БОРБА ХРИШЋАНА ПРОТИВ ОСМАНЛИЈА НА ЈУГОЗАПАДУ БАЧКЕ ОД МОХАЧКЕ БИТКЕ ДО ЖИТВАТОРОЧКОГ МИРА
DOI:
https://doi.org/10.19090/i.2017.28.86-104Ključne reči:
рана модерна историја, Османлија, Османска Угарска, Бачка и Бодрошка жупанија, Бачка тврђава, турски ратови, војна историјаApstrakt
После пораза угарске војске на Мохачком пољу, Угарска је доживела можда најтежу епоху у својој историји. У исто време морала се борити против освајача, а у међувремену отворено је и питање престолонаследника због погибије Лајоша II Јагелонца у Мохачкој бици. Угарска је била подељена на два табора у вези са питањем ко ће бити нови краљ. Док су велики магнати и племство на северу и на западу изабрали надвојводу Фердинанда Хабсбуршког за краља, угарски племићи на средишњим и источним деловима земље су изабрали ердељског војводу Јаноша Запољу. Међутим, већи проблем од тога био је што је Угарска у наредних скоро два века била бојиште између Османског царства и Хабсбуршке монархије. После османског похода из 1526. године видело се коју штету и пустошење су оставили освајачи иза себе. Бачка жупанија, која је била густо насељена и привредно богата, постала је пустиња. Крунске земље Светог Стефана су биле подељене на три дела и централни део је припао Османлијама 1541. године после окупације Будима. Што се администрације тиче Бачка је припала Сегединском санџаку и била је подељена на шест нахија, које су биле: бајска, сегединска, суботичка, сомборска, бачка и тителска. Наравно, османска освајања су имала далекосежне последице на демографском, верском, културном и привредном пољу. За време турских освајања (1526-1541, 1541-1568) мађарско становништво и мрежа насељених места су биле способне за регенерацију и преживели су ова тешка времена, међутим, период Дугог рата, посебно од 1593. године, када је земља постала фронт између две велесиле, нису могли више да се супротставе периодичним уништавањима и харањима. За време Дугог рата турски походи, турска и татарска зимовања су утицала врло разарајуће, посебно на оне територије где су живели већином Мађари. У средњовековној Угарској краљевини Мађари су чинили 75-80 % становништва и махом су живели у средини државе на великим површинама и брежуљкастим територијама, на источним и северним периферијама уз реке. Ова статистика је била све лошија за мађарско становништво од времена после 1526. године кад је мађарско становништво побегло, а на његово место се доселило словенско становништво, махом Срби, Буњевци и Шокци на територијама некадашње Бачке, Бодрошке и Чанадске жупаније.У периоду Дугог рата број становништва Бачке је драстично опао. Константни рат, усељавање словенског становништва, пљачкашки походи хајдука и Татара смањили су мађарско становништво.
Downloads
Reference
Ágoston, G. A hódolt Magyarország, Budapest: Adams Kiadó, 1992.
Barta, G. A Sztambulba vezető út 1526-1528, Budapest: Magvető Kiadó, 1983.
Borus, J. Magyarország hadtörténete I, A honfoglalástól a kiegyezésig, Budapest: Zrínyi Kiadó, 1984.
Brummett, P. ’Ottomanexpansionin Europe’ in: Suraiya N. Faroqki (ed.): The Cambridge History of Turkey II. Cambridge: Cambridge University Press, 2013, 44-74.
Ćirković, S. ’Ostaci državnog života u doba turske prevlasti. Poslednji despoti’ in: Jovanka Kalić (ed.), Istorija srpskog naroda II. Beograd: Srpska književna zadruga, 1982. (Serbian Cyrillic)
Dankó, I. ’A délvidék és a hajdúk’ in: Dankó I. (ed.), Janus Pannonius Múzeum Évkönyve, Pécs: Janus Pannonius Múzeum, 1967, 179-189.
Dávid G. ’Magyarország népessége a 16–17. században’ in: Kovacsics J. (ed): Magyarország történeti demográfiája (896–1995). Millecentenáriumi előadások. (Szerk. Kovacsics József). Budapest: Központi Statisztikai Hivatal, 1997, 141-171.
______. Pasák és bégek uralma alatt, Budapest: Akadémiai Kiadó, 2005.
______. Ottomanarmies and warfare, 1453-1603’ in: Suraiya N. Faroqki (ed.), The Cambridge History of Turkey II, Cambridge: Cambridge University Press, 2013, 276-320.
Dudás, Gy. A szabad hajdúk története a XVI. és XVII. században, Szeged: Engel Adolf, 1887.
______. Bács-Bodrogh vármegye egyetemes monográfiája. I. Zombor, Bittermann Nándor Könyv-és Kőnyomdája, 1896.
Érdújhelyi M. ’Magyarország vármegyéi és városai. Újvidék története’ in: Borovszky S. (ed.), Bács-Bodrog vármegye I, Budapest: Légrády testvérek könyvnyomdája, 1909, 237-272.
Fodor, P. ’Egy pécsi származású oszmán történetíró: Ibrahim Pecsevi’ in: Szakály F., Vonyó J. (ed.), Pécs a hódoltság korában. Tanulmányok (Pécsi Mozaik 2.), Pécs: Kronosz Kiadó, 2012, 142-168.
Györe, K. ’Bácska népességszáma a XVI. század végén. Történeti népességstatisztikai vizsgálat’ in: Rehák L. (ed.), Létünk, 2-3, Újvidék: Forum Könyvkiadó Intézet, 1973, 171-177.
