ЗНАЧАЈ ПЕЧУЈСКИХ РУДНИКА УГЉА У ПОЛИТИЦИ КРАЉЕВИНЕ СХС 1918−1921

Apstrakt

Интерпретација историјског значаја печујских рудника угља у политици Краљевине СХС 1918−1921. познат је научни проблем у југословенској и постјугословенским историографијама. Међутим, аутори се нису бавили свеобухватном анализом овог питања. Исто тако, неке од интерпретација и постављених теза су погрешне, како због недостатне контекстуализације, тако и због погрешног тумачења генезе овог проблема. Осим тога, што је и најважније, није уочена веза између економских интереса Краљевине СХС у печујским рудницима и политике коју је водила у Барањи од 1919. и зачуђујућом сарадњом са печујским социјалистима и комунистима, све до епизоде са проглашењем „Барањске републике“. Стога, наш циљ у истраживању ће бити прецизна контекстуализација, реинтерпретација неких од постављених теза и анализа веза између представника Краљевине СХС и политичких кругова у Печују. Настојање југословенске државе да одржи контролу над рудницима и њиховом експлоатацијом, упркос одлукама Конференције мира у Паризу 1919−1920. и притиску сила Антанте да повуче војне и цивилне власти из дела Барање који је Тријанонским мировним споразумом припао Мађарској, довели су до међународног скандала и губитка угледа Краљевине СХС, поготово међу барањским становништвом.