КУМАНИ И МОНГОЛИ НА ТЛУ СРЕМА 1241-1242. ГОДИНЕ: ЈЕДНА РАСПРАВА О РАЗМЕРАМА ПУСТОШЕЊА
DOI:
https://doi.org/10.19090/i.2016.27.84-105Кључне речи:
Срем, Кумани, Монголи, 1241, јужна Угарска, Бела IV, Калојан АнђеоСажетак
Уочи монголске најезде на Угарску 1241. године, угарски краљ Бела IV је, ради што успешније одбране своје државе од очекиваног напада, у земљу позвао Кумане (1239). Кумани су, међутим, 1241. године напустили Угарску и и склонили се у Бугарску. Током повлачења у правцу југа опустошили су угарску пограничну област Срем (Marchia) да би недуго након тога и сами Монголи поново с оружјем прошли кроз ову земљу. Аутор рада истражује размере куманског и монголског пустошења Срема (1241-1242). Куманско пустошење Маркије је у свом делу Carmen Miserabile описао очевидац најезде, великоварадински каноник Рогерије. Његов извештај је веродостојан, али по свему судећи писац није лично боравио у Срему. Кумани су у Срему разорили насеља која су се налазила на значајнијим путевима пупут Манђелоса и Мартинаца (пролеће 1241). Монголи су продрли у Срем тек након залеђивања Дунава, почетком 1242 године. Том приликом настрадао је део Срема који је лежао између северних обронака Фрушке горе и десне обале Дунава. Вероватно је његово страдање било повезано са правцем повлачења главнине војске Бату кана из Угарске (март 1242). У овом делу Срема, посебну пажњу Татарима су привукли богати манастири и црквена средишта попут Баноштора, Думбова и вероватно Белафонса/Петроварадина. О страдању седишта сремске бискупије у Баноштору (ecclesiam de Ku) и околних предела (partibus illis) сведочи писмо папе Иноћентија IV из 1247. године. На уништење бенедиктинске опатије у Думбову (Нови Раковац) недвосмислено указују археолошка истраживања (Ш. Нађ, Н. Станојев). Садржај папског писма говори и о местима која су остала поштеђена разарања и била су потенцијални кандидати за ново седиште бискупије. Реч је била о доминиканском Манастиру светог Гргура (Гргуревци) на јужним обронцима Фрушке горе и православном Манастиру светог Димитрија у Сремској Митровици. Како је ново средиште бискупије постала стара епископска Црква светог Иринеја смештена у сремској тврђави на савском острву насупрот Светог Димитрија, аутор мапира области Срема које нису страдале у најезди. Средином XIII века, насеља Светог Иринеја и Светог Димитрија, образована око две угледне цркве на подручју данашње Сремске Митровице представљала су политичко и економско средиште области (овостраног и оностраног Срема). У најезди нису разорена, по свему судећи јер су већ у то време била утврђена без обзира на свој статус (villa). Слику потпуног страдања Срема негира једна повеља Беле IV из 1253. године. Настала је као епилог судског процеса у ком су била заплењена добра фалсификатора новца из сремског насеља Бешенова. У документу се помиње рад Сремске коморе новца чије је седиште вероватно било у месту (и тврђави) Светог Иринеја, такође и виногради и преса за вино у Бешенову, насељу хоспеса (hospites) које је припадало управо манастиру у Гргуревцима. Подаци указују на живу привредну активност у Срему коју најезда није угрозила. Посебан акцент се ставља на винограде и винарство, делатност која је подразумева континуитет и посебна знања. Господар овостраног и оностраног Срема, краљев рођак Јован Анђео је преживео напад Кумана и Монгола. Остаће непознаница да ли је непосредно учествовао у одбрани својих поседа или је попут свог млађег полубрата Виљема од Сен Омера пратио Белу IV. Аутор закључује да Срем ипак није претрпео потпуно и драстично разарање и депопулацију, већ да су настрадали само поједини његови делови.
Downloads
Референце
Archdeacon Thomas of Split, Hist. = Thomae Archidiaconi Spalatensis. Historia Salonitanorum pontificum atque Spalatensium; Archdeacon Thomas of Split, History of the bishops of Salona and Split, English & Latin, Latin text by O. Perić, eds. D. Karbic, M. Matijevic Sokol and J. R. Sweeney, Budapest/New York: Central European University Press, 2006.
F = Fejér, Gyula. Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis. I-XI Budae 1829-1844.
