СИРОМАШТВО И ФРАЊЕВАЧКИ РЕД У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ

Сажетак

Оснивачи фрањевачког реда прописали су потпуно, апсолутно сиромаштво за своје следбенике нормама које регулишу њихов начин живота. Прописи су забрањивали поседовања личне имовине и регулисали да једини вид стицања средстава за живот буде просјачењем. У југоисточној Европи, Мађарској и у оквиру Балканског полуострва, овај правилник је било немогуће применити због неадекватног протока новца. Као резултат таквог економског стања, владари и феудалци су давали Фрањевцима омања имања. Таква пракса је довела до ситуације да је овај монашки ред поседовао кметове, водио имовинске и оставинске расправе, претварајући се у владајућу властелинску класу, са свим последицама тог статуса. Таква деформација Фрањевачких правила сиромаштва у југоисточној Европи је запанлила савременике развијених градских средина Медитерана и западне Европе. Овај феномен је уз сагласност врховне црквене и световне власти преживео до дубоко у двадесети век.