ГЛИГОРИЈЕ ЈЕФТАНОВИЋ И БОРБА СРБА ЗА ЦРКВЕНО-ШКОЛСКУ АУТОНОМИЈУ
DOI:
https://doi.org/10.19090/i.2021.32.162-174Кључне речи:
Глигорије Јефтановић, црквено-школска аутономија, борба, Аустроугарска монархија, Васељенска патријаршија, Срби, Босна и ХерцеговинаСажетак
Борба српског народа за веће слободе и права у Херцеговини и Босни добила је замах почетком 19. вијека. Од тада, Срби су непрестано постављали питање аутономије или потпуног ослобођења испод османске власти. Питање права Срба у покрајинама Босни и Херцеговини постаје нарочито актуелно половином 19. вијека, када Срби почињу да теже ослобођењу и уједињењу са Србијом и Црном Гором. Српски устанак 1875. године у Херцеговини и Босни против османске државе по први пут је дао за право Србима у овим покрајинама, да од Великих европских сила траже могућност да се припоје Србији и Црној Гори. Међутим, нису све европске државе благонаклоно гледале на могућност да ове покрајине добију аутономију или да се припоје Србији и Црној Гори. Аустроугарска монархија извршила је окупацију покрајина на основу одлука Берлинског уговора из 1878. године. Jедно од најважнијих питања за аустроугарске власти било је регулисање положаја српске православне цркве и српских конфесионалних школа. Због одузимања права у области вјерског и школског живота Срба, српски народ се одлучио на отпор аустроугарским властима. Српски покрета за црквено-школску самоуправу, који је званично покренут 1896. године, избацио је у јавност народно незадовољство према репресијама које су спровођене над становништвом од стране аустроугарске власти. Покрет је на историјску сцену гурнуо српску градску елиту. Заједничко иступање више српских црквено-школских општина 1896. године значило је стварања организованог покрета на чијем челу су се, између осталих, посебно истакли Глигорије Јефтановић из Сарајева и Војислав Шола из Мостара. Јефтановић је у деветогодишњој борби за црквено-школску аутономију достојно представљао српски народ. Заједно са својим сарадницима успио је 1905. године издејствовати усвајање Уредбе о уређењу самоуправних црквено-просвјетних прилика. Међутим, по усвајању Уредбе, али и коју годину раније, јављају се противници у виду млађе, факултетски образоване српске интелигенције из Босне и Херцеговине, који су сматрали да се може и треба више тражити од добијеног и да борбу треба наставити. Јефтановић је означен као издајник српских националних интереса.
Downloads
Референце
HAS Historijski arhiv Sarajevo – Fond porodice Jeftanović
Newspapers:
Kobasica, S. ‘Gligorije Jeftanović’, Politika, 6.785, 16. mart 1927. (Serbian Cyrillic)
Sarajevski list, br. 67, 7. jun 1901. (Serbian Cyrillic)
References:
Berić, D. Ustanak u Hercegovini 1852–1862, Beograd-Novi Sad: SANU, Udruženje Srba iz Hercegovine u Vojvodini, 1994. (Serbian Cyrillic)
Branković, B. M. ‘Correspondence between Gligorije Jeftanović and The Great Administrative and Educational Council in 1919’, Istraživanja – Journal of Historical Researches, 30, 2019, 187–196.