G. da Pian del Carpine, Historia Mongalorum = Historia Mongalorum, Viaggio di F. Giovanni da Pian del Carpine ai Tartari nel 1245-47, G. Pullé (ed.), Studi Italiani di Filologia Indo-Iranica, IX, Firenze: Tipografia G. Carnesecchi e figli, 1913.
Ipat'evskaja letopis' = Polnoe sobranie russkih letopisej, vol. II, Ipat'evskaja letopis', ed. A. A. Sachmatov, St. Petersburg 1908. (Russian Cyrillic)
Master Roger's, Epistle = Magistri Rogerii, Epistola in miserabile carmen super destructione regni Hungarie per Tartaros facta; Master Roger’s Epistle to the sorrowful lament upon the destruction of the kingdom of Hungary by the Tatars, English & Latin, translated and annotated by J. M. Bak and M. Rady, in: Anonymus and Master Roger, Central European medieval texts, V, eds. J. M. Bak et all., Budapest/New York: Central European University Press 2010, 132-227.
Ivan Karpin, Povjest Mongola = Oreb М. ʻIvan Karpin, Povjest Mongola koje nazivamo i Tatarimaʼ, Starine, 56, 1975, 37-107.
RA = Az Árpád-házi királyok okleveleinek kritikai jegyzéke. I-II/1. Szerk. Szentpétery Imre. Bp. 1923–1943; II/2-3. Szerk. Szentpétery Imre–Borsa Iván. Bp. 1961; II/4. Szerk. Borsa Iván. Bp. 1987.
Rogerius, Carmen Miserabile = Epistola magistri Rogerii in Miserabile Carmen super Destructione Regni Hungariae per Tartaros, ed., L. Juhasz, in I Szentpetery, ed., Scriptores Rerum Hungaricarum, II, Budapest: Nap Kiadó 1938, 543-588.
Rogerije iz Apulije. Carmen miserabile = Rogerije iz Apulije. Carmen miserabile, s latinskog preveo i priredio M. Sardelić, Matica hrvatska, Zagreb, 2010.
Smičiklas = Smičiklas Tadija. Codex Diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae - Diplomatički zbornik kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Salvonije, I-XIV, Zagreb 1904-1916.
Theiner, VMH = Vetera Monumenta historica Hungariam sacram illustrantia, ab Augustino Theiner, tomus I- II, Romae: Typis Vaticanis, 1859-1860.
Thomas Archid., Hist. Salonitana = Thomas Archidiaconus: Historia Salonitana, ed. F. Rački, Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium, Sciptores, 26, Zagreb: JAZU, 1894.
Almási, T. ʻA Siralmas ének kézirati hagyományának néhány problémájaʼ, Acta historica, 84, 1987, 51-57.
______. ʻMegjegyzések Rogerius magyarországi méltóságviseléséhezʼ, Acta historica, 86, 1988, 9-14.
______. ʻRogeriusʼ, in: Kristó Gy. (ed.), Korai magyar történeti lexikon (9-14. század), Budapest: MTA, 1994. 576-577.
______. ʻForrásadatok és felvetések Rogerius életrajzi vázlatáhozʼ, in: A. Zsoldos (ed.) Nagyvárad, Bihar az Árpád-kor végén, Tanulmányok Biharország történetéből 3, Nagyvárad, 2016, 55-82.
Andrić S. ʻSamostan Svetog Križa u Frankavili (Manđelosu)ʼ, Istorijski časopis 52, 2005, 33-82.
______. ʻProblemi graditeljske povijesti benediktinskog samostana sv. Jurja u Dumbovuʼ, Scrinia slavonica, 6, 2006, 160-182.
______. ʻBazilijanski i benediktinski samostan sv. Dimitrija u Srijemskoj Mitroviciʼ, in: Radovi, Zavoda za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 40, 2008a, 115-186.
______. ʻSrednjovjekovni Srijem kao mnogostruka istraživačka temaʼ, in: S. Cvikić, K. Bušić (ed.) Zbornik radova ‘Identitet Srijema u prošlosti i sadašnjosti’. I. međunarodni znanstveni stručni skup Identitet Srijema u prošlosti i sadašnjosti, Nijemci: Općina Nijemci, 2008b, 27-53.
Berend, N. At the gate of christendom. Jews, muslims and 'pagans' in medieval hungary. c.1000-c.1300, Cambridge: Cambridge University Press, 2001.
Bešlin, B. Eugenije Savojski i njegovo doba, Novi Sad: Matica srpska 2014, 482. (Serbian Cyrillic)
Borosy, A. ʻTörténetírók a tatárjárásrólʼ, in: Hadtörténelmi Közlemények, 1, (104) 1991, 3-20.
