којима су вапили читав XVIII век, или у Будимску епархију сличним потребама. Налазимо их и на далеком Крфу, посвећене циљевима ширења и утврђивања хришћанске вере. Путовања и везе савинаца са Русијом биле су вишезначне. Поред прикупљања прилога, виделим смо да су савинци тамо потраживали дуговања, куповали и добијали књиге, залагали се код руских власти за статус Срба у Далмацији и Боки, доводили учене Русе да подучавају Србе на овим подручјима. На тај начин савинци, али и православно свештенство уопште, имало је знатног удела у успостављању веза са Русијом од далекосежнијег значаја и утицаја који ће током XVIII века довести до првог масовнијег исељавања Срба са подручја Црне Горе, Далмације и Боке у Русију, али истовремено и до одлучнијих уплива Русије на Балкан, нарочито након Руско-турског рата 1768–1774.  Од изузетног значаја јесте и упућеност савинаца ка српском духовном центру у XVIII веку, Карловачкој митрополији, одакле преузимају текуће барокне верско-културолошке моделе које преносе у своју локалну средину. Значај оваквих преношења био је од непроцењиве важности, како због очувања сопственог етничко-верског идентитета у мултиконфесионалној средини Боке Которске и под страном млетачком влашћу, тако и због формирања новог богословско-уметничког језика, несвојственог месној средини, али који се временом у истој тој средини показује као хијеротопија.

