БЕКСТВО ОД ХОЛОКАУСТА. ЈУГОСЛОВЕНСКИ ЈЕВРЕЈИ У ШВАЈЦАРСКОЈ 1941-1945. ГОДИНЕ

Сажетак

У уџбеницима историје за основношколску ученичку популацију током постојања Краљевине Југославије историја је готово потпуно идентификована са националном историјом. Она је стављена у функцију учвршћења и очувања државе и, изнад свега, народне слоге и националног јединства чиме је остваривана наглашено васпитно-патриотска улога уџбеника историје. У складу са тим циљем биле су методичке основе наставних планова и програма и уџбеника историје. Главне мотивационе основе у уџбеницима су се ослањале на представу историје као вековне борбе (углавном мачем, али и гуслама и пером) свог народа против спољних непријатеља и њихове владавине окончану епохалним чином уједињења 1.децембра 1918. Знања ученика о другим народима и државама ограничавана су углавном на оне са којима је сопствени народ био у сукобу тако да је изузетно важну мотивациону основу имала представа непријатеља. Историја југословенске државе је представљена као почетак једног новог доба мира, изградње и свестраног напретка који не може ништа да заустави. За објашњење сукоба до којих је, ипак, долазило, коришћен је стари и широко раширени мотив неслоге народних представника, при чему се појављивао краљ као спасилац од неслоге који као врховни ауторитет враћа и учвршћује народно јединство. Ученицима је сугерисано, имплицитно и експлицитно, да је највеће достигнуће целокупне историје југословенског народа јединствена држава и да је она њихово врхунско добро. При томе је као централни мотив коришћен мотив жртве. У борби за јединствену државу Југословена  вековима су страдали наши преци, а за њу је положио живот и њен творац, краљ Александар I Ујединитељ, који ју је персонификовао. Оваквој слици националне историје је придодата димензија универзалности јер је југословенска држава, због свог залагања за сарадњу и пријатељство са свим народима и за мир у свету, представљена као важан међународни политички чинилац. Југословенска држава је идеализована као, углавном, бесконфликтна заједница равноправних грађана, којима је у новој држави обезбеђен свестрани напредак.