БЕЗНАДЕЖНИ САВЕЗ. СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ И ВОЈВОЂАНСКО ПИТАЊЕ 1848-1868 (1)

Apstrakt

Национални препород у политици пречанских Срба од 1848. године имао је карактер борбе за остварење колективних и грађанских права насупрот настојањима мађарске политичке елите да осигура примат принципа државне самосталности, територијалног интегритета и супемације једне политичке нације на простору Угарске у односу на друге, немађарске народе. Док су световни и црквени представници Срба, српски посланици на Хрватском сабору и српски граничари настојали упорно и безуспешно да у искреној сарадњи и равноправном савезништву са Хрватима остваре политичке и социјалне интересе, хрватске институције и хрватски политички прваци, иза којих је стајао неприкосновени ауторитет бана Јелачића, успели су да поверење српског народа искористе искључиво у фунцији хрватске националне политике и постизању циљева који су чинили суштину идеолошко-политичке конструкције хрватског државног и историјског права. Две различите и у суштини међусобно супростављене државне и националне идеје два словенска народа, у време револуције 1848-1849. године, највише су дошле до изражаја у односу на војвођанско питање.