##plugins.generic.usageStats.downloads##

##plugins.generic.usageStats.noStats##

Референце

Crnogorčević, M. Manastir Savina u Boci Kotorskoj, Beograd: T. K. Naumović i drug, 1901. (Serbian Cyrillic)
Ćorović, V. Srpski manastiri u Hercegovini, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1999. (Serbian Cyrillic)
Dimitrijević, S. M. ʻGrađa za srpsku istoriju iz ruskih arhiva i bibliotekaʼ, Spomenik SKA, LIII, 1922. (Serbian Cyrillic)
Đordan, J. ʻStarineʼ, Šematizam pravoslavne eparhije Bokokotorske, Dubrovačke i Spičanske za godinu 1892, 1892, 37–42. (Serbian Cyrillic)
Grujić, R. M. ʻOdnošaji svetogorskih i drugih manastira sa mitropolitima karlovačkimʼ, Spomenik SKA, LI, 1913, 43–70. (Serbian Cyrillic)
Jačov, M. Venecija i Srbi u Dalmaciji u XVIII veku, Beograd: Istorijski institut, Prosveta, 1984. (Serbian Cyrillic)
Matić, M. ʻNektarije Ljubibratićʼ, Srpski biografski rečnik, 5, (Kv-Mao), Novi Sad: Matica srpska, 2011. (Serbian Cyrillic)
______. ʻSimeon Mariković Draguličićʼ, Srpski biografski rečnik, 6, (Mar-Miš), Novi Sad: Matica srpska, 2014a. (Serbian Cyrillic)
______. ʻArsenije Milutinovićʼ, Srpski biografski rečnik, 6, (Mar-Miš), Novi Sad: Matica srpska, 2014b. (Serbian Cyrillic)
______. Manastir Savina u XVIII veku, (Doktorska disertacija), Beograd: Filozofski fakultet Beogradskog univerziteta, 2015a. (Serbian Cyrillic)
Matić, M. ̒Architectural Forms of the Savina Monastery Big Church̕, in: S. Brajović (ed.), Beyond the Adriatic Sea: A Plurality of Identities and Floating Boarders in Visual Culturei, Novi Sad: Mediteran, 2015b, 173–200.
______. ʻBorba za Dalmatinsko-bokeljsku episkopiju u XVIII vekuʼ, Istorijski časopis, 65, 2016, 159–182. (Serbian Cyrillic)
______. ʻVeze manastira Savine s Rusijom u 18. veku i njihov uticaj u Boki Kotorskojʼ, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 162/2, 2017a, 267–283. (Serbian Cyrillic)
______. ʻSinodik manastira Savinaʼ, Arheografski prilozi, 39, 2017b, 22–23. (Serbian Cyrillic)
______. ʻOkolnosti izgradnje Velike crkve manastira Savina u Boki Kotorskoj 18. vekaʼ, Istorijski časopis, 66, 2017c, 277–292. (Serbian Cyrillic)
Medaković, D. Manastir Savina – Velika crkva, riznica, rukopisi, Beograd: Filozofski fakultet, 1978. (Serbian Cyrillic)
______. ʻPutešestvija srpskih monaha i njihov značaj za našu kulturuʼ, Danica: srpski narodni ilustrovani kalendar za godinu 2007, 14, 2006, 83–106. (Serbian Cyrillic)
Milošević, M. ʻPrilozi problematici kopnene trgovine poslije osvajanja Herceg-Novoga i okoline od Turaka 1687. godineʼ, Boka, 2, 1970, 83–120.
Mladenović, A. Pisma – vladika Danilo, vladika Sava, Cetinje: Obod, 1996. (Serbian Cyrillic)
Nakićenović, S. ʻRuski prilozi za izgradnju manastira Savineʼ, Hrišćanski vesnik, 27/3, 1910, 199–203. (Serbian Cyrillic)
Narochnicky, A. L. i Petrovič N. (prir.) Politicheskie i kulturnije otnoshenija Rossii s jugoslavyanskimi zemlyami v XVIII v. – dokumenty, Moskva: Nauka, 1984. (Russian Cyrillic)
Pestorić, V. ʻPopis knjižnog fonda pravoslavnih crkava sa područja opštine Herceg-Noviʼ, Boka, 25, 2005, 213–348. (Serbian Cyrillic)
Petranović, G. ʻLjetopis pravoslavne crkve u Dalmacijiʼ, Srbsko-dalmatinski magazin za godinu 1864, 1864, 154–156. (Serbian Cyrillic)
______. ʻBilješke i podaci za istoriju crkve i eparhijeʼ, Šematizam pravoslavne eparhije Bokokotorske, Dubrovačke i Spičanske za godinu 1881, 1881, 27–34. (Serbian Cyrillic)
______. ʻBilješke i podaci za istoriju crkve i eparhijeʼ, Šematizam pravoslavne eparhije Bokokotorske, Dubrovačke i Spičanske za godinu 1882, 1882, 30–35. (Serbian Cyrillic)
Petrović, R. V. Odnosi Rusije sa Crnom Gorom u XVIII veku – tragom dokumenata, Beograd: Stručna knjiga, 1998. (Serbian Cyrillic)
Popović, T. K. ʻKaluđer Josif Tropović, učitelj vladike Radaʼ, Bosanska vila, (1. septembar), 1910. (Serbian Cyrillic)
Radojičić, D. Krajina novska u sudaru svjetova, Beograd: Filozofski fakultet, 1994. (Serbian Cyrillic)
Ruvarac, D. ʻAutobiografija Partenija Pavlovićaʼ, Srpski Sion, 14, 1905, 396–399. (Serbian Cyrillic)
Stojanović, Lj. Stari srpski zapisi i natpisi II, Beograd: Srpska Kraljevska Akademija, 1903. (Serbian Cyrillic)
______. Stari srpski zapisi i natpisi VI, S. Karlovci: Srpska manastirska štamparija, 1926. (Serbian Cyrillic)
Šerović, P. D. ʻZapisnik o jednoj sanitarnoj proceduri u lazaretu u Herceg-Novome iz god. 1705ʼ, Godišnjak Pomorskog muzeja u Kotoru, XIII, 1965, 137–140. (Serbian Cyrillic)
Zelić, G. Žitie, Budim: Pismeni Kral. Universiteta Ungarskago, 1823. (Serbian Cyrillic)
Објављено
26. 12. 2018.
Bрој часописа
Секција
Чланци