ЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА У МИТРОВОЈ РЕЦИ И НОВИ УВИДИ У ПОСЕДЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЖУПЕ РАС

Сажетак

Црква Св. Димитрија са старим гробљем у Митровој Реци, споменик културе из 16. века, налази се у атару данашњег села Алуловиће у области Дежеве код Новог Пазара. Археолошким праћењем конзерваторско-рестаураторских радова на цркви 2022. године, откривени су сегменти зидова старије средњовековне цркве и део истовремене некрополе. Тада су спроведена прва археолошка ископавања у циљу истраживања, документовања и заштите старије фазе локалитета, након чега је настављено са радовима на статичкој и конструктивној санацији млађе цркве. Резултати ових исктраживања донели су нове податке о габаритима и техници градње старије цркве око које се развила некропола током 14. и 15. века. Датовање старије фазе локалитета извршено је на основу стилске анализе два надгробника која су откривена уз темеље старије цркве. Први споменик припада типу рустичних притесаних плоча од пешчара са стилизованом антропоморфном представом, које представљају најбројније сепулкрално oбележје српских средњовековних некропола у области старог Раса. Други надгробник је у облику дводелне мермерне, равно клесане плоче издужене правоугаоне форме са косо засеченим странама и украсом у виду шест плитко урезаних кружница подељених на седам сегмената. Он је широко датован у период 13. до 15. века на основу директне аналогије из Манастира Студеница. Ископавањем гробне целине испод дводелне мермерне плоче откривена су два скелета на различитим дубинама. Скелет на вишој коти припадао је детету (Гроб 2), док је испод њега лежао скелет одрасле мушке индивидуе (Гроб 3). Северно од овог гроба откривен је и укоп са скелетним остацима старије женске особе (Гроб 1). Скелети две одрасле индивидуе су пронађени у анатомском положају, оријентисани су у правцу запад-исток, са главом на западу. Руке покојника биле су прекрштене на грудима. Гробови нису садржали инвентар ни прилоге, тако да није могуће расправљати о детаљнијој хронологији сахрањивања на истраженом узорку некрополе.
Анализом претходно описаних резултата ископавања утврђено је да млађа црква Св. Димитрија из 16. века, представља обнову старије грађевине из периода средњег века. Имајући у виду ову чињеницу, као и сачувану дипломатичку грађу за предметни простор у позном средњем веку, у раду је још једном размотрена историјска контекстуализација откривене старије цркве. У Светостефанској (Бањској) хрисовуљи краља Милутина, побројани су земљишни поседи Манастира Бањска у жупи Рас, који обухватају више насеља са детаљним описима међа, међу којима је и посед цркве Св. Димитрија у Бекову са припадајућим селима. Старији истраживачи су поменуту цркву препознали на простору данашњег села Бекова, према делимичној убикацији међника средњовековних села и једног савременог микротопонима, који их је семантички упућивао на име патрона црве. Нови увид у стратиграфију Цркве Св. Димитрија у Митровој Реци, уз први пут овде предложену убикацију међника Курјач Рт у непосредном окружењу, омогућио је њену просторну идентификацију са истоименом црквом и поседом који се помиње у Светостефанској хрисовуљи. Самим тим, ово истраживање дало је аргументе за реинтерпретацију територијалних обухвата села и поседа и прецизнију диспозицију њихових граница.