Bubalo Đ, Mitrović K, Radić R. Jurisdikcija katoličke crkve u Sremu. Beograd: Službeni glasnik 2010.
Csánki, D. Magyarország történelmi földrajza a Hunyadiak korában, II. Budapest: MTA, 1894.
Čerepnin, L. V. ʻMongolo-tatari na Rusi (XIII v.)ʼ, in: S. L. Tihvinskij (ed.) Tataro-mongoli v Azii i Evrope. Sbornik statej, Moskva: Nauka, 1977 (2), 186-209. (Russian Cyrillic)
Ćirković, S. ʻCivitas Sancti Demetriiʼ, in: Sremska Mitrovica, Sremska Mitrovica: Skupština opštine Sremske Mitrovice i Muzej Srema, 1969, 59-71. (Serbian Cyrillic)
Ćirković, S. ʻZemlja Mačva i grad Mačvaʼ, Prilozi za književnost, jezik, istoriju, folklor, LXXIV, 1-4, 2008, 4-20 (Serbian Cyrillic)
Dąbrowski, D. Genealogia Mścisławowiczów, Pierwsze pokolenia (do początku XIV wieku), Kraków: Avalon, 2008.
Dinić-Knežević, D. Dubrovnik i Ugarska u srednjem veku. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za istoriju – Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, 1986. (Serbian Cyrillic)
Dinić, M. ʻSrednjovekovni Sremʼ, in: M. Dinić, Srpske zemlje u srednjem veku, istorijsko-geografske studije, (ed.) S. Ćirković, Beograd: SKZ, 1978. 270-284. (preštampano iz: Glasnik istorijskog društva u Novom Sadu 4, 1931, 1-12). (Serbian Cyrillic)
______. ʻZapadna Srbija u srednjem vekuʼ, in: M. Dinić, Srpske zemlje u srednjem veku, istorijsko-geografske studije, (ed.) S. Ćirković, Beograd: SKZ, 1978. 44-54. (preštampano iz: Arheološki spomenici i nalazišta u Srbiji I, Zapadna Srbija, Građa 2, Beograd: Arheološki institut 1953, 23-27). (Serbian Cyrillic)
Erdujhelji, M. Istorija Novog Sada, Novi Sad: Izdavačka knjižnica A. Pajevića, 1894 (reprint, ed. M. Imerovski 2002) (Serbian Cyrillic)
Font, M. ʻThe crises of medieval society, the Mongol invasion in Eastern and Central Europeʼ, in: M. Litvin (ed.), Actes testantibus. Juvіlejnij zbіrnik na pošanu Leontija Vojtoviča, Ljvіv: Іnstitut ukrainoznavstva іm. І. Kripjakeviča NAN Ukraini 2011, 691-698. (Ukrainian Cyrillic)
Gašić, E. Kratki povijesni pregled Biskupija Bosansko-Đakovačke i Srijemske, preveo (s latinskog, izdanja iz 1944.) i priredio S. Sršan, Osijek: Državni arhiv Osijek, 2000.
Golovko, O. B. ʻPoloveckij han Kotjan Sutoevič u polіtičnomu žittі Centraljno-Shіdnoji Evropiʼ, Hazarskij almanah, 6, 2007, 78-87. (Ukrainian Cyrillic)
Göckenjan, H., Sweeney, R. J. (eds.). Der Mongolensturm, Berichte von Augenzeugen und Zeitgenossen 1235-1250.,Ungarns Geschichtsschreiber, 3, Graz/Wien/Köln: Styria, 1985.
Györffy, Gy. ʻDas Güterverzeichnis des griechischen Klosters zu Szávaszentdemeter (Sremska Mitrovica) aus dem 12. Jahrhundertʼ, Studia slavica Academiae scintiarum Hungariae, 5, 1959, 9-74.
Györffy, Gy. Bevezető, in: T. Katona (ed.), A tatárjarás emlékezete, Békéscsaba: Európai Könyvkiadó Magyar Helikon osztálya, 1981, 7-31.
Hardi Đ. ʻKriminalni slučaj falsifikatora novca Laurentija iz Bešenova iz 1253. godine kao izvor za srednjovekovnu istoriju Sremaʼ, Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, XL- 2, 2015, 245-255. (Serbian Cyrillic)
Hervay, L. F. Repertorium historicum ordinis cisterciensis in Hungaria, Bibliotheca Cisterciensis, 7, Roma: Editiones Cistercienses, 1984.
