ИСАИЈА АНТОНОВИЋ ЕПИСКОП АРАДСКИ И МИТРОПОЛИТ КАРЛОВАЧКИ (1731–1749)

Apstrakt

Исаија (у световном животу Јован) Антоновић потицао је из угледне трговачке и занатлијске породице, која се из Новог Пазара доселила у Будим са патријархом Арсенијем III Црнојевићем. Економски напредак породице и утицај будимске српске општине у културном и политичком животу његовог народа несумњиво су утицали на Исаијино опредељење за свештенички и учитељски позив. Обудовео, постао је монах који се полако пењао јерархијским лествицама Карловачке митрополије до епископа и митрополита. На том путу показивао је велику ревност у одбрани православља, српског народа и његових права проистеклих из Привилегија, али и склоност ка непотребним нападима и сукобима са осталим епископима или патријархом, без обзира колико су они могли нанети штете, и цркви и народу. У том смислу се делатност Исаије Антоновића може узети за парадигму развоја карловачке јерархије у периоду од 1731. до 1749. Настојаћемо да у овом раду прикажемо његов успон од свештеника до митрополита, и уз позитивне и уз негативне радње током њега.