ДЕТИЊСТВО ПРВОГ КРАЉА ОБНОВЉЕНЕ СРБИЈЕ МИЛАНА ОБРЕНОВИЋА. ПРИЛОЗИ ЗА БИОГРАФИЈУ

Аутори

  • SUZANA RAJIĆ University of Belgrade, Faculty of Philosophy

DOI:

https://doi.org/10.19090/i.2022.33.95-106

Кључне речи:

Милан Обреновић, Марија Катарџи, кнез Михаило Обреновић, кнез Милош Обреновић, Јаши, François Huet

Сажетак

Милан Обреновић кнез (1868–1882) и краљ Србије (1882–1889) рођен је у граду Јаши (Румунија) 22. августа 1854. године као друго дете у браку Милоша и Елене Марије Обреновић, рођене Катарџи. Отац Милош рођен је у Шапцу, 25. новембар 1829, као најмлађе од деветоро деце Јеврема и Томаније Обреновић и синовац тадашњег кнеза Милоша Обреновића. После смрти прворођеног детета, кренули су и први брачни проблеми између Миланових родитеља. Мајка Марија је 1854. године напустила мужа и отишла у Јаши родитељима где се и породила. Милан је име добио по прерано преминулом најстариме сину кнеза Милоша, који је кратко време седео на српском престолу. До девете године живота није се раздвајао од мајке Марије. Изгубивши у шестој години живота оца, мајка је постала и његов једини старатељ. У договору са Милановим стрицем, кнезом Михаилом Обреновићем, 1863. године послат је на школовање у Париз. Првих година по одласку, јако је патио за мајком. Захваљујући вештини и компетенцијама профеора Франсоа Хиета, у чијој је кући мали Милан живео, за релативно кратко време прилагодио се новонасталим околностима. После само пола године стрпљивог и упорног рада, професор је са задовољством извештавао о дечаковом напредовању. Милан се лепо и физички и умно развијао и био је здраво и интелигентно дете. Српски језик је учио од десете године живота и до ступања на престо изузетно добро се њиме служио. У Србији није боравио пре него што је, Законом о наследству престола из 1859. године, постао кнез. То је било након атентата на његовог стрица кнеза Михаила. Имао је тада непуних четрнаест година. Милан Обреновић крочио је по први пут на српско тле, на савском пристаништу, 23. јуна 1868. године у пет сати ујутру. Дочекан је уз све владареве почасти. Упркос томе, владало је велико незадовољство у политичким круговима због његовог ступања на престо. Његове младе године један су од разлога за незадовољство. Требало је пуно труда, улагања и стрпљења да би он заиста израстао у владарску личност. Многи су га поредили са стрицем Михаилом, његовим угледом у свету, преданошћу државним пословима, ширини духа и доброти. Пошто, као дете, ништа од тога није поседовао, његовим доласком на престо нико није био искрено обрадован, нити задовољан. Сумње, страхови, лоша предвиђања и потпуно одсуство поверења у то тек пристигло младо биће, какартерисали су главно расположење у земљи у време ступања на престо.

Downloads

Download data is not yet available.

Референце

REFERENCES:



UNPUBLISHED SOURCES:

The Archives of Foreign Policy of the Russian Empire (AVPRI)

161/1, Političeskie doneseniя po Bližnemu Vostoku

The National Archives

Foreign Office

The State Archives of Serbia (DAS),

Ministry of Foreign Affairs (MID)

Hartije Jovana Marinovića

Pokloni i otkupi (PO)

Archives of the Serbian Academy of Sciences and Arts (ASANU)

br. 8818, Milan Obrenović – knezu Mihailu, Pariz, 3 June 1868.

br. 14556/134, Istorijska zbirka, Ispisi iz Garašaninove arhive

The State Archive of the Russian Federation (GARF),

F. 828, Gorčakov Aleksandr Mihajlovich

Belgrade City Museum,

II 2839, Pregled izdavanja kneza Mihaila 1865–1868,

Private collection of Ilija Mrkobrad

“Komandant aktivne vojske,” typed manuscript by Svetolik Grebenac





PUBLISHED SOURCES:

Crnjanski M. ‘Tragedija Milanove majke,’ Vreme, 20.07.1927a, 4. (Serbian Cyrillic).

Crnjanski, M. ‘Tragedija Milanove majke,’ Vreme, 19.07.1927b, 3. (Serbian Cyrillic).

Crnjanski, M. ‘Tragedija Milanove majke,’ Vreme, 21.07.1927c, 9. (Serbian Cyrillic).

