ПРИПРЕМЕ АУСТРИЈСКЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ ПРЕМА ИНДИЈИ 1775-1776

  • BORO BRONZA University of Banja Luka Faculty of Philosophy, Department of History
Кључне речи: Аустрија, Индија, Марија Терезија, Јосип II, Вилијам Болтс

Сажетак

Током друге половине XVIII вијека трговачка политика Аустрије је настојала да обнови везе са Индијом и другим крајевима Азије које су успјешно егзистирале у доба Остендске компаније (1722-1731). У том погледу је све успјешније дјеловање Британске Источноиндијске компаније представљало примјер за бечку владу какве лукративне могућности леже у адекватном развоју трговине на истоку. Неопходна карика за покретање таквих подухвата била је могућност директног сусрета представника аустријске дипломатске мреже са појединцима из реда трговаца који су већ имали богата искуства у оквирима трговине са Индијом. Управо такав случај се догодио у Лондону 1774. године када је аустријски амбасадор Лудовик Луиђи Карло Марија ди Барбиано ди Белгијосо (Ludovico Luigi Carlo Maria di Barbiano di Belgiojoso) сусрео једног од најпознатијих европских предузетника друге половине XVIII вијека Вилијама Болтса (Williama Boltsa). Био је то почетак нове велике аустријске авантуре у Азији и истовремено покушај радикалног редефинисања есенцијалне природе хабзбуршке позиције и философије. Непосредно након што је аустријска дипломатска мрежа ступила у контакт са Болтсом, почеле су софистициране припреме експедиције која ће на свој пут коначно кренути 1776. године.

Иако је цијели комплекс реанимирања аустријске азијске трговине фактички ликвидиран већ крајем XVIII у турбуленцијама Француских револуционих ратова, те током XIX вијека никад није поново покрену на начин како је то било реализовано 1770-их година, епизода око компаније коју је основао Вилијам Болтс (односно двије узастопне компаније) оставила је велики траг у системском развоју аустријског приступа различитим аспектима свјетске политике. Покушај потицања трговине са Индијом, а током 1780-их година и са Кином, Јапаном и простором Пацифика и сјеверозападне обале Сјеверне Америке, дао је Аустрији нову димензију која јој је веома недостајала током већег дијела XVIII вијека, те ју је учинио мање провинцијалном у све експанзивнијим европским оквирима.

Примјер око „ангажмана“ Вилијама Болтса био је индикатор сазријевања аустријске дипломатије у другој половини XVIII вијека, односно њене инстантне модернизације, која се развијала нарочито после 1763. године. Аустријска дипломатска мрежа била је у позицији да својим везама прати све више политичких и економских трендова. Ипак, њена немогућност да нпр. 1775. или 1776. године проникне у развој геополитичке констелације у периоду од наредних неколико година, односно да увиди да ће због побуне британских колонија у Сјеверној Америци доћи до великог рата који ће Британију и Француску током неколико година превасходно везати  за простор сјеверног Атлантика што је неутралним државама попут Аустрије остављало огромне могућности на плану експлоатације азијске трговине – била је свједочанство о томе да су наведени аспекти њене модернизације још увек били далеко од идеалног.

##plugins.generic.usageStats.downloads##

##plugins.generic.usageStats.noStats##

Референце

Österreichisches Staatsarchiv, Abteilung Haus-, Hof- und Staatsarchiv, Ostindische Kompanien (1661-1792), Triest-Antwerpen:
-Kart. 1: Ostindische Kompanie Triest Antwerpen 1661, 1766-1789
-Kart. 2: Ostindische Kompanie Triest Antwerpen (1774-1787)
-Kart. 3: Ostindische Kompanie Triest Antwerpen (1774-1788)
-Kart. 4: Diplomatische Korrespondenz der Staatskanzlei mit der Kompanie (1774-1786)
-Kart. 6: Korrespondenz der Staatskanzlei mit der Kompanie (1782-1788)

„The Gentleman's Magazine“, 1785, ii., 920.

