ДВОРСКА ДАМА УГАРСКЕ КРАЉИЦЕ ЕЛИЗАБЕТЕ ЛОКИЈЕТЕК – У ПРАТЊИ ГОСПОДАРИЦЕ НА ПУТОВАЊУ У ИТАЛИЈУ

  • ĐURA HARDI University of Novi Sad Faculty of Philosophy, Department of History
Кључне речи: Марија Фолиjа, угарска краљица Елизабета Локијетек, породица Другет, Виљем Другет, удовице у 14 веку, Угарска под влашћу династије Анжујаца, угарско-напуљски односи.

Сажетак

Путовање и боравак угарске краљице Елизабете Локијетек, мајке краља Лајоша Великог и удовице краља Карла Роберта, у Напуљској краљевини и Риму од јуна 1343. до маја 1344. године, добро је истражена тема у историографији. Краљицу је на том путу, како бележи угарски хроничар, пратио њен двор, бројне дворске даме, девојке племенитог рода, угарски барони, витезови и слуге. Ипак, од целокупног женског дела краљичине пратње остао је познат само идентитет једне њене дворске даме, аристократкиње Марије Фолије. Марија је била удовица недавно преминулог угарског палатина Виљема Другета (умро у септембру 1342. године). О њеном присуству у (најближем) окружењу краљице сведоче два дипломатичка извора, један угарске, a други напуљске провeнијенције. Први представља судску исправу јудекса курије Пала издату 17. марта 1344. године у којој се одлаже судски спор на 15. дан од повратка краљице Елизабете из Италије у Вишеград, јер је једна страна у спору тврдила да није у могућности да прикаже извесне повеље које се налазе у рукама удовице палатина Виљема, која се налазила заједно са краљицом на путу у „прекоморским земљама”. Други документ је повеља коју је 3. јануара 1344. године издала напуљска краљица Ђована у Напуљу на молбу Марије Фолије. У њој се удовици палатина, на име њених удовичких права, поклања породични посед Другета, „Casalis Pascarole partium Civitatis Averse“. Аутор рада истражује узроке и сложене околности под којима је Марија узела учешће на италијанском путовању своје господарице. Питање је тим занимљивије јер је познато да након смрти палатина Виљема (који у браку са Маријом није имао мушког наследника), породица Другет – као најмоћнија угарска баронска породица, губи власт, богатства и позицијe на краљевском двору. Марија Фолија је након 1342. године избегла судбину породице свог супруга. Остала је у добрим односима с краљицом Елизабетом и сачувала је своје позиције на краљевском двору. Краљица Елизабета и краљ Лајош су чак настојали да придобију Марију за њено учешће у италијанској експедицији, о чему речито говори краљевска даровница издата Марији и њеним малолетним ћеркама, непосредно пре поласка на пут (3. јуна), за посед једне курије у престоном Вишеграду који је за живота припадао покојном Виљему, а у међувремену био враћен у краљевске руке. Намећу се две претпоставке с којима се може појаснити околност да је Марија Фолија сачувала своје друштвене позиције и део породичног богатства. Прва је да су краљица Елизабета и Марија биле пријатељице током живота својих супруга и да су остале релативно блиске и након њихове скоро истовремене смрти. Друга претпоставка има децидирани политички контекст. Марија је била Францускиња племенитог рода пореклом из Напуљске краљевине. Њено присуство током неизвесне посете Напуљу и Италији за краљицу Елизабету је било од изузетне важности, јер јој је Марија, као њена пратиља и дворска дама, у многим протокoларним и политичким стварима могла бити важна саветница.