Dnevnik Benjamina Kalaja 1868–1875, edited and commentary by A. Radenić, Beograd, Novi Sad: Istorijski institut, Institut za istoriju Vojvodine, 1976. (Serbian Cyrillic)

Građa za istoriju Beograda od 1806 do 1867. Knj. 1, Beograd: Muzej grada Beograda, 1965. (Serbian Cyrillic)

Hristić, N. Memoari 1840–1862, Beograd: Prosveta, 2006. (Serbian Cyrillic)

Ivanić, D. Uspomene, prir. J. Milanović, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2012. (Serbian Cyrillic)

Jovanović-Stojimirović, M. Siluete starog Beograda, Beograd: Prosveta, 2008. (Serbian Cyrillic)

Kaljević, Lj. Moje uspomene, editor S. Turlakov, Užice: Istorijski arhiv, 2006. (Serbian Cyrillic)

Književni list, January-March 2020. (Serbian Cyrillic)

Krstić, N. Dnevnik. Privatni i javni život, 1, eds. A. Vuletić i M. Jagodić, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005. (Serbian Cyrillic)

Krstić, N. Dnevnik. Javni život, 2, eds. A. Vuletić i M. Jagodić, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2006. (Serbian Cyrillic)

Memoari kralja Milana. Deset poglavlja iz života prvog srpskog kralja, na osnovu dokumenata iz njegove zaostavštine ispripovedao, translated from German by Dušica Milojković, editor and foreword by Nebojša Jovanović, Beograd: Laguna, 2019.

Obrenović, Kraljica Natalija. Moje uspomene, editor Ljubinka Trgovčević, Beograd: Srpska književna zadruga, 1999. (Serbian Cyrillic)

Petrović, D. R. ‘Miloš, otac kralja Milana Obrenovića’, Vreme, 17. 09. 1939. (Serbian Cyrillic)

Piroćanac, M. Knez Mihailo i zajednička radnja balkanskih naroda, Beograd: Državna štamparija Kraljevine Srbije, 1895. (Serbian Cyrillic)

Ristić, J. Poslednja godina spoljašnje politike kneza Mihaila, Beograd: Štamparija “Kod prosvete,” 1895. (Serbian Cyrillic)

Todorović, P. Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana, editor L. Perović, Beograd: Službeni list SRJ, 1997. (Serbian Cyrillic)

Schnitzler, A. My Youth in Vienna, London: Orion Publishing Group, 1971.

Srpske novine, 10/22.11.1860.

Vacaresco, H. Kings and Queens I have known, New York and London: Harper and brothers publishing, 1904.

Vasiljević, A. Moje uspomene, priredio R. Ljušić, Beograd: Srpska književna zadruga, 1990. (Serbian Cyrillic)



REFERENCES:

Veselinović, A. i Ljušić, R. Rodoslovi srpskih dinastija, Novi Sad: Platoneum, 2002. (Serbian Cyrillic)

Leovac, D. Knez Mihailo Obrenović. Mladost, prva vladavina, emigracija, Beograd: Centar za srpske studije, 2019. (Serbian Cyrillic)

Milanović, J. ‘Tomanija Obrenović and Nikola Krstić’, Srpske studije, 2, 2011, 117–123. (Serbian Cyrillic)

Rajić, S. ‘Lažni memoari pravog i prvog srpskog kralja posle Kosova – Milana Obrenovića’, Srpske studije,10, 2019, 213–232 (Serbian Cyrillic)

Stojadinović, Z. ‘Dinastija Obrenović u javnim zbirkama Beča’, u: Marušić, A. i Bolović, A. Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope, IV, Gornji Milanovac: Museum of Rudnik and Takovo Region, 2016. (Serbian Cyrillic)



WEB SOURCES:

https://domeniulmanasia.ro/istoric/

https://www.academia.edu/35456222/srpsko_rumunski_odnosi_pdf?email_work_card=thumbnail

Downloads

Објављено

22. 12. 2022.

Како цитирати

RAJIĆ, S. (2022). ДЕТИЊСТВО ПРВОГ КРАЉА ОБНОВЉЕНЕ СРБИЈЕ МИЛАНА ОБРЕНОВИЋА. ПРИЛОЗИ ЗА БИОГРАФИЈУ. ИСТРАЖИВАЊА, часопис за историју, (33), 95–106. https://doi.org/10.19090/i.2022.33.95-106

Bрој часописа

Секција

Чланци

Similar Articles

1 2 3 > >> 

You may also start an advanced similarity search for this article.