Aretin, K. O. Freiherr von, ʻFürst Kaunitz und die österreichisch-ostindische Handelskompagnie von 1775: Prof. Johann Albert Frhr. v. Reiswitz zum 60. Geburtstag. Ein Beitrag zur Geschichte des österreichischen Staatsbewußtseins unter Kaiser Joseph IIʼ, Vierteljahrschrift für Sozial- und Wirtschaftsgeschichte, 46. Bd., H. 3 (Oktober), 1959, 361-377.
Baguet, J. ʻPolitics and commerce: a close marriage? The case of the Ostend Company (1722-1731)ʼ. Tijdschrift voor Sociale en Economische Geschiedenis, 12 (3), 2015, 51-76.
Beer, A. „Die österreichische Handelspolitik unter Maria Theresia und Josef II.“, Archiv für österreichische Geschichte, 86, 1899, 1-204.
Bolts, G. Recueil de pièces Authentiques, relatives aux affaires de la ci-devant Imperial asiatique Société de Trieste, gérées à Anvers, 1787.
Bronza, B. ʻAustrian Diplomats from the Vienna Oriental Academy on the Balkan Peninsula During the Second Half of the Eighteenth Centuryʼ, in Maria Baramova, Plamen Mitev, Ivan Parvev, Vania Racheva (Eds.), Power and Influence in South-Eastern Europe, 16th-19th century, Berlin, 2013, 329-338.
Eberstein, B. Preußen und China. Eine Geschichte schwieriger Beziehungen, Berlin: Duncker & Humblot, 2007.
Erceg, I. ʻDer Merkantilismus in Kroatien. Die Handelspolitik des Habsburgerstaates im 18. Jahrhundert mit besonderer Berücksichtigung Ungarns und seiner Nachbarländerʼ, Österreichische Osthefte, 8, 1966, 300-308.
Faber, E. Litorale Austriaco. Das österreichische und kroatische Küstenland 1700-1780, Schriftenreihe des Historischen Instituts, Nr. 5, Veröffentllichungen des Steiermärkisches Landesarchives 20, Trondheim-Graz, 1995.
Frendo, H. ʻThe French in Malta 1798 - 1800: reflections on an insurrectionʼ, Cahiers de la Méditerranée, 57, 1998, 143-151.
Gasser, P. ʻÖsterreichs Levantehandel über Triest 1740-1790ʼ, Mitteilungen des Österreichischen Staatsarchivs, 7, 1954, 120-130.
Gough, B. M. and Robert J. King, ʻWilliam Bolts: An Eighteenth Century Merchant Adventurerʼ, Archives: the Journal of the British Records Association, vol. XXXI no. 112, 2005, 8-28.
Hallward, N. L. William Bolts, A Dutch Adventurer under John Company, Cambridge: Cambridge University Press, 1920.
Houtman-De Smedt, H. Charles Proli. Antwerps Zakenman en Bankier, 1723–1786. Een Biografische en Bedrijfshistorische Studie, Verhandelingen van de Koninklijke Academie voor Wetenschappen, Letteren en Schone Kunsten van België. Klasse der letteren 45, no. 180, Brussel, 1983.
______. ʻThe ambitions of the Austrian Empire with reference to East India during the last quarter of the eighteenth centuryʼ, in Sushil Chaudhury, Michel Morineau (Eds.), Merchants, companies and trade. Europe and Asia in the early modern era, Cambridge: Cambridge University Press, 1999, 227-239.
Israel, J. The Dutch Republic: Its Rise, Greatness, and Fall 1477-1806, Oxford: Clarendon Press, 1995.
Keay, J. The Honourable Company. A History of the English East India Company, London: Macmillan, 1991.
Markov, W. ʻLa Compagnia Asiatica di Triesteʼ, Studi Storici, 2 (1), 1961, 3-28.
Michielsen, L. „Het einde van de Oostendsche Kompagnie“, Bijdragen tot de Geschiedenis, 28, 1937, 121-134.
Nagel, J. G. Abenteuer Fernhandel. Die Ostindienkompanien, Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft, 2007.
Pollack-Parnau, F. von, ʻEine österreich-ostindische Handelskompanie, 1775-1785: Beitrag zur österreichisch Wirtschaftsgeschichte unter Maria Theresia und Joseph IIʼ, Vierteljahrsschrift für Sozial- und Wirtschaftsgeschichte, Beiheft 12, Stuttgart, 1927.
Temple, Sir R. C. ʻAustria's Commercial Venture in India in the Eighteenth Centuryʼ, Indian Antiquary. A Journal of Oriental Research, XLVI, 1917, 277-286.
Williams, R. London's Lost Global Giant: In Search of the East India Company, London: Bristol Book Publishing, 2015.
Објављено
26. 12. 2018.
Bрој часописа
Секција
Чланци