##plugins.generic.usageStats.downloads##

##plugins.generic.usageStats.noStats##

Референце

Caggese, R. Roberto d'Angiò e i suoi tempi, I-II, Firenze: R. Bemporad, 1922-1930.
Camera, M. Annali delle Due Sicilie: dall' origine e fondazione della monarchia, II, Napoli: Stamperia e cartiere del Fibreno, 1860.
Csánki, D. Magyarország történelmi földrajza a Hunyadiak korában, I, Budapest: MTA, 1890.
Csukovits, E. Középkori magyar zarándokok, Budapest: MTA Történettudományi Intézet, 2003.
Durrieu, P. Les archives angevines de Naples, étude sur les registres du roi Charles I-er (1265-1285), II, Paris: Ernest Thorin Éditur, 1887.
Engel, P. ʻHonor, vár, ispánságʼ, Századok, 116, 1982, 880-922.
______. Magyarország világi archontológiája, I, Budapest: História, MTA Történettudományi Intézete, 1996.
______. ʻNagy Lajos ismeretlen adományreformjaʼ, Történelmi Szemle, 2, 1997, 137-157.
Hardi, Đ. Drugeti, povest o usponu i padu porodice pratilaca anžujskih kraljeva, Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2012.
______. ʻMeinardus Medicus Domini Palatiniʼ, in: Gogola, M, Ribár, L. (eds.), Ján Jessenius (1566 - 1621) – Ľudia a doba, Bratislava: STIMUL, 2017, 167-173.
______. ʻObrazy z každodenného života šľachtickej rodiny Drugethovcov ako paradigma rytierskej kultúry a spôsobu života novej aristokracieʼ, Historický časopis, 62 (2), 2014, 203-224.
Hóman, B. Gli Angioini di Napoli in Ungeria 1290-1403, Roma: Reale accademia d'Italia 1938.
______. A magyar királyság pénzügyei és gazdáságpolitikája Károly Róbert korában, Budapest: Kiadja a Budavári Tudományos Társaság, 1921 (reprint: Nap Kiadó, 2003).
Hudáček, P. ʻPrávne postavenie vdovy v stredovekom Uhorsku do roku 1222 a otázka vennéhoʼ, Historický časopis, 61 (2), 2013, 227-262.

Hudáček, P. ʻThe Legal Position of Widows in Medieval Hungary up to 1222 and the Question of Dowerʼ, Historický časopis, Supplement 62, 2014, 3-39.
Karácsonyi, J. ʻ Nagy Lajos anyja Rómábanʼ, Katholikus szemle, 50 kötet, 1893, 50-63.
Köblös, J. ʻKükülley Jánosʼ, in: Kristó Gy. (ed.), Korai magyar történeti lexikon (9-14. század), Budapest: MTA, 1994. 576-577.
Kristó, Gy. Makk, F. Károly Róbert emlékezete (A szöveganyagot válogatta, szerkesztette, a bevezetőt és a jegyzeteket írta Kristó Gyula és Makk Ferenc, A képanyagot Marosi Ernő válogatta), Budapest: Európa Könyvkiadó, 1988.
Kurcz, Á. Lovagi kultúra Magyarországon a 13-14. században, Budapest: Akadémiai Kiadó, 1988.
Léonard, É, Les Angevins de Naples, Paris: Presses universitaires de France, 1954.
Malovecká, Mi. Karol Wagner 1732-1790 historik Spiša a Šariša, Prešov: Vydavateľstvo Michala Vaška, 2009.
Mályusz, E Thurocz, Johannes de. Chronica Hungarorum II, Commentarii 2, Ab anno 1301 usque ad annum 1487, Composuit Elemér Mályusz, adiuvante Julio Kristó, Budapest: Akadémiai Kiadó, 1988.
Miskolczy I. ʻAndrás herceg tragédiája és a nápolyi udvarʼ, Századok, 1928, 766-800.
______. ʻMagyar-olasz összeköttetések az Anjouk korábanʼ, Budapest: Szent István-Társulat, 1937.
Piti, F. ʻAz 1342. évi nádorváltásʼ, Századok, 140 (2), 2006, 435-441.
Pór, A. Nagy Lajos 1326-1328, Budapest: Magyar TörténelmiTársulat, 1892.
______. ʻA történeti jelenetek korhű reconstruálásárólʼ, Századok, 1893, 420-428, 504-511, 680-693.
Szende, L. ʻŁokietek Erzsébet a 14. századi hazai elbeszélő forrásokbanʼ in: Almási, T., Draskóczy, I., Jancsó, É. Studia professoris - professor studiorum: tanulmányok Érszegi Géza hatvanadik születésnapjára, Budapest: Magyar Országos Levéltár, 2005, 333-341.
Uličný, F. Dejiny osídlenia Zemlínskej župy, Mihalovce: Občianske združenie Zemplínska spoločnosť, 2001.
Wagner, C. Collectanea genealogico-historica ilustrium Hungariae que jam interciderunt, Decas III, Posonii, Pestini et Lipsiae: typis et sumptibus Joan, Michaelis Landerer, 1802.
Wertner, M. ʻMagyar hadjáratok a XIV. századbanʼ, Századok, 1905, 420-451.
Zsoldos A. A Druget-tartomány története 1315-1342, Budapest: MTA Bölcsészettudományi Kutatóközpont Történettudományi Intézet, 2017.
Објављено
26. 12. 2018.
Bрој часописа
Секција
Чланци