ЕКОНОМСКИ И АЛТРУИСТИЧНИ МОТИВИ У ФИЛАНТРОПСКОМ РАДУ КРАЊСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ 1844–1908

Сажетак

У раду се разматрају различити мотиви који су Крањску штедионицу подстицали да се залаже за веома ентузијастично деловање на филантропском пољу. Чланак покрива период од 1844. године када је била проглашена државна регулатива за штедионице, којом је било омогућено коришћење остварених новчаних вишкова у добротворне и непрофитне сврхе. Разматрани период се завршава 1908. годином и последицама са којима је штедионица морала да се суочи услед економског притиска и бојкота дела словеначког становништва Крањске. Крањска штедионица је са посебном пажњом градила свој друштвени положај и слику о себи. У раду се посебна пажња посвећује положају додатног или алтернативног елемента државне социјалне политике, који су штедионице могле да заузму. Наиме, током друге половине XIX века, социјално питање се појавило у измењеној форми, као неизбежно питање побољшања егзистенцијалног потенцијала све већег броја нижих и средњих слојева друштва. Руководство Крањске штедионице је било свесно, да прикупљеним финансијским средствима могу помоћи у савладавању новонасталих тешкоћа и истовремено допринети општем добру. Зато је управни одбор штедионице сваке године донирао део својих нето прихода у добротворне сврхе. Осим тога, поједини богатији становници Крањске су своју заоставштину поверили штедионици, која је имала обавезу, да након њихове смрти, из преосталих финансијских средстава установи фонд за различите добротворне сврхе. На тај начин је штедионица могла да пружи додатну финансијску подршку сиромашним и болесним становницима Крањске. Штедионица је такође нудила стипендије сиромашнијим ђацима и студентима, рођеним у Крањској. Од осамдесетих година XIX века је посебна средства наменила изградњи станова и кућа за раднике. Крајем XIX и почетком XX века у Аустро-Угарској монархији је дошло до националне поларизације, која је захватила и територије које су настањивали Словенци. Више није било довољно изјаснити за Словенца или Немца, већ је било неопходно показати националну припадност у јавности. Пошто је Крањска штедионица представљала централну монетарну институцију у Крањској и као таква била веома важан фактор економског развоја покрајине, појавило се питање надзора над њеним пословима и резервним фондом. Врхунац затегнутих односа, који су се интензивирали током прве деценије XX века, представљају Септембарски догађаји из 1908. године који су довели до коренитих промена у Љубљани и у Крањској. Последице економског притиска који је следио, осетила је и Крањска штедионица, чије водство је одлучило да новчане донације и помоћ пружи само онима који су јој остали лојални.