СЛОВАЧКА МАЊИНА У ЈУГОСЛАВИЈИ И ЊЕНИМ ТЕРИТОРИЈАМА ПОД СТРАНОМ ОКУПАЦИЈОМ ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
преглед доминантних особина живота једне мањине
DOI:
https://doi.org/10.19090/i.2018.29.163-175Кључне речи:
Словаци у Југославији, Војводина, словачко-југословенски односи, словачка држава, окупација ЈугославијеСажетак
Историја словачке заједнице у Војводини (тренутно друга најбројнија мањинска група у покрајини) почиње четрдесетих година XVIII века. Након 1918. године у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца Словаци су остали мањина, не само у смислу њихове бројности, већ и у религијском смислу. У вишекултурној држави која је до распада у априлу 1941. године била „Вавилон“ народа и вероисповести, Православци, Римокатолици и Муслимани су били бројчано надмоћнији у односу на Лутеране. Према подацима из 1937. године већина Словака Лутерана живела је у Бачкој (27,421), потом у Банату (18,229) и у Срему (15,184). дакле, у то време у Југославији живело је 60,834 Словака Лутерана.
Пошто је лутеранска вера обликовала идентитет словачке мањине у Југославији, распад државе након инвазије Сила осовина у априлу 1941. године значио је прекретницу у националном и религијском животу за ову мањинску заједницу. Југославија је нестала са мапе Европе и Словаци Лутерани, који су дотад живели у јединственој лутеранској области, изненада су подељени у три државе/зоне. Словаци који су живели у Срему постали су држављани Независне државе Хрватске (НДХ), Словаци који су живели у Бачкој постали су држављани Мађарске краљевине, а Словаци из Баната су живели на територијама под немачком окупацијом.
Односи између словачке заједнице у Југославији и Словачке републике основане 14. 3. 1939. били су напети због религијских неспоразума и про-чехословачког става Југославије. Иако је Југославија de iure признала Словачку републику, до њеног распада у априлу 1941. године она је прихватала политичке емигранте из Чехословачке и људе који су их подржавали. Због ове незваничне подршке билатерални дипломатски, културни и економски односи између Словачке и Југославије се никад нису у потпуности развили. Словачки отправник послова у Београду Јозеф Циекер није успео да успостави ближе контакте са словачком заједницом у Југославији. Његове активности су само погоршале латентни сукоб између католички профилисаног режима Словачке републике и словачке заједнице у Југославији, чија је вероисповест била већином лутеранска. Уопштено, политичка и културна елита југословенских Словака одражавала је став Хлинкине словачке народне партије према Лутеранима у Словачкој. Они су се видели као „удаљени део“ Лутеранске цркве у Словачкој и, због незавидног положаја Лутерана у Словачкој, нису могли да се идентификују са идејом словачке државе која је била повезана са нетрпељивом владавином Хлинкине словачке народне партије..
Downloads
Референце
Archives of the Slovak Evangelical Church in Serbia [Archív slovenskej evanjelickej a. v. cirkvi v Srbsku], Stara Pazova, Matica slovenská
Archives of the Slovak Evangelical Church in Serbia [Archív slovenskej evanjelickej a. v. cirkvi v Srbsku], Stara Pazova, Vladimír Hurban Vladimírov – články [Vladimír Hurban Vladimírov – articles]
Articles in periodicals:
ʽDokumentyʼ [Documents]. Náš národ [Our Nation], vol. 1, September 1943, nr. 1, 45–49.
ʽEvanjelická slovenská cirkev v Juhosláviiʼ [Evangelical Slovak Church in Yugoslavia]. Cirkevné listy [Church Letters], vol. 53, 28. 4. 1939, nr. 9, 178.
Klátik, Z. ʽSlováci v národno-osloboditeľskom bojiʼ [Slovaks in national-liberation struggle]. Ľudový kalendár 1945 [People´s Calendar 1945], 40–43.