Hóman Bálint. Magyar pénztörténet 1000–1325. Budapest: MTA, 1916.
Hóman, B. Magyar történet, II, ed. Hóman B. – Szekfű, Gy., Budapest: Királyi Magyar Egyetemi Nyomda 1939.
Horváth T, Huszár L. ʻKamaragrófok a középkorbanʼ, Numizmatikai Közlöny, 54-55, 1956, 21-33.
Ivakin, G. ʻK voprosu o roli našestvija Batija dlja istoričeskih sudeb Rusi, in: P. P. Toločko (ed.), Slavjane i Rus` (v zarubežnoj istoriografii). Sbornik naučnih trudov, AN USSR, Institut arheologii. Kiev: Naukova dumka, 1990, 139-147. (Russian Cyrillic)
Іvakіn, G. Іstoričnij rozvitok Kieva XIII — seredina XVI st, Kiyv: 1996, 261-266. (http://litopys.org.ua/ivakin/ivak05.htm) (Ukrainian Cyrillic)
Jackson, P. The Mongols and the West, 1221-141, Harlow: Pearson Longman, 2005.
Kalić, J. ʻTemelji kulturne istorije Srema, Srednji vekʼ, in: M. Maticki (ur.), Srem kroz vekove, slojevi kultura Fruške Gore i Srema, Beograd/Beočin: Vukova zadužbina, 2007, 31-44. (Serbian Cyrillic)
Korobeinikov, D. ʻA broken mirror: the Kıpcak world in the thirteenth centuryʼ, in: Curta F (ed.). The Other Europe in the Middle Ages, Avars, Bulgars, Khazars, and Cumans, Leiden/Boston: Brill, 2008, 379-412.
Koszta, L. ʻDél-Magyarország egyházi topográfiája a középkorbanʼ, in: T. Kollár (ed.), A középkori Dél-Alföld és Szer. Szeged: Csongrád Megyei Levéltár 2000, 41–80.
Kristó, Gy. Az Árpád-kor háborúi, Budapest: Zrínyi Katonai Könyvkiadó, 1986.
______. ʻA tatárjárásʼ, in: - Székely Gy. – Bartha A. (eds.) Magyarország története, előzmények és a magyar történet 1242-ig, Budapest: MTA 1987.
______. A vármegyék kialakulása Magyarországon, Budapest: Magvető Könyvkiado, 1988.
Makk, F. The Arpads and the Comneni Political Relations between. Hungary and Byzantium in the 12th Century, Budapest: MTA, 1989.
Miladinović, J. M. Istorija Srema, Beograd: Izdanje grada Beograda, 1903. (Serbian Cyrillic)
Nagirnyj, W. Polityka zagraniczna ksiestw ziem halickiej i wolynskiej w latach 1198 (1199)–1264, Kraków: Polska Akademia Umiejętności, 2011.
Nagy, S. Dombo: srednjovekovna opatija i tvrđava, Novi Sad: Vojvođanski muzej – Forum, 1985.
Pálóczi Horváth, A. Besenyők, kunok, jászok, Budapest: Hereditas - Corvina, 1989.
______. Pechenegs, Cumans, Iasians, Steppe peoples in medieval Hungary, Budapest: Hereditas- Corvina, 1989.
Pataki, V. ʻA péterváradi ciszterciek a középkori Kelenföldönʼ, in: Brisits F (ed.), A ciszterci rend budapesti Szt. Imre Gimnáziumának évkönyve az 1941−42. iskolai évről. Budapest: Budai Ciszterci Szent Imre Gimnázium, 1942: 19-55.
Pauler, Gy. A magyar nemzet története az Árpádházi királyok alatt, t. II, Budapest: Athenaeum Irod. és Nyomdai Rt., 1899.
Rokai, P. ʻO jednom naslovu Kalojana Anđelaʼ, Zbornik radova Vizantološkog instituta, 19, 1980, 167-171. (Serbian Cyrillic)
______. ʻ„Brodovi“ na Dunavu i pritokama na području južne Ugarske u srednjem vekuʼ, in: V. Čubrilović (ed.), Plovidba na Dunavu i njegovim pritokama kroz vekove, Beograd; SANU, 1983, 139-177. (Serbian Cyrillic)
______. „Gyletus dux Sirmii“, Zbornik Matice srpske za istoriju, 27, 1983, 121-127. (Serbian Cyrillic)
Solymosi, L. (1197-1309), in: Benda K (ed.) Magyarország történeti kronológiája a kezdetektől 1526-ig, I, Budapest: MTA, 1986.
