ЕПИСКОП НИКОДИМ БУСОВИЋ И УНИЈА У ДАЛМАЦИЈИ И БОКИ КРАЈЕМ XVII И ПОЧЕТКОМ XVIII ВEKA
DOI:
https://doi.org/10.19090/i.2020.31.112-130Кључне речи:
епископ Никодим Бусовић, XVII и XVIII век, далматинско-бокељско приморје, млетачка власт, јурисдикција, унијаСажетак
Текст се бави улогом и делатношћу далматинског епископа Никодима Бусовића током последње деценије XVII и прве деценије XVIII века.Његова личност и активности разматрани су на основу објављених и необјављених извора, у покушају да се што прецизније расветле многе нејасноће и контроверзности у којима је суделовао. Такође, разматрају се покушаји спровођења унијатске делатности на подручју далматинско-бокељског приморја, у том раздобљу спорних и недовољно дефинисаних јурисдикција.
То је у Далмацији и Боки време превирања изазваних Морејским ратом (1683–1699). Забележене су велике миграције и појачани унијатски притисци на српско становништво. Током ових пометњи филаделфијски унијатски архиепископ Мелентије Типалди (Meletius Tipaldi) покушава да прошири утицај и подвргне својој јурисдикцији српско православно становништво у Далмацији, јер су његове стварне ингеренције остварене само у оквирима четири грчке општине у Далмацији. С друге стране, католички бискупи Далмације и Боке, штићеници Конгрегације за пропаганду вере (Congregatio de Propaganda Fide), врше притисак на Србе и настоје да их принуде на унију. У таквим околностима владика Никодим Бусовић вешто је успевао, дуже од деценије, да одржи српску црквену организацију на тим просторима, што није било једноставно под млетачком влашћу, која је константно штитила само своје државне интересе (Ragione di Stato) на начин без преседана. У тексту се наводи више цитата из необјављене архивске грађе, који допуњавају досадашња сазнања о притисцима и покушајима наметања уније на далматинско-бокељском приморју. Приложен је и списак имена већег броја свештеника са далматинског подручја који су били шиканирани од стране католичких бискупа и хапшени.
Након уклањања владике Бусовића, Срби на далматинско-бокељском приморју више нису имали свог епископа до краја XVIII века. Улогу предводника православних и очување њиховог идентитета преузели су тада српски православни манастири и њихови способни архимандрити. За подручје Далмације, у том смислу, посебно се истичу манастири Крка и Крупа, док је за Боку то био манастир Савина.
Downloads
Референце
Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts –Legacy of Jovan Tomić, no. 8711. (ASASA, LJT).
Desnica, B. Istorija kotarskih uskoka,II, Beograd: SANU, 1951. (Serbian Cyrillic)
Jačov, M. „Pravni savetnici pri mletačkoj vladi o pravoslavnima u Dalmaciji i Boki Kotorskoj“, Spomenik, CXXII, 1981, 61–90. (Serbian Cyrillic)
______. Spisi tajnog vatikanskog arhiva XVI–XVIII veka, Beograd: SANU, 1983. (Serbian Cyrillic)
______. Le missioni cattoliсhe nei Balcani tra le due grande guerre: Candia (1645–1669), Vienna e Morea (1683–1699), Città del Vaticano: Biblioteca Apostolica Vaticana, 1998.
