СРПСКА ТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА У ИСТОЧНОЈ БОСНИ (1849-1855)

Сажетак

На темељу Начертанија, министар унутрашњих дела Кнежевине Србије, Илија Гарашанин, започео је плански организован рад на припреми устанка Срба и других хришћанских народа на Балкану у пролеће 1849. У том циљу је створена тајна организација, која је својим деловањем обухватила више европских провинција Турске. Надлежан за рад организације у Босни био је Гарашанинов сарадник Тома Ковачевић. Њему је директно био потчињен агент за источну Босну, Павле Мариновић, који је резидирао у Ужицу. Мариновић је током друге половине 1849. и 1850. формирао мрежу организације у казама Сребреница, Вишеград, Рогатица и Нова Варош. Преко начелника постављених на чело сваке од наведених каза, прикупио је важне податке о броју мушких становника православне и муслиманске вероисповести, рељефу, стратешким објектима и турским војним снагама. Утврђено је да је око половине Срба у тој области поседовало оружје и да су били спремни за устанак. Међутим, како се Србија није одлучила да отпочне ослободилачку борбу против Турака, организација се од 1851. претворила у обавештајну агентуру. Мариновић је полако губио контакт са начелницима у појединим казама, али је све више сакупљао различите податке о приликама у Босни и у Херцеговини од путника и од ругих поузданих лица. Извесно време је имао сталне дописнике из околине Пријепоља и Нове Вароши. Обавештајни рад је настављен и након одласка Илије Гарашанина са власти 1853. Поуздано се може закључити да је трајао до средине 1855. Утврђено је да је битни недостатак организације представљао њен скроман буџет. Резултат рада тајне организације у источној Босни са аспекта припреме устанка се не може оценити, зато што устанак није био подигнут.