THE TREATIES OF POŽAREVAC AND THEIR IMPACT ON EUROPE

HARALD HEPPNER

doi:10.19090/i.2019.30.87-96

Аутори

HARALD HEPPNER University of Graz Faculty of Arts and Humanities, Institute of History https://orcid.org/0000-0002-7537-4029

DOI:

https://doi.org/10.19090/i.2019.30.87-96

Кључне речи:

рат, уговор, утицај, Европа, Хабзбуршка монархија, Османско царство, Венеција, Балкан

Сажетак

Резултати кампање која је претходила преговорима у Пожаревцу нису могли да се предвиде, те морамо да нагласимо да су околности биле последица неколико случајности у корист западњачке, хришћанске стране. ‘Аустријанци’, ‘Турци’ и представници западне Европе састали су се у градићу близу Дунава и сачинили пакет споразума који су допринели томе да сви учесници постану победници. Иако је Османско царство (и Венеција) изгубило неке територије (ограничене или неограничене), у ретроспективи је за Порту (османску владу) конференција у Пожаревцу донела знатне предности. Оне су се састојале од свакодневних ствари као што су сарадња у погледу занатства и трговине, поштанске комуникације, итд. Ова чињеница је укључивала све више цивилног становништва, не само дуж транзитних рута између Беча и Константинопоља, него дуж Дунава и широм обале Средоземног мора и у дубинама Балкана.
Ако поредимо изведбу и утицај ова три мировна споразума, морамо да схватимо колико су велике ове разлике. Док им је место у историографији прилично скромно, последице су изненађујуће. Директне и индиректне последице ових споразума су измениле однос, не само између Хабзбуршке монархије и Османског царства у погледу средње Европе и Балкана, већ представљају и значајан удео европеизације југоисточне Европе. Они се не тичу само политичке интеграције, него и цивилизацијског развоја (културних преноса, документације, мапа, итд) и менталне структуре (раст емпиријског знања, ширење хоризонта, промене у вредностима, итд.) међу различитим нацијама. Последице споразума промениле су свет и дале разлог аналитичарима да XVIII век у југоисточној Европи прогласе периодом у коме су започели неколики други процеси.

Downloads

Download data is not yet available.

Референце

Andreozzi, D. ‘Trieste e Maria Teresa d’Asburgo. Miti, equilibri e reti tra mediterraneo ed Europa’, in: Maria Teresa e Trieste. Storia e culture della città e del suo porto (Catalogo), Trieste: Antiga Edizioni, 2017, 35–51.

Angeli, M. v. Feldzüge gegen die Türken 1697–1698 und der Karlowitzer Friede (Feldzüge des Prinzen Eugen I/II), Wien: K. u. K. Generalstab 1876.

Đorđević, M. Kraljevstvo Srbija 1718–1739, Niš: Filozofski fakultet, 2018.

Do Paço, D. L’Orient à Vienne au dix-huitième siècle, Oxford: Voltaire Foundation, 2015.

Duchardt, H. Europa am Vorabend der Moderne 1650-1800, Stuttgart: Ulmer, 2002.

Elibol, N. Küçükkalay, A. ‘Implementation of the Commercial Treaty of Passarowitz and the Austrian Merchants, 1720-1750’, in: Ingrao Ch. et al., (Eds.), The Peace of Passarowitz, 1718, West Lafayette/Indiana: Purdue University Press, 2011, 159–178.

Györe, Z. Habsburška Monarhija 1526–1792, Novi Sad: Filozofski fakultet, 2014.

Habsburg-Lothringen, B. Heppner, H. (Eds.), Wir und Passarowitz. 300 Jahre Auswirkungen auf Europa (Katalog), Graz: Universalmuseum Joanneum, 2018.

Heppner, H. ‘The Habsburgs an the Black Sea Region: A Continental Approach’, in: Dominik Gutmeyr, Karl Kaser (Eds.), Europe and the Black Sea Region. A History of Early Knowledge Exchange (1750‒1850), Wien-Zürich: LIT, 2018, 373‒389.

Ingrao Ch. et al. (Eds.), The Peace of Passarowitz, 1718, West Lafayette/Indiana: Purdue University Press, 2011.

Ivetic, E. ‘The Peace of Passarowitz in Venice’s Balkan Policy’, in: Ingrao Ch. et al., (Eds.), The Peace of Passarowitz, 1718, West Lafayette/Indiana: Purdue University Press, 2011, 63–72.

Katsiardi-Hering, O. La presenza dei Greci a Trieste (1751-1830), Trieste: LINT, 2018.

Matuschka, L. Der Türken-Krieg 1716/18 (Feldzüge des Prinzen Eugen von Savoyen II/XVII), Wien: K. u. K. Generalstab, 1891.

Mayhew, T. Dalmatia between Ottoman and Venetian Rule. Contado di Zara 1645–1718, Roma: Viella, 2008.

Papacostea, Ş. Oltenia sub stăpânirea austriacă (1716‒1739), Bucureşti: Editura academiei, II. edition 1998.

Peters, M. ‘The peace of Passarowitz in the Historical Sciences, 1718–1829’, in: Ingrao Ch. et al., (Eds.), The Peace of Passarowitz, 1718, West Lafayette/Indiana: Purdue University Press, 2011, 39–52.

Petritsch, E. ‘Die internationalen Beziehungen zur Zeit des Vertragswerkes von Passarowitz’, in: Bettina Habsburg-Lothringen, Harald Heppner (Eds), Wir und Passarowitz. 300 Jahre Auswirkungen auf Europa, Graz: Universalmuseum Joanneum 2018, 24–37.

Rathkolb, O. (Ed.), 250 Jahre von der Orientalischen Akademie zur Diplomatischen Akademie in Wien, Innsbruck et al.: StudienVerlag, 2004.

Samardžić, N. ‘The peace of Passarowitz, 1718: An Introduction’, in: Ingrao Ch. et al., (Eds.), The Peace of Passarowitz, 1718, West Lafayette/Indiana: Purdue University Press, 2011, 9–38.

Zimmermann, W. Wolf, J. (Eds.), Die Türkenkriege des 18. Jahrhunderts. Wahrnehmen – Wissen – Erinnern, Regensburg: Schnell + Steiner, 2017.