Milaš, N. Spisi o istoriji pravoslavne crkve u dalmatinsko-istrijskom vladičanstvu od XV–XIX veka, Zadar: Tipografija S. Artale, 1899. (Serbian Cyrillic)
Nikolaević, G. „Bibliografia“, Srbsko-dalmatinski magazin za leto 1844, 1844, 125‒130. (Serbian Cyrillic)
Petranović, T. „Bibliografia“, Srbsko-dalmatinski magazin za leto1838,1838, 86–88. (Serbian Cyrillic)
Petranović, G. „Srbske starine“, Srbsko-dalmatinski magazin za leto1863, 1863, 164–171. (Serbian Cyrillic)
Stojanović, Lj. Stari srpski zapisi i natpisi,II, Beograd: Srpska Kraljevska Akademija, 1903. (Serbian Cyrillic)
Tomić, J. „Izveštaj kotorskog providura Nikole Erica o mletačkom zauzeću u Mletačkoj Albaniji, Crnoj Gori, Brdima i u Hercegovini, sa popisom tamošnjeg ljudstva i stoke, iz god. 1692.“, Spomenik, LII, 1914, 69–83. (Serbian Cyrillic)
Farlati, D. Illyrici sacri (Ecclesia Diocletana), VII, Venetiis: Apud Seastianum Coleti, 1817.
Crna Gora – Izveštaji mletačkih providura 1687–1735, prir. D. K. Vukčević, Podgorica: CID, 1998. (Serbian Cyrillic)
Berić, D. P. „Veze dabro-bosanskih mitropolita sa pravoslavnom crkvom u Dalmaciji do druge polovine 18. veka“, Novi istočnik, 1, 1940a, 1–6.
______. „Veze dabro-bosanskih mitropolita sa pravoslavnom crkvom u Dalmaciji do druge polovine 18. veka“, Novi istočnik, 2, 1940b, 37–44.
Bogović, M. Katolička crkva i pravoslavlje u Dalmaciji za vrijeme mletačke vladavine, Zagreb: Kršćanska sadašnjost, 1982.
Boca, S. „Srpska crkva u Dalmaciji i Boki Kotorskoj“, u: R. Veselinović, Lavrentije (episkop) (ur.), Srpska pravoslavna crkva 1219–1969: spomenica o 750-godišnjici autokefalnosti, Beograd: Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, 1969, 271–290. (Serbian Cyrillic)
Vuković, S. (episkop šumadijski), Srpski jerarsi od devetog do dvadesetog veka, Beograd: Evro; Podgorica: Unireks; Kragujevac: Kalenić, 1996. (Serbian Cyrillic)
______. „Nikodim Busović“, u: Č. Popov (ur.), Srpski biografski rečnik, knj. 1 (A-B), Novi Sad: Matica srpska, 2004, 905–906. (Serbian Cyrillic)
Gavrilović, S. „O unijaćenju i pokatoličavanju Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Ugarskoj (XIII–XIX vek)“, u: V. Krestić (ur.), Zbornik o Srbima u Hrvatskoj, knj. 3, Beograd: SANU, 1995, 7‒42. (Serbian Cyrillic)
Grbić, M. Karlovačko vladičanstvo,I, Karlovac: Štamparija Karla Hauptfelda, 1891. (Serbian Cyrillic)
Desnica, B. „Krštenica episkopa Nikodima Busovića“, Prilozi za književnost, jezik i folklor, 17/2, 1937, 274–275. (Serbian Cyrillic)
Zorica, S. „Episkop Nikodim Busović i njegovo doba (1693‒1707)“, Srbsko-dalmatinski magazin za godinu 2011, sv. 6, 2011, 7‒22. (Serbian Cyrillic)
Jačov, M. Venecija i Srbi u Dalmaciji u XVIII veku, Beograd: Istorijski institut: Prosveta 1984. (Serbian Cyrillic)
______. „Seobe Srba u Dalmaciju i Boku Kotorsku kroz vekove i napori patrijarha Arsenija III Čarnojevića da ih sačuva u jedinstvu sa srpskom Patrijaršijom“, u: Patrijarh srpski Arsenije III Čarnojević i Velika seoba Srba 1690. godine: Zbornik radova o tristagodišnjici Velike seobe, Beograd: Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, 1997, 71–87. (Serbian Cyrillic)
Kašić, D. Lj. „Prosvetna nastojanja Pećke patrijaršije i postanak Bgoslovije u manastiru Krki 1615“, Glasnik srpske pravoslavne crkve, 7, 1966, 242–244. (Serbian Cyrillic)
______. „Srbi i pravoslavlje u severnoj Dalmaciji“, u: Almanah – Srbi i pravoslavlje u Dalmaciji i Dubrovniku, Zagreb: Savez udruženja pravoslavnog sveštenstva SR Hrvatske, 1971, 7–30. (Serbian Cyrillic)
Lakić, D. St. „Simeon Končarević – episkop dalmatinski i bokokotorski (1751–1757; † 1769“),u: M. D. Protić (ur.), Dalmatinski episkop Simeon Končarević i njegovo doba - spomenica o 200-godišnjici njegove smrti 1769–1969, Beograd: Srpska pravoslavna eparhija dalmatinska, 1970, 28–46. (Serbian Cyrillic)
Matić, M. „Bishop Savatije Ljubibratić under the Auspices of the Republic ofVenice (1687–1716)”, Istraživanja, 27, 2016a, 106–119.
