ПИСЦИ РУСКЕ ИСТОРИЈЕ – М. В. ЛОМОНОСОВ И Н. М. КАРАМЗИН

Сажетак

У раду се разматра историографска делатност Михаила Васиљевича Ломоносова и Николаја Михајловича Карамзина. Поред кратког осврта на њихове биографије и делатност на другим пољима руске културе и науке обрађују се њихов историографски метод, извори који су им били доступни и које су користили и интелектуални утицаји који су креирали њихове ставове. Ломоносов, који је своје најзначајније историографско дело Древна руска историја написао средином 18. века, био је огорчени противник теорије о норманском пореклу Руса, док је Карамзин, који је своје дванаестотомно дело Историја руске државе објавио у другој и трећој деценији 19. века, ову теорију у потпуности прихватио.