Györe, Z. ’Ratovi i stanovništvo Ugarske 1521-1718’, Istraživanja, 25, Novi Sad, 2014, 119-137.
Hammer, J. Historija Turskog carstva II, Zagreb: Elbookers, 1978.
Hegyi K.’A török Bács’ in: Fodor P., Pállfy G., Tóth István Gy. (ed.), Tanulmányok Szakály Ferenc Emlékére, Budapest: MTA TKI, 2002, 199-213.
______. A török hódoltság várai és várkatonasága I-III, Budapest: História, 2007.
Hóman B. and Szekfű Gy. Magyar történet III, Budapest: Királyi Magyar Egyetemi Nyomda, 1935.
Ivanics, M. A Krími Kánság a tizenöt éves háborúban, Budapest: Akadémiai kiadó, 1994.
Iványi, I. ’ Bács II. Krónika’. in: Roediger L. (ed.), A Bács- Bodrogh Megyei Történelmi Társulat Évkönyve XVI. II, Zombor: Bittermann Nándor és fia Könyv- és Kőnyvnyomdája, 1900, 51-66.
______. Bács-Bodrog vármegye történeti-földrajzi helynévtára III, Szabadka: Szabados Sándor Könyvnyomdája, 1907.
Káldy-Nagy, Gy. A Szegedi szandzsák települései, lakosai és török birtokosai 1570-ben, Szeged: Csongrád Megyei Levéltár, 2008.
Kirmizi A. ’Topçular Kâtibi Abdülkādir (Kadrî) Efendi Tarihi’ in: Yilmar Z. (ed.), Türk Tarih Kurumuyayınları, III/21, Ankara, 2003, 26.
Pálffy, G. ’Rabkereskedelem és rabtartás Magyarországon’ in: Pesti M. (ed.), FONS, 10, Budapest: Fons Alapítvány, 1997, 5-78.
______. A tizenhatodik század története. Budapest: Pannonica kiadó, 2000.
______. A három részre szakadt ország 1526-1606. Magyarország története 9. Budapest, Kossuth kiadó, 2009.
R. Várkonyi Á.’Magyarország története 1526-1686’, in: PachZs. (ed.), Magyarország története tíz kötetben, Budapest: Akadémiai kiadó, 1987.
______. Három évszázad Magyarország történetében I. Budapest: Korona kiadó, 1999.
Rácz, I. ’A hajdúk a XVII. században’ in: Rácz I. (ed.), Magyar történeti tanulmányok II, Debrecen: KLTL, 1969, 5-24.
Reiszig, E. ’Magyarország vármegyéi és városai. Bács-Bodrog vármegye története’ in: Borovszky S. (ed.), Bács-Bodrog vármegye II, Budapest: Légrády testvérek könyvnyomdája, 1909, 28-248.
Rokay, P. Györe, Z. Pál, T. Kasaš A. Istorija Mađara, Beograd: Clio, 2002. (Serbian Cyrillic)
Šmit, R. ’Iz prošlosti Bača’. Glasnik istorijskog društva u Novom Sadu, 37-38, 1939, 382-413. (Serbian Cyrillic)
Szakály, F. Magyar adóztatás a török hódoltságban. Budapest: Akadémiai kiadó, 1981.
______. Virágkor és hanyatlás 1440-1711, Budapest: Háttér Lap-és Könyvkiadó, 1990.
______. ’Szerbek Magyarországon - szerbek a magyar történelemben’ in: Zombori I. (ed.), A szerbek Magyarországon, Szeged: Móra Ferenc Múzeum, 1991, 11-48.
______. ’Szeged török uralom alá kerülésének történetéhez’ in: Koszta L. (ed.), Kelet és nyugat között. Történeti tanulmányok Kristó Gyula tiszteletére. Szeged: Szegedi Középkorász Műhely, 1995, 451-169.
______. Magyar intézmények a török hódoltságban, Budapest: MTA, 1997.
Sekulić, A. Drevni Bač, Split: Zbornik Kačić, 1978.
Setton K. M. Venice, Austria, andtheTurks in the Seventeenth Century, Philadelphia: Independence Square, 1991.
Szentkláray, J. A dunai hajóhadak története, Budapest: MTA, 1885.
Shaw, S. History of the Ottoman Empire and modern Turkey I. Empire of the Gazis: The rise and decline of the Ottoman Empire, 1280-1808, Cambridge: Cambridge University Press, 1976.
Stelzer F. ’Bácskai adatok a török defterekben’ in: Margalits E. (ed.), A Bács- Bodrogh Megyei Történelmi Társulat Évkönyve I, III/IV, Zombor: Bittermann Nándor Könv- és Könyvnyomdája, 1885, 14-27.
Stojkovski, B. ’Saradnici Jovana Nenada’ in: Đ. Sladoje (ed.), Trag III. VII, Vrbas: Narodna biblioteka „Danilo Kiš“, 2007, 149-163. (Serbian Cyrillic)
Tóth, S. L. A mezőkeresztesi csata és a tizenöt éves háború, Szeged: Belvedere, 2000.
Uyar, M. Erickson, J. E. A Military history of the Ottomans. From Osman to Attatürk, Santa Barbara: ABC-Clio, 2009.
Vass, E. ’A szegedi és a csongrádi náhije 1548. évi török adóösszeírása’ in: Farkas J. (ed.), Tanulmányok Csongrád megye történelméből III, Szeged: Csongrád megyei Levéltár, 1979, 5-80.
Zirojević, O. Turci u Podunavlju I, Pančevo: Istorijski arhiv, 2008.