______. ‘Da li se istorija borbe za autonomiju srpskog naroda u Bosni i Hercegovini ponavlja?’, u: M. Kulić, M. Letić (ur.), Nauka i stvarnost, knj. 12, tom I, Zbornik radova, Pale: Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Filozofski fakultet, 2018, 179–198. (Serbian Cyrillic)
______. ‘Od polubogova do nacionalnih izdajnika i optuženika za veleizdaju’, u: Đ. Čekrlija (ur.), Ličnost i društvo III: Autoritarna ličnost i društvo, Zbornik radova, Banja Luka: Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet, Friedrich Ebert Stiftung BiH, 2017b: 27–34. (Serbian Cyrillic)
______. ‘Spoljni uticaji na kontakte predstavnika srpskog i muslimanskog pokreta za vjersko-prosvjetnu samoupravu’, u: B. M. Branković, B. Milošević (ur.), Stotinu dvadeset godina od početka borbe srpskog naroda u Bosni i Hercegovini za crkveno-školsku samoupravu (1896–2016), Zbornik radova, Banja Luka: Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet, 2017a: 89–103. (Serbian Cyrillic)
______. ‘Spoljnopolitičko pitanje borbe srpskog naroda u Bosni i Hercegovini za autonomiju od 1850. do 1878. godine’, Glasnik Udruženja arhivskih radnika Republike Srpske, 7, 2015, 37–47. (Serbian Cyrillic)
______. ‘Značenie pis’ma serbskih predvoditeleî o cerkovnoî avtonomii Bosnii i Gercegoviny napravlennoe russkomu carju v 1902. g’, Monah Veniamin (A.V. Semenov) (ur.), Vmeste skvoz’ veka. K istorii russko-serbskih kul’turnyh, duhovnyh i političeskih svjazeî, Materialy meždunarodnoî naučno-praktičeskoî konferencii, Sankt Peterburg: Komitet po mestnomu samoupravleniju, mežnacional’nym i mežkonfessional’nym otnošenijam Leningradskoî oblasti, Gatčinskaja Eparhija Russkoî Pravoslavnoî Cerkvi, 2017v, 36–42. (Russian Cyrillic)
Branković, B. M. Milošević, B. ‘Povodom 120 godina od početka borbe Srba za crkveno-školsku samoupravu u Bosni i Hercegovini’, Radovi, 24, 2016, 13–25. (Serbian Cyrillic)
Buha, M. M. ‘Mlada Bosna’ – sarajevski atentat. Austrougarska vladavina Bosnom i Hercegovinom 1878–1918, Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2006. (Serbian Cyrillic)
Ćorović, V. Političke prilike u Bosni i Hercegovini, Beograd: Politika, 1939. (Serbian Cyrillic)
Giljferding, A. Putovanje po Hercegovini, Bosni i Staroj Srbiji, Sarajevo: Veselin Masleša, 1972. (Serbian Cyrillic)
Grđić, V, Riječ dvije o našem sporu, Novi Sad: izdanje piščevo, 1906. (Serbian Cyrillic)
Grijak, Z. ‘Srpska pravoslavna crkva u Bosni i Hercegovini tijekom austrougarske vladavine u novijoj domaćoj i inozemnoj historiografiji’, Croatica Christiana periodica, 61, 2008, 29–62.
Hadžijahić, M. ‘Formiranje nacionalnih ideologija u Bosni i Hercegovini u XIX vijeku’, Jugoslovenski istorijski časopis, 1–2, 1970, 55–70.
Iskrena riječ o srpskim prilikama u Banjoj Luci, Sarajevo: Prva srpska štamparija Riste J. Savića, 1906. (Serbian Cyrillic)
Juzbašić, Dž. ‘Pokušaji stvaranja političkog saveza između vođstva srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta u Bosni i Hercegovini’, Prilozi, 14–15, 1978, 145–146.
Kecmanović, I. ‘Jedna epizoda iz borbe Bosne i Hercegovine za crkveno-školsku autonomiju’, Glasnik Arhiva i Društva arhivskih radnika Bosne i Hercegovine, 4–5, 1965, 369–396.
Ković, M. Dizraeli i Istočno pitanje, Beograd: CLIO, 2007. (Serbian Cyrillic)
Kraljačić, T. Kalajev režim u Bosni i Hercegovini 1882–1903, Sarajevo: Veselin Masleša, 1987.
Kruševac, T. Sarajevo pod austro-ugarskom upravom 1878–1918, Sarajevo: Muzej grada Sarajeva, 1960. (Serbian Cyrillic)
Lotoc’kiî, O. Avtokefalìja, tom II, Varšava: Pracì Ukraìns’koğo Naukovoğo Ìnstitutu, 1938. (Ukrainian Cyrillic)
Madžar, B. Pokret Srba Bosne i Hercegovine za vjersko-prosvjetnu samoupravu, Sarajevo: Veselin Masleša, 1982. (Serbian Cyrillic)
Madžar, B. Papić, M. Politika i Srpska pravoslavna crkva u Bosni i Hercegovini 1878–1945, Banja Luka: SPKD Prosvjeta GO Banja Luka, 2005. (Serbian Cyrillic)
Marković, S. ‘Prožimanja stavova o nacionalnoj ideji Srba iz Bosne i Hercegovine i Srba južne Ugarske (Vojvodine) početkom 20. veka’, u: D. Mikavica (ur.), Srbi na prostoru Bosne i Hercegovine od XV do XX veka, Zbornik radova, Novi Sad: Filozofski fakultet, 2020, 411–432. (Serbian Cyrillic)
Masleša, V. ‘Grupa Otadžbina’, Korijen, 8–9, 1956, 19–22.
