ПРУГА БЕОГРАД–БАР 1952–1976 ИСТОРИЈА ФИНАНСИРАЊА НАЈВЕЋЕГ ИНФРАСТРУКТУРНОГ ПРОЈЕКТА У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

Сажетак

Пруга Београд–Бар је била највећи и најскупљи инфраструктурни пројекат у социјалистичкој Југославији. Изградња пруге је трајала 25 година, и у овом периоду између 1951. и 1976. године је политички и економски систем у Југославији неколико пута био темељно реформисан. Све те промене су директно утицале на изградњу овог великог пројекта, а нарочито на питање финансирања изградње пруге, које је од самог почетка било у центру пажње. У вези са овим питањем су вођене дискусије између представника различитих република на савезном нивоу педесетих година. Крајем шездесетих година двадесетог века питање финансирања изградње пруге Београд–Бар доспеће и у јавно мнење, и постати предмет дискусија и свађа између југословенских република. Представа о томе да су грађани СР Хрватске и СР Словеније против своје воље морали да финансирају даљу изградњу пруге Београд–Бар и да је, нпр. аутопут Сплит–Загреб био жртва једне овакве политике, и дан-данас је жива у хрватском и словеначком јавном мнењу. Са друге стране је у српском и црногорском јавном мнењу још увек живо сећање на велики успех који је остварен завршетком изградње ове пруге, као и сећање на народни зајам у СР Србији и СР Црној Гори, којим је пруга била „спасена“, јер би иначе била „жртва“ привредне реформе и децентрализације привредног система у Југославији. Сећања на пругу, и неправде у вези са финансирањем изградње пруге су жива и јасна, међутим, правог одговора на питање колико је изградња пруге коштала и ко је ту изградњу платио и даље нема. У раду који следи наћи ћете конкретне и прецизне одговоре на ова два кључна питања.