ДЕТИЊСТВО ПРВОГ КРАЉА ОБНОВЉЕНЕ СРБИЈЕ МИЛАНА ОБРЕНОВИЋА. ПРИЛОЗИ ЗА БИОГРАФИЈУ

Сажетак

Милан Обреновић кнез (1868–1882) и краљ Србије (1882–1889) рођен је у граду Јаши (Румунија) 22. августа 1854. године као друго дете у браку Милоша и Елене Марије Обреновић, рођене Катарџи. Отац Милош рођен је у Шапцу, 25. новембар 1829, као најмлађе од деветоро деце Јеврема и Томаније Обреновић и синовац тадашњег кнеза Милоша Обреновића. После смрти прворођеног детета, кренули су и први брачни проблеми између Миланових родитеља. Мајка Марија је 1854. године напустила мужа и отишла у Јаши родитељима где се и породила. Милан је име добио по прерано преминулом најстариме сину кнеза Милоша, који је кратко време седео на српском престолу. До девете године живота није се раздвајао од мајке Марије. Изгубивши у шестој години живота оца, мајка је постала и његов једини старатељ. У договору са Милановим стрицем, кнезом Михаилом Обреновићем, 1863. године послат је на школовање у Париз. Првих година по одласку, јако је патио за мајком. Захваљујући вештини и компетенцијама профеора Франсоа Хиета, у чијој је кући мали Милан живео, за релативно кратко време прилагодио се новонасталим околностима. После само пола године стрпљивог и упорног рада, професор је са задовољством извештавао о дечаковом напредовању. Милан се лепо и физички и умно развијао и био је здраво и интелигентно дете. Српски језик је учио од десете године живота и до ступања на престо изузетно добро се њиме служио. У Србији није боравио пре него што је, Законом о наследству престола из 1859. године, постао кнез. То је било након атентата на његовог стрица кнеза Михаила. Имао је тада непуних четрнаест година. Милан Обреновић крочио је по први пут на српско тле, на савском пристаништу, 23. јуна 1868. године у пет сати ујутру. Дочекан је уз све владареве почасти. Упркос томе, владало је велико незадовољство у политичким круговима због његовог ступања на престо. Његове младе године један су од разлога за незадовољство. Требало је пуно труда, улагања и стрпљења да би он заиста израстао у владарску личност. Многи су га поредили са стрицем Михаилом, његовим угледом у свету, преданошћу државним пословима, ширини духа и доброти. Пошто, као дете, ништа од тога није поседовао, његовим доласком на престо нико није био искрено обрадован, нити задовољан. Сумње, страхови, лоша предвиђања и потпуно одсуство поверења у то тек пристигло младо биће, какартерисали су главно расположење у земљи у време ступања на престо.