ʽNaše stanovisko k udalostiam v našej starej vlastiʼ [Our standpoint to events in our old motherland]. Národná jednota [National Unity], vol. 20, 8. 7. 1939, nr. 27, 1.
ʽOslobodenie našich obcíʼ [Liberation of our villages]. Ľudový kalendár 1945 [People´s Calendar 1945], 58–63.
ʻVymierame...ʼ [We are dying out]. Národná jednota [National Unity], vol. 20, 28. 1. 1939, nr. 4, 2.
Monographs and articles:
Bajaník, S. (ed.) Dr. Janko Bulík. Vlastenec, demokrat, martyr, Martin: Matica slovenská, 2007.
Boldocký, S. ʻSpoločensko-politické zázemie pôsobenia Matice slovenskej vo Vojvodine v rokoch 1932 – 1941ʼ, Matica slovenská v národných dejinách, Martin: Matica slovenská, 2013, 352–362.
Brummer, A. ʻSlovanství a slovanská tradice v meziválečném Československu 1918 – 1938ʼ, Historický zborník, 23, 2013, 2, 46–62.
Hroch, M. Hledání souvislostí. Eseje z komparativních dějin Evropy, Praha: SLON, 2016.
Jarinkovič, M. Slovensko a Juhoslávia v rokoch II. svetovej vojny, Banská Bystrica: Klub priateľov Múzea SNP, 2012.
Kmeť, M. ʻSlováci v Juhoslávii v rokoch 1919 – 1945ʼ, V turbulentnom tridsaťročí. Kapitoly z dejín Slovenska v rokoch 1918 – 1948, Krakov: Spolok Slovákov v Poľsku, 2013, 315–328.
______. Krátke dejiny dolnozemských Slovákov 1, Nadlak: Vydavateľstvo Ivan Krasko, 2012.
______. Krátke dejiny dolnozemských Slovákov 2, Nadlak: Vydavateľstvo Ivan Krasko, 2017.
Koštial, R. Slovenskí evanjelici v zahraničí. Duchovná opatera slovenských evanjelických vysťahovalcov, Martin: Osveta, 1992.
Kuric, A. Slováci v Iloku, Ilok: Matica slovenská – Múzeum mesta Ilok, 2002.
Michela, M. ʻK otázke slovensko-chorvátskej kultúrnej spolupráce v rokoch 1941 – 1945ʻ, Slavica Slovaca, 38 (2), 2003a, 112–121.
______. ʻVznik slovenského vyslanectva v Chorvátsku a činnosť Karola Murgaša, chargé d´affaires v Záhrebe v roku 1941ʻ, Slovenská republika 1939 – 1945 očami mladých historikov II. Bratislava: Merkury, 2003b, 97–123.
Sirácky, J. a kol. Slováci vo svete 1, Martin: Matica slovenská, 1980.
Škorvanková, E. Slovenská menšina v dnešnej Vojvodine a jej vzťah so slovenským štátom [Slovak minority in contemporary Vojvodina and its relation to the Slovak State]. In 270 rokov dejín, literatúry a jazyka Slovákov vo Vojvodine, Nový Sad: Oddelenie slovakistiky Filozofickej fakulty Univerzity v Novom Sade, 2017, 85–91.
Sovilj, M. Československo-jugoslávské vztahy v letech 1939 – 1941: od zániku Československé republiky do okupace Království Jugoslávie, Praha: Filozofická fakulta Univerzity Karlovy, 2016.
Svetoň, J. Slováci v europskom zahraničí, Bratislava: Slovenská academia vied a umení, 1943.
Ther, P. Temná strana národních států. Etnické čistky v moderní Evropě, Praha: Argo, 2017.
Tkáč, J. ʻChorvátsko v politike Slovenskej republiky v rokoch 1941–1945ʼ, Historický časopis, 58 (4), 2010, 659–683.
Ušák, V. Slováci v Chorvátsku. Historický náčrt, Cleveland – Rím: Slovenský ústav, 1978.
Völkl, E. Der Westbanat 1941 – 1944, München: Trofenik, 1991.