Mastilović, D. ‘Geneza nastanka novovjekovne srpske elite u Bosni i Hercegovini’, u: M. Kovačević, M. Pikula (ur.), Nauka i politika, knj. 5, tom II, Zbornik radova, Pale: Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Filozofski fakultet, 2011, 27–44. (Serbian Cyrillic)
Mikić, Đ. ‘Autonomija kao kategorički imperativ srpske samoodbrane’, u: R. Kuzmanović, D. Mirjanić (ur.), Republika Srpska – dvadeset godina razvoja – dostignuća, izazovi i perspektive, Zbornik radova, Banja Luka: ANURS, 2012, 521–539. (Serbian Cyrillic)
______. ‘Pregled društveno-ekonomskog i političkog života u Bosanskoj krajini u razdoblju austrougarske uprave (1878–1914)’, Istorijski zbornik, 6, 1985, 41–67.
______. Banja Luka na Krajini hvala, Banja Luka: Institut za istoriju, 1995. (Serbian Cyrillic)
Milošević B. Lukić, S. ‘The Serbian Orthodox Church and Serbian education in Bosnia-Herzegovina in the last century of Ottoman rule’, Istraživanja – Journal of HISTORICAL Researches, 31, 2020, 131–149.
Milošević, B. ‘Uredba crkveno-prosvjetne uprave srpskih pravoslavnih eparhija (mitropolija) u Bosni i Hercegovini’, u: B. M. Branković, B. Milošević (ur.), Stotinu dvadeset godina od početka borbe srpskog naroda u Bosni i Hercegovini za crkveno-školsku samoupravu (1896–2016), Zbornik radova, Banja Luka: Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet, 2017: 71–88. (Serbian Cyrillic)
Papić, M. Hrvatsko školstvo u Bosni i Hercegovini do 1918. godine, Sarajevo: Veselin Masleša, 1982.
Radojčić, S. J. Srbi zapadno od Dunava i Drine, knj. II, Novi Sad: IK Prometej, 2009. (Serbian Cyrillic)
Ruvarac, D. Ustav crkvene i školske samouprave srpsko-pravoslavnog naroda u Bosni i Hercegovini sastavljen Dr. Emilom Gavrilom, Zemun: Štamparija Jovana Pulja, 1899. (Serbian Cyrillic)
Slijepčević, Đ. Pitanje Bosne i Hercegovine u XIX veku, Keln: autorsko izdanje, 1981.
Šneler, H. Državno-pravni položaj Bosne i Hercegovine, Beograd: Izdanje Književnog fonda Ilije M. Kolarca, 1893. (Serbian Cyrillic)
Tomić, M. ‘Crkvenopravna pitanja Srpske pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini za vreme austrougarske uprave’, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, 84, 2019, 331–347.
Urić, N. ‘Jeftanović, Gligorije M.’, u: Srpski biografski rečnik, tom 4, Novi Sad: Matica srpska, 2009, 399–401. (Serbian Cyrillic)
Vasin, G. ‘Srpski crkveno-narodni sabori i pitanje crkveno-školske autonomije u Habzburškoj monarhiji 1867–1918’, u: B. M. Branković, B. Milošević (ur.), Stotinu dvadeset godina od početka borbe srpskog naroda u Bosni i Hercegovini za crkveno-školsku samoupravu (1896–2016), Zbornik radova, Banja Luka: Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet, 2017: 51–70. (Serbian Cyrillic)
Vlatković, D. ‘Jazavac pred sudom kao povod i podsticaj za političko raslojavanje i grupisanje bosanskohercegovačke omladine’ u: D. Đuričković (ur.), Petar Kočić, Zbornik radova, Sarajevo: Institut za jezik i književnost, 1979, 331–343. (Serbian Cyrillic)