Rokai P, Takács M. ʻMacsóʼ, in: Kristó Gy. (ed.) Korai magyar történeti lexikon (9-14. század), Budapest: MTA, 1994, 421-422.
Spinei, V. ʻThe Cuman bishopric—genesis and evolutionʼ, in: Curta F (ed.). The Other Europe in the Middle Ages, Avars, Bulgars, Khazars, and Cumans, Leiden/Boston: Brill, 2008, 413-455.
Spuler, B. Die Goldene Horde: die Mongolen in Rußland 1223–1502, Wiesbaden: O. Harrassowitz, 1965².
Stanojev, N. ʻA dombói (Rakovac) Szent György-monostor szentélyrekesztői ʼ, in: T. Kollár (ed.), A középkori Dél-Alföld és Szer. Szeged: Csongrád Megyei Levéltár 2000, 383-428.
Strakosch-Grassmann, G. Der Einfall der Mongolen in Mitteleuropa in den Jahren 1241 und 1242, Innsbruck: Verlag der Wagner'schen Universitäts-Buchhandlung, 1893.
Sweeney, J. R. ʻThomas of Spalato and the Mongols: a Thirteenth-Century Dalmatian View of Mongol Customsʼ, Florilegium, 4, 1982, 156–183.
Takács, M. A bélakúti/péterváradi ciszterci monostor, Újvidék: Forum, 1989.
Tóth, S. ʻDombóʼ, in: Takács, Imre (ed.) Paradisum plantavit. Bencés monostorok a középkori Magyarországon / Benedictine Monasteries in Medieval Hungary. Kiállítás a Pannonhalmi Bencés Föapátságban 2001. március 21-töl november 11-ig / Exhibition at the Benedictine Archabbey of Pannonhalma 21 March - 11 November 2001. Pannonhalma: Pannonhalmi Bencés Főapátság, 2001, 359-367.
Truhelka Ć. ʻSlavonski banovci (Prinos hrvatskoj numismatici) ʼ, Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, januar-mart, 9, 1897, 1-160.
Pavičić Tresić, A. Izgon Mongola iz Hrvatske, Zagreb: Matica hrvatska, 1942.
Popović, J. D. Srbi u Sremu do 1736/7, istorija naselja i stanovništva, Beograd: SANU, 1950. (Serbian Cyrillic)
Popović, V. ʻSirmium-Mitrovica (Sremska i Mačvanska)ʼ in: V. Popović, Sirmium grad careva i mučenika (sabrani radovi o arheologiji i istoriji Sirmijuma, Sremska Mitrovica: Blago Sirmijuma - Arheološki institut Beograd, 2003, 81-86. (preštampano iz: Arheološki pregled, 9, 1967 131-138.) (Serbian Cyrillic)
______. ʻSirmijska episkopija i srednjovekovna crkva na Balkanuʼ in: V. Popović, Sirmium grad careva i mučenika (sabrani radovi o arheologiji i istoriji Sirmijuma, Sremska Mitrovica: Blago Sirmijuma - Arheološki institut Beograd, 2003, 291-296. (preštampano iz: Sirmium, 11, 1980 1-9.) (Serbian Cyrillic)
Uzelac, A. ʻKumani u srednjovekovnoj Srbijiʼ, Glasnik Istorijskog arhiva Valjevo, 43, 2009, 517. (Serbian Cyrillic)
______. Pod senkom psa, Tatari i južnoslovenske zemlje u drugoj polovini XIII veka, Beograd: Utopija, 2011. (Serbian Cyrillic)
Vásáry I. Cumans and Tatars, Oriental Military in the Pre-Ottoman Balkans, 1185-1365, Cambridge etc: Cambridge University Press, 2005.
Vojtovič, L. Knjaža doba na Rusi: portrety elity, Bila Cerkva: Vid. O. Pšonkivskij 2006. (Ukrainian Cyrillic)
Wertner, M. Az Árpádok családi története, Nagy Becskerek: Pleitz Fer. Pál könyvnyomdája, 1892.
______. ʻMargit császárné fiaiʼ, Századok, 1903, 593-611.
Zsoldos, A. ʻA király várszervezet és a tatárjárásʼ, Hadtörténelmi Közlemények, 1, (104) 1991, 45- 76.
______. ʻConfinium és marchia, (Az Árpád-kori határvédelem néhány intézményéről)ʼ, Századok, 134, 2000, 99–116.
______. Magyarország világi archontológiája 1000-1301, Budapest: MTA, 2011.
