АНТРОПОМОРФНЕ ПРЕДСТАВЕ НА СРЕДЊОВЕКОВНОМ ПРСТЕЊУ У СРБИЈИ

Сажетак

Накит представља веома индикативну и хронолошки осетљиву врсту археолошког материјала који изражава моду и стил једног времена, али и материјални и друштвени статус појединца у оквиру заједнице. Прстење, као и накит у целини, било је саставни део ношње, украс који је човек носио за живота, a често je са њим и сахрањиван. Својим непромењеним обликом - алка, сматра се најконзервативнијим делом накита, а оно што га разликује кроз време и простор јесте материјал и техника израде, орнамент као и облик главе прстена.

Антропоморфне представе на средњовековном прстењу заступљене су на тракастом и на пуно ливеном прстењу које је углавном рађено у бронзи, ређе у сребру. Овако орнаментисано прстење најбројније је из некропола у Миријеву и Трњану, датовано у 12. и прве деценије 13. века.. Према броју приказаних фигура издвојено је прстење украшено са једном и прстење са две људске фигуре. Прстење на чијој глави је приказана једна људска фигура са копљем, мачем или буздованом у руци и ореолом око главе фигуре познато је као прстење са представом светих ратника (Сл. 1: 1, 2), док је прстење са представом људске фигуре такође са оружјем, али без ореола окарактерисано као ратници (Сл. 1: 3–5). На основу разноврсности у приказивању композиције са две фигуре разликујемо прстење с крстом између људских фигура (Сл. 2: 1– 3), уздигнуте руке у гесту благосиљања (Сл. 3: 1–6), с ореолима (Сл. 4: 1–2) и без ореола (Сл. 4: 3–4) око глава приказаних фигура.

Прстење украшено људским фигурама представља релативно честу појаву и на средњовековним локалитетима у Македонији у период од 11. до 13. века. Ближем датовању доприносе и други елементи, а нарочито су значајни, иако ретки, налази новца. Прстен из гроба у Курјачу код Пожаревца (Сл. 3: 4) и прстен из некрополе у Миријеву (Сл. 4: 4) нађени су с новцем византијског цара Манојла I Комнина (1143-1180) што доприноси прецизнијем датовању ових налаза у 12. век

Поједностављен цртеж, скициране фигуре, намећу питање узора  по коме су рађене. Могуће је да су средњовековни мајстори узор и инспирацију за приказивање фигуралних композиција на прстењу налазили у нумизматици, у представама са новца. Такође, треба разматрати и неке друге иконографске узоре, на пример са минијатура или мозаика, а у каснијем раздобљу и са фресака. Приказивање људских фигура са ореолом, у гесту благосиљања, као и са крстом између фигура могу се довести у везу и са јачањем  хришћанства међу словенским становништвом Балканског полуострва.

Средњовековни накит на територији Србије имао је свој пут развоја са специфичностима и карактеристикама које је наметало тадашње друштво. На то је утицао економски просперитет који је допринео бржем и интензивнијем развоју накита различитих врста, као и културна струјања на овом простору. Коментарисано прстење припада византијском културном кругу, тј. подражава византијске узоре. Стилска уједначеност великог броја примерака указује да је рађено у домаћим радионицама. Такође, на основу материјала, технике и начина украшавања може се закључити да је реч о накиту сеоског становништва.