______. „Borba za Dalmatinsko-bokeljsku episkopiju u XVIII veku“, Istorijski časopis, LXV, 2016b, 159–182. (Serbian Cyrillic)
Milaš, N. Pravoslavna Dalmacija, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica A. Pajevića, 1901. (Serbian Cyrillic)
Nikolaević, G. „Pravoslavne crkve u Dalmaciji“, Srbsko-dalmatinski magazin za leto 1843, 1843, 103–108. (Serbian Cyrillic)
Olbina, Ј. „Unija i Unijati – pravoslavni Srbi u Austorougarskim zemljama“, u: P. Dragić Kijuk (ur.), Catena Mundi, I, Beograd: Matica Srba i iseljenika Srbije; Kraljevo: Ibarske novosti, 1992, 738‒752. (Serbian Cyrillic)
Petranović, G. „Letopis pravoslavne crkve u Dalmaciji – O pravoslavnim dalmatinskim episkopima“, Srbsko-dalmatinski magazin za leto 1854–1859, 1859, 152–159. (Serbian Cyrillic)
Popov, N. „Pravoslavnaya cerkov v Dalmacii pod venecianskim i avstriyskim vladychestvom“, Pravoslavnoe Obozrenie, 1873, 272–273. (Russian Cyrillic)
Radonić, J. Rimska kurija i južnoslovenske zemlje od XVI do XIX veka, Beograd: Naučna knjiga, 1950. (Serbian Cyrillic)
Ratel, A. „LʼÉglise serbe orthodoxe de Dalmatie“, Échos dʼOrient, 5, 1902, 362–375.
Slijepčević, Đ. Istorija srpske pravoslavne crkve I, Beograd: Bigz, 1991. (Serbian Cyrillic)
Stanojević, G. „Nešto o Srbima u Dalmaciji u drugoj polovini XVIII vijeka“, Istorijski glasnik , 1, 1955, 87–110. (Serbian Cyrillic)
Stella, A. Chiesa e Stato nelle relazioni dei nunzi pontifici a Venezia, Città del Vaticano: Biblioteca apostolica vaticana, 1964.
Strika, B. Dalmatinski manastiri, Zagreb: Tiskara Merkantile, 1930. (Serbian Cyrillic)
Tomić, J. „Patrijarh Arsenije III Crnojević prema Mlečićima i Ćesaru 1685–1695“, Glas SKA, LXX, 1906, 65–161. (Serbian Cyrillic)
Cecchetti, B. La Republica di Venezia e la corte di Roma nei rapporti della religione,I, Venezia: Naratovich, 1874.
Šimrak, J. Crkvena unija u sjevernoj Dalmaciji u XVII vijeku, Zagreb: Naklada „Narodne prosvjete“, 1929.
______. „Sveta Stolica i Franjevci prema pravoslavnoj crkvi u primorskim krajevima“, Nova revija, IX/2, 1930, 81–92.
