БАНОВИНE - АДМИНИСТРАТИВНЕ ЈЕДИНИЦЕ У СЛУЖБИ ШЕСТОЈАНАУАРСКЕ ДИКТАТУРЕ 1929–1934.

Сажетак

Један од проблема у функционисању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца између осталих било је унутрашње административно уређење које није одговаралао потребама државе. Завођењем Шестојануарске диктатуре апарату који је био задужен за њено спровођење указала се прилика да државу организује на новим основама. Тако је дошло до успостављања бановинског уређења које је имало за циљ да управно и административно уобличи заведену диктатуру. На почетку диктатуре бановине као нове административне јединице имале су велики значај. Оне су у пракси биле оживотворење идеје југословенског унитаризма прокламоване владаревим манифестом који је пратио завођење дикататуре. У јавности су бановине требале да оставе утисак федерализације државе, а на њиховом челу се налазио бан, титула која је у Хрватској имала дугу историјску традицију. Како би се шире народне масе придобиле за ново стање у држави почетак рада бановина је протекао у знаку манифестација подршке краљевој политици које су организовали носиоци дикататуре. Приказане као као политички, економски и саобраћајно јаке целине, способне за самосталан живот у оквиру заједничке државе Краљевине Југославије бановине то у стварности нису биле. Свуда присутан државни централизам спречавао је бановине да остваре аутономију због које су биле створене, а њихови резултати директно су зависили од спремности и воље државних чиновника да се повинују идеологији југословенства, која је представљала темељ новог административног уређења државе. Честе смене банова спречавале су континуитет у њиховом вођењу, а позиција бана је искључиво зависила од воље владара или председника владе. Новим административним уређењем режим Шестојануарске диктатуре је врло брзо достигао свој врхунац. Већ почетком 1930. године уследиће почетак лаганог пада који је дошао као последица Велике економске кризе. Лични режим краља Александра I Карађорђевића је успео да преко бановина успостави пуну контролу и доминацију државног врха над целокупним унутрашњим односима у држави, али не и главни циљ постизање националног јединства брисањем историјских граница између народа Југославије. Од унитаристичког уређења државе владајући кругови ће одустати августа 1939. када је створена Бановина Хрватска. Њеним стварањем започет је процес федерализације Краљевине Југославије који није окончан због избијања Другог светског рата.